Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Турска влада протестовала је због намере највишег функционера Европске уније, Хозе Марије Бароза, да се сусретне са цариградским патријархом. Он је, најављујућу свој долазак, истакао да жели састанак са „духовним вођом 350 милиона православних верника света“. На то је влада у Анкари реаговала изјавом да се ради о патријарху, који за свет нема значај, он је само „духовни вођа 5.000 Грка Турске“ и ништа више од тога. Барозу је речено да је довољно да се сусретне са поглаваром муслимана у земљи, цариградским „истанбулским“ главним муфтијом. Гост се, међутим, ипак састао са обојицом.
У разговору са Патријархом Вартоломејом чуо је о дискриминацији хришћана у земљи, и о нестајању грчке мањине. Додуше, постигнут је мали напредак, али он није изменио врло неповољан положај. И поред свега, Патријарх се залаже да Турска буде у будућности примљена у ЕУ. Присутни су били Митрополити филаделфијски Мелитон као и галијски (за Француску) Емануил који у надлежност има и односе са европским организацијама чије је седиште у Бриселу и Стазбуру. Патријаршија посебно тражи да се у Анкари интервенише и врши притисак да би се поново отворила Академија на Халки. Барозо је спреман да то учини. У исто време је и амерички државни секретар Кондолиза Рајс изјавила да њена земља „охрабрује Турску“ да према патријаршији буде великодошна. АНТИОХИЈА
Некадашњи мегаполис целог Блиског истока, Антиохија, где је било седиште прастаре патријаршије, назване по граду, данас је мањи турски провинцијски град Антакија. Ту су хришћани први пут себе тако назвали (христианос), средином првог века.
У тим крајевима готово да више нема хришћана. Ове године ту се после дугог времена прославља Васкрс у присуству верника из разних земаља и више конфесија. Турске власти гарантују безбедност гостима, који желе да посете и седиште древне јерменске киликијске патријаршије у Сису. Некадашњи град Тарс, одакле потиче првоапостол Павле, обавља припреме за обележавање 2000 година његовог рођења. Цариградска патријаршија ће позвати на свечаност представнике свих већих Цркава света. СВЕТА ЗЕМЉА
Јерусалимска патријаршија основала је комисију, која би требало да установи потребе верника чији је матерњи језик руски. Колико их има, није познато, свакако десетине хиљада. Они су се последњих година уселили из Русије, Украјине, Молдавије, Белорусије, Казахстана. За почетак, десетак свештеника ће преузети да се за њих духовно стара. Сада се у парохијама патријаршије служи на арапском и грчком.
„Руска духовна мисија“ је у Светој земљи присутна преко сто година. Сада, осим у Јерусалиму, делује и у Јафи, Хаифи, Јерихону, Хеврону и Витлејему. Ове године биће јој враћено „Сергијевско подворје“. То је огроман објекат у Јерусалиму, саграђен 1886. за „Императорско православно палестинско друштво“, основано од великога кнеза Сергија Александровича, стрица последњег цара. У њему су сада изралеска министарства пољопривреде и правде. Да би се зграда ослободила, влада у Тел Авиву тражи да се од руског новца купе објекти за министарство. За ово су се нашли богати бизнисмени добротвори. Зграда је изгубљена у време Хрушчова 1964, а околности нису јавно познате.
Руску мисију води архимандрит Тихон (Зајцов). Он је ових дана, једној делегацији из Москве изнео притужбе. Неки екстремни „ортодоксни Јудеји“ недолично се понашају на улицама старога Јерусалима према хришћанским свештенослужитељима, вређају их, бацају каменчиће. Архимандрит апелује на израелске власти да предузму потребне мере. САЗВАН САБОР
Свети синод Руске православне цркве донео је одлуку да се од 24. до 29. јуна у храму Христа Спаситеља одржи Свети Архијерејски Сабор. Сагласно уставу Цркве, он се одржава сваке четврте године. Последњи је био 2004. Најављене су већ две теме: конституисање црквеног судства и стање црквеног школства.
Сабор ће размотрити питање општецрквеног прослављења светог Јована (Максимовича), епископа шангајског и сан-франсиског, некадашњег поглавара Руске заграничне цркве (РЗЦ), која га је прибројала светима 1994. године, а Московска патријаршија још не. Како је речено, неће бити потребна нова канонизација, већ само констатовање и уношење у општи руски календар. РЗЦ је канонизације новомученика обављала саборно, док је у Москви то рађено увек појединачно. Отуда је сада потребно усклађивање. ИЗБОР ПОГЛАВАРА
Иако ће нови поглавар Руске заграничне цркве (РЗЦ), која има аутономију у оквиру Московске патријаршије, бити биран 12. маја, већ сада је познато име главног кандидата. Архиепископ берлинско-германски Марко (Арнт) саопштио је да међу јерарсима и верницима преовладава мишљење, да би избор Архиепископа сиднејског Илариона (Капрал) био за Цркву најбољи. Он је рођен 1948. у Канади, за епископа је хиротонисан 1984. године.
Ако буде изабран, изјавио је представник патријаршије, у надлежности патријарха је да то потврди или одбије. Жеља је да нови поглавар буде човек који ће неговати добре односе са верујућима у Русији.
Архиепископ Марко је додао да у РЗЦ не прети раскол, иако су бројне парохије одбиле да прихвате прошлогодишње канонско јединство са Москвом. У расколу су готово све парохије Јужне Америке, два манастира у Енглеској и један у Француској, четири парохије у Аустралији и неколико у Америци и Канади. До тога је дошло, сматра он, због „недостатка информација“. ПРЕВОЂЕЊЕ БИБЛИЈЕ
У Русији ће отпочети одвојени рад на преводу Старог и Новог завета. На Свето-Филаретовском институту вођен је разговор о начину рада на новом преводу Старог завета. Потребно је наћи замену за бројне архаизме, текст осавременити и дати му словенску стилизацију. На крају превода, у додатку, била би филолошка и културно-историјска разјашњења.
До 2010. треба да изађе и нови превод Новога завета, искључиво са оригинала. Како је речено, идеалног превода нема. Морају се поштовати два принципа: научна коректност и примена савремених норми руског језика. Сада се користи такозвани синодални превод, који је веома стар и архаичан. Од 1821. када се појавио руски Нови завет, до данас, многи су радили на преводима. Прва потпуна Библија изашла је 1876. у Москви. НОВИ ПРАЗНИЦИ
У календар Руске православне цркве унета су два нова празника. Сабор Дивјејевских светих празноваће се 27. јуна, дан после празника оснивача ове познате обитељи, преподобне Александре (Мелгунове). У част овог саборног празника, на комплексу подворја у Москви Тројице-Серафимо-Дивејевског манастира, биће саграђена црква.
Други празник је Сабор Њижегородских светитеља, којих је било више од шездесет, и то друге недеље у септембру.
У календар су унета и имена пет новомученика чију је канонизацију Свети синод одобрио 15. априла: свештеника Михаила Виноградовог (+1932); монахиње Евгеније Лисове (+1935); инокиње Магдалине Забелинове (+1931); протојереја Николаја Тројицког (+1945)) и свештеника Илије Исмаилова (+1937). ОДГОВОР ИСЛАМСКИМ БОГОСЛОВИМА
Московски Патријарх Алексије други одговорио је на писмо, које су у свету најпознатији исламски богослови прошле јесени упутили двадесетосморици хришћанских духовних вођа, међу њима и свим православним поглаварима. Захваљујући на писму, Патријарх жели да две религије негују дијалог о темама као што су учење о Богу, човеку, миру. Треба разговарати о сузбијању дифамације, ксенофобије, о заштити светиња, миротворним иницијативама, очувању духовно-културних традиција народа.
У самој Русији дијалог одавно постоји, истиче првојерарх. „Међурелигијски савет“, који успешно ради већ десет година, унапређује миран суживот вера. Ове две вере се на простору и границама Русије сусрећу већ хиљаду година, а никада није било верског конфликта.
Тема дијалога мора бити љубав Бога ка човеку, и човека ка Богу. За хришћане Бог је један, у три лица, Он је јединство тих лица, нема три бога. Бог-Тројица је пунина љубави. Ми тумачимо да је Бог из љубави послао Сина, нас ради. КИПАР - РУСИЈА
Поглавар Православне цркве Кипра, Архиепископ Хризостом Други, саопштио је да ће у јулу обавити канонску посету Московској патријаршији. Осим са Патријархом Алексијем, сусрешће се и са руским политичким врхом. Он жели да затражи да Москва, као што је по питању Косова доследна, тако буде и по питању Кипра који је дуго подељен. Независност севера острва, окупираног од Турака, не сме се признати.
Прошле године је архиепископ желео да посредује између Москве и Ватикана, како би се њихови односи поправили. Понуда је од Руса одбијена, постоје директни контакти и учешће треће стране није неопходно. Тада је архиепископ замољен да посету одложи за ову годину. ПРОМЕНА ЈУРИСДИКЦИЈЕ
Поглавар Грчке цркве, Архиепископ атински Јероним, морао је да одложи посету Цариграду због повреде кука. У архиепископији је речено, да ће, кад до посете дође, једна од тема бити одлука Митрополита Мегаре и Саламина, Варотоломеја, да манастир свете Параскеве у Мегари и храм „Богоматере Имброске“, на острву Саламин, преда Цариградској патријаршији, која им је одмах дала ставропигијални статус.
Митрополит о овоме није обавестио архиепископију. Овим се нарушава 39. члан устава Грчке цркве. О таквим питањима се не може доносити одлука без Светога синода. Митрополит Вартоломеј је исто раније тражио у два маха и од Синода, али је био одбијен. Промена статуса манастира подлеже и сагласности државе, Министарства образовања и вера, које је изразило своје изненађење. ГРУЗИЈА
Влада Републике Грузије донела је одлуку да се Православној цркви врати имовина, одузета од бољшевика.
Манастирима се враћају и обрадиве површине и шуме. Држава жели да Црква има средстава за нормалан рад. Министар економије Е. Шарашидзе изјавио је, да је овај корак у складу са уговором држава-црква, потписан пре две године. Министар културе Н. Вачеишвили обавестио је, да ће бити враћено и 140 „црквених и манастирских комплекса“. За оно што се не може вратити, биће исплаћена велика одштета.
Патријаршија тражи и објекте око Сионског катедралног храма и некадашњу резиденцију поглавара. ЗАКЛЕТВА ПРЕДСЕДНИКА
Новоизабрани председник Јерменије, Серж Саркисјан, положио је пред патријархом-католикосом Герегином Другим заклетву, стављајући десницу на Јеванђеље и на устав, као и два његова претходника. Церемонија је обављена у „Државном академском театру опере и балета“. На изборима, између девет кандидата, он је добио 53% гласова.
Свејерменки католикос благословио је председника, пожелевши му да земљу доведе до процвата, затраживши да буде привржен „националним вредностима“. Народ је до сада тешко живео, а и политичка ситуација је дуго била бурна. Црква подржава новог председника. Она очекује да и дијаспора узме веће учешће у развоју земље. Јерменија мора да буде увек уз своју сабраћу у Карабаху, а у свету мора да се и даље бори да Туска призна да је починила геноцид над Јерменима. „Нека би са новим председником била исписана нова лепа страница историје наше отаџбине“, нагласио је поглавар. |
