Istrajna borba za napredak Srbije

Predsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav Koštunica za novine Srpske Patrijaršije govori o borbi za očuvanje našeg Kosova i Metohije, ekonomskom razvoju, odbrani evropskih vrednosti, greškama i vrednostima iz naše prošlosti i o tome kojim putem bi trebalo da idemo ka budućnosti.

Premijer smatra da su prioritetna državna i nacionalna pitanja Kosovo i ekonomski razvoj, ali da je država Srbija u obavezi da svaki svoj korak planira u skladu sa vrednostima za koje su se genaracije naših predaka borile. On ističe značaj uloge koju Srpska Pravoslavna Crkva ima danas, kao i u svim razdobljima nacionalne istorije.

- Uloga SPC u srpskoj državi i društvu danas je određena najvišim zakonskim aktima Srbije, pre svega, Ustavom, zatim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama i Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji su usvojeni sredinom 2006. godine.
Suštinski gledano, uloga SPC danas se najbolje može videti na Kosovu i Metohiji, gde je sveštenstvo i monaštvo, i ceo narod, jedinstven u rešenosti da čuva svoje svetinje, crkve, manastire i svoja ognjišta, domove i porodice. Na Kosovu se čuva i istorija i budućnost srpskog naroda. Zato je Kosovo danas, kao i mnogo puta u istoriji srpskog naroda mera svih mera i kako kaže naš pesnik „najskuplja srpska reč“.
Naša najstarija istorija vezuje se našu crkvu. Osamostaljivanje srpske crkve i srpske države teklo je istovremeno i nerazdvojno u vreme Svetog Save, da bi država, nakon Kosovske bitke i, nešto kasnije, okupacije Srbije od stranih zavojevača, prestala da postoji. Crkva je preuzela u datim istorijskim okolnostima i važne aspekte čuvara srpske državne ideje, što je bilo od presudnog značaja u vreme „Vaskrsa Srbije“, kako Prvi srpski ustanak naziva naš veliki istoričar Stojan Novaković.

- Odnos Crkve i države u Srbiji decenijama nije bio uređen, na štetu SPC. Danas, određeni društveni krugovi, međusobne relacije Crkve i države vrlo često, i ne uvek dobronamerno analiziraju. Kako Vi ocenjujete ovaj odnos? Šta bi, eventualno, u budućnosti trebalo menjati?
- Za odnos između države i crkve zaduženo je pre svega Ministarstvo vera, ali i druga resorna ministarstva koja imaju veza sa aktivnostima crkve, kao što je Ministarstvo prosvete.

Ustavna odvojenost države i crkve ne znači da se ukidaji svi odnosi između države i crkve kako se to ponekad, pojednostavljeno i neispravno tumači. Država i crkva imaju sve mogućnosti da sarađuju tamo gde žele, kao što je slučaj u prosveti, u obavljanju verske nastave i u radu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Kao što smo mogli videti u proteklom periodu, ova saradnja je veoma uspešna i na obostrano zadovoljstvo države i crkve i verskih zajednica u Srbiji.
Veoma je važno što odnosi između države i crkve neprestano napreduju. Pored već usvojenih zakona, posebno bih istakao povratak Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u okvir Univerziteta u Beogradu i povratak verske nastave u naše školstvo. Bogoslovski fakultet, jedan od osnivača Beogradskog univerziteta bio je isključen dugi niz decenija sa univerziteta koji je sam osnovao i osuđen na snalaženje i preživljavanje. Sada je to okončano i teološko obrazovanje nije više diskriminisano, već se vratilo na mesto koje mu pripada u visokom i srednjem školstvu Srbije.

- Kakve su mogućnosti da se ubrza povratak imovine Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi?
- Reč je o jednoj od velikih nepravdi učinjenih SPC posle Drugog svetskog rata. Crkvena imanja, među kojima ima i hiljadu godina starih nemanjićkih darova, oduzimana su Crkvi. Sada je započet proces povratka imovine na osnovu Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama koji je usvojen u Skupštini krajem maja 2006. godine. Osnovana je, prema Zakonu, Direkcija za restituciju koja se bavi evidentiranjem nacionalizovane imovine i povraćajem imovine crkvama i verskim zajednicama. Neka od većih poljoprivrednih imanja već su vraćena crkvama i manastirima krajem 2007. i u prvim mesecima ove godine, kao i određen broj poslovnih prostorija. Pošto je reč o veoma složenim pravno-imovinskim odnosima, a pogotovo kad je potrebno pronaći dokumenta stara više od pola veka, kao što su presude na osnovu kojih je izvršena nacionalizacija ili potvrde vlasništva, ovaj proces uzima više vremena. Međutim, on je neumitan i pravo crkve na svoju imovinu je neprikosnoveno. U narednom periodu ova nepravda se u potpunosti mora ispraviti.

- Kada već pominjete učinjene nepravde, u kojoj meri je Vaše stalno insistiranje na poštovanju prava i pravde, borba za hrišćanske temelje Evrope?
- Za evropske vrednosti moglo bi se reći da svoje utemeljenje i izvorište dobrim delom imaju u hrišćanstvu, ali i u političkim idejama čiji koreni sežu do antičkog doba. Međutim, danas smo svedoci sveopšte globalizacije, gde se u samoj Evropi često ne može uočiti posebnost evropske baštine. Danas u Evropi nema političara kao što je, na primer, bio De Gol, koji bi snažno branio evropsku ideju i evropske vrednosti.
Srbija svakako može biti ponosna što braneći Kosovo brani pravo i pravdu, i šta zajedno sa Rusijom vodi principijelnu politiku poštovanja Povelje UN i poštovanja osnovnih načela međunarodnog prava. Čvrsto sam uveren da braneći naše pravo istovremeno štitimo osnovne vrednosti na kojima počiva mir, stabilnost i celokupan međunarodni poredak savremenog sveta, kao i osnovne evropske vrednosti.

- U tom kontekstu, a imajući u vidu i istorijsko iskustvo, da li Kosovo i Metohija za Srbe ikada sme da bude samo pravno ili političko pitanje?
- Kosovo i Metohija je pitanje našeg identiteta i naše države. Imati državu zahteva snagu, izdržljivost i volju. Pre dva veka obnovljena je srpska država. Treba imati u vidu da je i tada, pored volje velike većine celokupnog srpskog naroda koji je učestvovao ili pomagao obnovu srpske države, bilo, često iz ličnih interesa, i glasova da to nije potrebno. Međutim, ono što čini jedinstvenim Orašac na Sretenje 1804, koji proslavljamo kao dan državnosti Srbije, jeste da je tada počela obnova države. Bilo je mnogih pojedinačnih uspeha u drugim srpskim krajevima toga vremena, ali je samo na jednom mestu pre dva veka došlo do obnove države koja je imala snagu da ujedini ceo srpski narod. Zahvaljujući tom početku, vek kasnije, oslobođeno je Kosovo. San svih generacija bio je da se Srbi vrate na Kosovo. Danas smo svedoci pokušaja otimanja Kosova od Srbije. Danas je jasno da je Srbija bombardovana da bi se na našoj teritoriji na Kosovu napravila prva NATO država na svetu. To jasno piše u Ahtisarijevom planu u Aneksu 11.
Pitanje Kosova jeste pitanje naše budućnosti. Nemoguće je odreći se najsvetijeg dela svoje teritorije jer bi nas takav lakomislen korak neumitno odveo u još veće narodne nesreće. Potrebno je promišljeno raditi na ostvarivanju naših državnih i nacionalnih interesa. Verujem da naš narod ima snagu, mudrost i volju da se sa osloncem na naše trajne vrednosti izbori za napredak Srbije.

- Pitanje opredeljenja, da li smo za Istok ili za Zapad, ponovo je aktivirano, i ovoga puta kao „sudbinsko“. Između Evropske unije i Rusije, kojim bi putem Srbija danas trebalo da krene?
- Kao što je davno rečeno - mi smo Istok Zapadu i Zapad Istoku. Naravno uvek moramo pre svega gledati na državne i nacionalne interese Srbije. Čvrsto sam uveren da samo Srbija koja se jasno i istrajno bori za svoju celovitost i suverenitet jeste država koju će i drugi uvažavati. Pokušaj da se na brzinu uskoči u neko blagostanje i na prečac u lažno rajsko naselje, bila je jedna od najvećih obmana koju je srpski narod skupo platio.
Nama je danas potrebna ekonomski snažna Srbija, jer samo tako možemo da se izborimo za naše legitimne interese. To se postiže sklapanjem dobrih ekonomskih sporazuma, među kojima bih, pre svih naveo energetski sporazum sa Rusijom. Nama nisu i ne smeju biti prioritet donacije i olakšice, već strateški poslovi koji omogućavaju da se Srbija ekonomski snažno razvija. Mnoga strana preduzeća u kojima su zaposleni naši ljudi veoma uspešno posluju u Srbiji. Srbija se razvija, ide napred i biće čvrst oslonac celom srpskom narodu, kao što je uvek i bila.
Srbija će ići putem ostvarivanja svojih interesa i sarađivaće sa svima u onoj meri u kojoj oni poštuju našu državu. Rusija nam je iskreni prijatelj i saveznik, a sa Evropskom unijom nova Vlada će morati da započne razgovor o našim međusobnim odnosima imajući u vidu protivpravno jednostrano proglašenje i priznanje lažne države Kosovo.

- Kako ćete Vi proslaviti Vaskrs? Koja je Vaša praznična poruka čitaocima Pravoslavlja?
- Ove godine Vaskrs ću proslaviti na Oplencu. A svim čitaocima Pravoslavlja najsrdačnije bih poželeo da u miru, ljubavi i istinskoj duhovnoj radosti proslave najveći hrišćanski praznik - Vaskrs Gospoda Isusa Hrista.
Hristos Vaskrse!