Истрајна борба за напредак Србије

Председник Владе Републике Србије др Војислав Коштуница за новине Српске Патријаршије говори о борби за очување нашег Косова и Метохије, економском развоју, одбрани европских вредности, грешкама и вредностима из наше прошлости и о томе којим путем би требало да идемо ка будућности.

Премијер сматра да су приоритетна државна и национална питања Косово и економски развој, али да је држава Србија у обавези да сваки свој корак планира у складу са вредностима за које су се генарације наших предака бориле. Он истиче значај улоге коју Српска Православна Црква има данас, као и у свим раздобљима националне историје.

- Улога СПЦ у српској држави и друштву данас је одређена највишим законским актима Србије, пре свега, Уставом, затим Законом о црквама и верским заједницама и Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама, који су усвојени средином 2006. године.
Суштински гледано, улога СПЦ данас се најбоље може видети на Косову и Метохији, где је свештенство и монаштво, и цео народ, јединствен у решености да чува своје светиње, цркве, манастире и своја огњишта, домове и породице. На Косову се чува и историја и будућност српског народа. Зато је Косово данас, као и много пута у историји српског народа мера свих мера и како каже наш песник „најскупља српска реч“.
Наша најстарија историја везује се нашу цркву. Осамостаљивање српске цркве и српске државе текло је истовремено и нераздвојно у време Светог Саве, да би држава, након Косовске битке и, нешто касније, окупације Србије од страних завојевача, престала да постоји. Црква је преузела у датим историјским околностима и важне аспекте чувара српске државне идеје, што је било од пресудног значаја у време „Васкрса Србије“, како Први српски устанак назива наш велики историчар Стојан Новаковић.

- Однос Цркве и државе у Србији деценијама није био уређен, на штету СПЦ. Данас, одређени друштвени кругови, међусобне релације Цркве и државе врло често, и не увек добронамерно анализирају. Како Ви оцењујете овај однос? Шта би, евентуално, у будућности требало мењати?
- За однос између државе и цркве задужено је пре свега Министарство вера, али и друга ресорна министарства која имају веза са активностима цркве, као што је Министарство просвете.
Уставна одвојеност државе и цркве не значи да се укидаји сви односи између државе и цркве како се то понекад, поједностављено и неисправно тумачи. Држава и црква имају све могућности да сарађују тамо где желе, као што је случај у просвети, у обављању верске наставе и у раду Православног богословског факултета. Као што смо могли видети у протеклом периоду, ова сарадња је веома успешна и на обострано задовољство државе и цркве и верских заједница у Србији.
Веома је важно што односи између државе и цркве непрестано напредују. Поред већ усвојених закона, посебно бих истакао повратак Православног богословског факултета у оквир Универзитета у Београду и повратак верске наставе у наше школство. Богословски факултет, један од оснивача Београдског универзитета био је искључен дуги низ деценија са универзитета који је сам основао и осуђен на сналажење и преживљавање. Сада је то окончано и теолошко образовање није више дискриминисано, већ се вратило на место које му припада у високом и средњем школству Србије.

- Какве су могућности да се убрза повратак имовине Српској Православној Цркви?
- Реч је о једној од великих неправди учињених СПЦ после Другог светског рата. Црквена имања, међу којима има и хиљаду година старих немањићких дарова, одузимана су Цркви. Сада је започет процес повратка имовине на основу Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама који је усвојен у Скупштини крајем маја 2006. године. Основана је, према Закону, Дирекција за реституцију која се бави евидентирањем национализоване имовине и повраћајем имовине црквама и верским заједницама. Нека од већих пољопривредних имања већ су враћена црквама и манастирима крајем 2007. и у првим месецима ове године, као и одређен број пословних просторија. Пошто је реч о веома сложеним правно-имовинским односима, а поготово кад је потребно пронаћи документа стара више од пола века, као што су пресуде на основу којих је извршена национализација или потврде власништва, овај процес узима више времена. Међутим, он је неумитан и право цркве на своју имовину је неприкосновено. У наредном периоду ова неправда се у потпуности мора исправити.

- Када већ помињете учињене неправде, у којој мери је Ваше стално инсистирање на поштовању права и правде, борба за хришћанске темеље Европе?
- За европске вредности могло би се рећи да своје утемељење и извориште добрим делом имају у хришћанству, али и у политичким идејама чији корени сежу до античког доба. Међутим, данас смо сведоци свеопште глобализације, где се у самој Европи често не може уочити посебност европске баштине. Данас у Европи нема политичара као што је, на пример, био Де Гол, који би снажно бранио европску идеју и европске вредности.
Србија свакако може бити поносна што бранећи Косово брани право и правду, и шта заједно са Русијом води принципијелну политику поштовања Повеље УН и поштовања основних начела међународног права. Чврсто сам уверен да бранећи наше право истовремено штитимо основне вредности на којима почива мир, стабилност и целокупан међународни поредак савременог света, као и основне европске вредности.

- У том контексту, а имајући у виду и историјско искуство, да ли Косово и Метохија за Србе икада сме да буде само правно или политичко питање?
- Косово и Метохија је питање нашег идентитета и наше државе. Имати државу захтева снагу, издржљивост и вољу. Пре два века обновљена је српска држава. Треба имати у виду да је и тада, поред воље велике већине целокупног српског народа који је учествовао или помагао обнову српске државе, било, често из личних интереса, и гласова да то није потребно. Међутим, оно што чини јединственим Орашац на Сретење 1804, који прослављамо као дан државности Србије, јесте да је тада почела обнова државе. Било је многих појединачних успеха у другим српским крајевима тога времена, али је само на једном месту пре два века дошло до обнове државе која је имала снагу да уједини цео српски народ. Захваљујући том почетку, век касније, ослобођено је Косово. Сан свих генерација био је да се Срби врате на Косово. Данас смо сведоци покушаја отимања Косова од Србије. Данас је јасно да је Србија бомбардована да би се на нашој територији на Косову направила прва НАТО држава на свету. То јасно пише у Ахтисаријевом плану у Анексу 11.
Питање Косова јесте питање наше будућности. Немогуће је одрећи се најсветијег дела своје територије јер би нас такав лакомислен корак неумитно одвео у још веће народне несреће. Потребно је промишљено радити на остваривању наших државних и националних интереса. Верујем да наш народ има снагу, мудрост и вољу да се са ослонцем на наше трајне вредности избори за напредак Србије.

- Питање опредељења, да ли смо за Исток или за Запад, поново је активирано, и овога пута као „судбинско“. Између Европске уније и Русије, којим би путем Србија данас требало да крене?
- Као што је давно речено - ми смо Исток Западу и Запад Истоку. Наравно увек морамо пре свега гледати на државне и националне интересе Србије. Чврсто сам уверен да само Србија која се јасно и истрајно бори за своју целовитост и суверенитет јесте држава коју ће и други уважавати. Покушај да се на брзину ускочи у неко благостање и на пречац у лажно рајско насеље, била је једна од највећих обмана коју је српски народ скупо платио.
Нама је данас потребна економски снажна Србија, јер само тако можемо да се изборимо за наше легитимне интересе. То се постиже склапањем добрих економских споразума, међу којима бих, пре свих навео енергетски споразум са Русијом. Нама нису и не смеју бити приоритет донације и олакшице, већ стратешки послови који омогућавају да се Србија економски снажно развија. Многа страна предузећа у којима су запослени наши људи веома успешно послују у Србији. Србија се развија, иде напред и биће чврст ослонац целом српском народу, као што је увек и била.
Србија ће ићи путем остваривања својих интереса и сарађиваће са свима у оној мери у којој они поштују нашу државу. Русија нам је искрени пријатељ и савезник, а са Европском унијом нова Влада ће морати да започне разговор о нашим међусобним односима имајући у виду противправно једнострано проглашење и признање лажне државе Косово.

- Како ћете Ви прославити Васкрс? Која је Ваша празнична порука читаоцима Православља?
- Ове године Васкрс ћу прославити на Опленцу. А свим читаоцима Православља најсрдачније бих пожелео да у миру, љубави и истинској духовној радости прославе највећи хришћански празник - Васкрс Господа Исуса Христа.
Христос Васкрсе!