Ne smemo brzo da zaboravljamo

Frontmen legendarne domaće rok grupe „Riblja čorba“ obeležio je domaću rok scenu provokativnim društveno orijentisanim pesmama koje su bile najautentičniji svedok uzavrelih 30 godina političkih previranja u Srbiji.

Postao je jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji a u nekoliko navrata zbog svojih pesama i vrlo blizu zatvorskih rešetaka, da bi u poslednjem trenutku optužbe bile odbačene. Početkom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, davao je neprikrivenu podršku srpskim vojnicima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Posle političkih promena u Srbiji, bio je nešto više od godinu dana na poziciji savetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004. godine.
 - Kada se zapitaš nad smislom sopstvene egzistencije, koliko je važno tvoje duhovno i nacionalno utemeljenje? Jesi li lako došao do spoznaje istine Božije i spoznao da je ona jedino istinito dobro?
- Svestan sam svoje grešnosti, kao i svi mi. Ali se iskreno nadam da će onaj drugi tas da pretegne. Kategorije koje me određuju su istina i pravda. Nameravao sam čak i da osnujem političku stranku koja bi se zvala „Front istine i pravde“, jer su to kategorije koje su danas zapostavljene. Pravda i pravo nemaju nikakve veze, a do cilja se mnogo lakše stiže lažima nego istinom. Nisam dovoljno rečit da to objasnim, možda je najbolje da vam to pročitam u pesmi:
Ti si korak ispred
prepreden, dovitljiv,
ne postoji svedok ni dokaz opoljiv.
A ja sam tvrdoglav,
kreten nedokazan,
srce mi je puno a stomak mi prazan.
Ti naivna propalica
ko francuska sobarica
a ja spadam među ovce
što shvataju sve doslovce.
Samo na sebe paziš,
smrtonosna su ti dejstva
ti preko leševa gaziš
cilj opravdava sredstva.
Zlo me neće zavesti
rmbačim i stenjem
stižem čiste savesti
do cilja poštenjem.
Ti stižeš daleko
uvek preko reda
ne brineš što Neko
sve odozgo gleda.
Ja sam sitna riba
ludak što se ne da
dok me život šiba
znam da Onaj gleda.

- Kako vodiš svoj religiozan život, kako shvataš osnovne dužnosti religioznog čoveka i kako vera i rock n’ roll idu zajedno?
- Postim, pričešćujem se i ispovedam, ali u postu ponekad zabrljam, premda se trudim. Radili smo koncert na Rudniku da prikupimo novac za pokrivanje crkve. Cela varošica se digla u organizaciju tog koncerta, da bi uspeli. Trebalo je da skupimo 10.000 evra. Uprskali smo stvar, skupili smo 12.000 evra. Uspeo sam da napravim program koji je te godine bio najreprezentativniji u Srbiji. Svirali su „Riblja čorba“, „Bajaga i instruktori“,Đorđe David, „Neverne bebe“- gomila izvođača. Koncertu su prisustvovali i monasi iz manastira Studenice. Nadležni vladika je smatrao da nije u redu da novcem zarađenim od rock n’ roll-a, bez obzira koliko je to humanitarno, pokrivaju crkvu. Srećom, prihod je bio prihvaćen i crkva se pokriva.
Rock n’ roll nije đavolska izmišljotina. Mislim da ima mnogo veze sa čovekom i verom, unosim mnogo biblijskih motiva u muziku. Te pesme ne moraju da budu hitovi, važno je da takve pesme sa duhovnom idejom predstavljaju meni duhovno zadovoljstvo. Ponosan sam na svoju pesmu „Prezir“, smatram je najboljom koju sam napisao u poslednje vreme:
U ovom vremenu imam status stoke
traže da budem onaj koji kleči,
i da u stvari pevam karaoke,
tuđu muziku i tuđe reči.
Prezir počinje kada sve shvatiš
i kada smrad do tebe dopre,
požuriš da svoje račune platiš
i da deponiju napustiš što pre.
Đavo sa crveno-crnim plaštom
slobodno šeta rajskom baštom
opet su trgovci ispred Hrama
mnogo zle krvi je među nama.
Svet se promenio - sve Juda do Jude
ološ nameće svoje ideje,
i vidim lažne i bivše ljude
kameleone i fariseje.
Pilati peru krvave ruke
za zverstva pronađu opravdanje
počinjem da se smejem od muke
mozak je dobio mesečno pranje.
Sebičan, bahat i malouman
po svetu pravi rusvaj grdan
Sotona tvrdi da je human
i da je Anđeo Milosrdan.
I nož iz leđa ponovo vadim
nada je smenjena razočarenjem
po ko zna koji put to radim
bez trunke mržnje, sa prezrenjem.
Uzalud želja u zidu plača
zid puca kao da je pravljen od gipsa
vidim da stižu četiri jahača
i znam da dolazi Apokalipsa.

- U dugom i mučnom traganju za Bogom, smislom i slobodom, šta je bilo presudno za tvoje približavanje hrišćanskom životu?
- Neću da govorim o vaspitanju u Čačku i o mojoj pokojnoj babi kojoj sam uvek bio položajnik. Nekakvo prosvetljenje, nemam pravi izraz da opišem taj momenat, dogodio se na Ostrogu kada sam prvi put bio tamo i kumovao sinovici Mije Perunovića, velikog vernika i velikog Srbina, bokserskog šampiona. Poklonio sam se moštima svetitelja, izašao na terasu... i doživeo takvo smirenje u susretu sa Bogom, da ništa nije moglo da me pomeri. Bio sam potpuno svetle duše i nov... ne mogu da opišem taj momenat. Kažem, veliki sam grešnik, nisam neki strogi vernik, ali sam presrećan Pravoslavljem zato što ga doživljavam kao najtolerantniju veru, po meri ljubavi Boga za grešne ljude svoje, po meri istinskog preobražaja i pokajanja za svako Božije stvorenje.
- Zašto je tako teško ljudima da poveruju u Božiju milost i ljubav?
- Zato što čoveka stvarnost baca u iskušenja i koleba. Sve ovo što se dešava, mislim na našu stvarnost, plaši normalne ljude. Izgleda da čovečanstvo ide ka kolektivnom samoubistvu. Sudbinu čovečanstva na Zemlji određuje grupa od 500 moćnika, sebičnih, bogatih ljudi koji ne misle na generacije iza. Promena sistema vrednosti je katastrofalna- gubi se odnos prema večnim vrednostima kao što su vera, porodica, ljubav, nacija... to se jednostavno poništava i uspostavlja se nov sistem vrednosti - novac. Čak i sami priznaju da ovo što rade sa Srpskim Kosovom nije pravda, nije pravedno ali je pragmatično. Nikad u životu nisam razmišljao mozgom, uvek srcem.
Crkva je u velikoj misiji kada je u pitanju lečenje narkomana. Važno je da se Crkva ne nameće, nego sami nesrećnici dolaze, mole se Bogu i bivaju izlečeni, ili im barem bude lakše. O lepoti i značaju Pravoslavlja govori to da u Australiji ima nekoliko naših sveštenika sa Novog Zelanda, u horu Saborne crkve peva Engleskinja, Pravoslavlje se širi planetom jer je široko, toplo i po meri čoveka i može da prihvati i osnaži palog čoveka i podigne ga molitvom do čistote. Malo je čoveku potrebno da prihvati da postoji Bog, da postoji uteha, da ima izlaza. Jer, ako bi izgubili veru nestala bi svaka nada.

- Stalno si na Kosovu, godinama bodriš i snažiš Srbe. Nedavno si bio na velikom protestnom skupu u Kosovskoj Mitrovici - kako se u novim okolnostima boriti za Kosovo i Metohiju?
- Možda će zvučati kao jeres, ali ja mislim da je podela jedina budućnost Kosova jer je jedina realna opcija. Ima jedno mesto pored Visokih Dečana u koje nikada srpska vojska nije kročila i meni to mesto ne treba, ali mi trebaju Visoki Dečani. Mislim i na Zubin Potok koji ima prirodni priraštaj, sa 10.000 na 12.000 ljudi, jer su iz udaljenih oaza srpstva pobegli na sigurno. I to treba da opstane kao srpsko. Kosovsko pomoravlje takođe, malo je prošarano Šiptarima. A najosetljiviji deo su naše svetinje kao izraz srpske duhovnosti. Kako Pećku patrijaršiju, Gračanicu, Dečane i sve ostale srpske svetinje preneti kamen po kamen u Srbiju? Ovo je dobronamerno razmišljanje, ali se nameće kao rešenje. Srpski mediji se ne bore dovoljno za Kosovo. Kada je Vladika Artemije, koji važi za veoma strogog čoveka, blagoslovio da „Riblja čorba“ svira u porti manastira Gračanice, sve što je srpsko došlo je na koncert. Naravno da nije bilo struje, premda je na celom prostoru bilo struje, ali smo imali agregat, pa je koncert održan. To je bilo mnogo više od koncerta. O koncertu sam dao izjave šiptarskim medijima, stranim televizijama, ali od naših medija je jedino TV Pink objavio informaciju. A srpskom narodu je itekako bio potreban taj koncert. I veoma sam srećan što je Vladika Artemije imao sluha da shvati koliko je to važno i dozvoli nam održavanje koncerta u porti manastira.

- Kakav je osećaj pevati u porti svetinje?
- Veličanstven. To nije bio koncert, to je razmena energije.

- Tvoje pesme imaju drugačiji život u raznim mestima gde se pevaju, tako su negde himne, negde molitve, negde prkos urbane generacije. Kako to osećaš dok izvodiš najčuveniju pesmu „Pogledaj dom svoj anđele“?
- Tekst te pesme ima potpuno odvojen život. Ona sasvim drugačije zvuči sa horom i gudačkim orkestrom u „Areni“, potpuno različito na Brezovici i Šarplanini ili pred decom u razrušenom Vukovaru. Stranci ne mogu da shvate šta se dešava sa narodom koji se smeje i plače u isto vreme. To je bila prva pesma koja je emitovana na MTV-ju sa ovih prostora i reprizirana. Đorđe Marjanović je svaki svoj koncert u Rusiji počinjao i završavao ovom pesmom koja se u njegovoj interpretaciji zvala „Molitva“.

- Bio si savetnik za kulturu ministra Vlade Srbije, kratko vreme. Da li se osećaš izmanipulisano posle bavljenja politikom?
- Pomagao sam, volontirao i nisam se obogatio od politike, samo mi je štetilo, jer su me izjednačavali sa pokvarenim političarima. Narod kaže - svu su političari pokvareni i trpaju me u isti koš. Imam svoje opredeljenje i ono je vidljivo na prvi pogled: član sam DSS-a.

- Da li je i tebe iznenadila srpska omladina, koja je izbegla mreže političkih stranaka i pokazala zdravi nacionalni bunt i nepristajanje na prodaju svoje otadžbine?
- Bio sam zaprepašćen prisustvom omladine na mitinzima. Dolazi do nacionalnog osvešćivanja. Pet ključnih stvari se desilo koje će opredeliti ishod izbora. Najpre mali Čavić koji je nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“- da li znate koliko je truda, napora i samoodricanja potrebno da bi se postigao vrhunski rezultat? Dečko je žrtvovao karijeru da bi iskazao svoja ubeđenja - niko ga nije nagovarao na to. Njegov gest je ponovio i pojačao Novak Đoković kada je otišao na Kosovo i jasno stavio svima do znanja na jedan doduše pametniji način - da mu ne prete suspenzijom - gde je i na čijoj je strani. Onda su kvazidemokrate izvršile dva politička samoubistva. Najpre su sprečili da se gradi put - jer je gradnja puteva nešto pozitivno i korisno i kao mala deca - po pricipu „da komšiji crkne krava“ - e, sad nećete vi graditi put, premda su i oni odobrili, oni će ga izgraditi kada ih budemo izabrali. To će im se olupati o glavu! Najgora stvar koju su uradili je što su sprečili ugovor sa Rusima na tri milijarde evra. Sada je i običnom čoveku jasno na rade na njegovu štetu. I sve bi to možda i nekako prošlo, da ta Evropa koja je toliko demokratska i toliko široka, toliko slobodna i nedostižna za nas sa visokim moralnim vrednostima nije jednog koljača Haradinaja pustila na slobodu i potpuno im upropastila sve šanse da dobiju na izborima. Jer, ući u Evropu sa Ramušem Haradinajem je nešto što nikome ne deluje privlačno. Tako da su rezultati izbora predvidivi.

- I ove godine organizovaćeš „bajk rok misiju“ koja će obići manastire na Kosovu. Koliko bajkera će krenuti na „Vidovdansko hodočašće“ ?
- Radi se o rok mirovnoj misiji koja će se zvati „Vidovdansko hodočašće“ koju će organizovati familija srpskih navijača, organizatori „Vidovdanskog marša“ i moj prijatelj Milić Radević, predstavnik „Harli Dejvidsona“ i drugi zainteresovani. Dobrodošli su svi kojima je stalo do Kosova, jer je odlazak na svetu srpsku zemlju stvar ubeđenja, a ne politike. Prošle godine smo svirali u Mitrovici i ukinuli granicu koja tada nije postojala. Oko 5.000 ljudi krenuće na motorima u miroljubivu misiju podrške Srbima koji tamo žive. Kosovo se brani i ovako. Ponavljam, moj Arhađel Mihajlo ima mač u ruci!

- Ostaćeš upamćen po izjavi: „Ja sam Srbin po rođenju i ubeđenju i ne stidim se svog nacionalizma, jer nisam šovinista“. Imao si problema sa vlašću- sa Titovim režimom, pa Miloševićem, sada zbog Čede Jovanovića. Opet si kritičan sa ljudima koji su na vlasti.

- Kada sam počeo sa pesmama u kojima sam govorio o glupostima režima ili o pojedincima iz vlasti, govorili su: „Pusti ludog Boru, on je neozbiljan“. Kasnije je to postalo malo delikatnije jer sam postao institucija. Mogu neskromno da kažem da je s vremenom moj uticaj rastao. Ljudi su shvatali da se to što ja govorim poklapa sa onim što oni misle, ali ne umeju da kažu. Tako sam postao neka vrsta megafona.
Kada je reč o poeziji, voleo bih da se pamte neki moji zaista vredni stihovi, a ne oni dnevnopolitički za jednokratnu upotrebu. Njih sam pisao da bi bili opomena, neka vrsta žaoke. I kao takvi oni su ispunjavali svoju namenu. Uvek sam pisao ono što sam znao, o ljudima koje sam poznavao, o likovima sa kojima sam se družio.

- Isto se desilo i sa nedavnim gostovanjem u Hrvatskoj na TV „Novoj“, kada si pozvan da komentarišeš rezultate izbora u Srbiji a prvo pitanje je bilo - „Da li ste četnik“?
- Ja sam došao pripremljen da govorim o izborima, a oni su me pitali to. „Jesam, naravno“, odgovorio sam. Oni su zapenušali, jer nemaju pojma o istoriji Četničkog pokreta, koji je oslobodilački pokret i stariji od Drugog svetskog rata. Meni je veći problem što su na Dan pobede protov fašizma u Australiji marširale dve kolone četnika - to je naša nesrećna podeljenost. Crkva jeste ponovo ujedinjena, ali je to preko Bare malo kome važno. Objasnio sam Hrvatima da ih ne mrzim, nego jednostavno volim svoj narod i da zbog svega što se dešavalo tokom poslednjeg rata nikada neću pevati u Hrvatskoj, premda sam imao tri blanko ponude iz tri hrvatska grada da sam upišem cifru za koju bih nastupao. Neću, jer se ne radi o novcu, nego o principu. U Hrvatsku nikad! Smatram nemoralnim da nastupim u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Nismo igrali klikera, nego smo međusobno ratovali i pucali jedni na druge, pa smatram nečasnim da nastupim pod takvim okolnostima. Sada bi trebalo da kažem: „Puj pike, ne važi, udri na veselje i još zarađuj pare na konto toga“. Čuo sam da klinci na žurkama pevaju naše stare i poneke nove pesme, a ako žele na koncert, mi stalno sviramo, neka dođu. Nije u pitanju nikakva mržnja, nikoga ne mrzim, niti umem da mrzim jer nisam naučen da mrzim. Ne smemo brzo da zaboravljamo.

- Koliko se umetnost i hrišćanstvo međusobno dopunjuju i inspirišu u sadašnjoj srpskoj rok sceni?
- Otac Gerasim i monasi Đurđevih Stupova, koji su mi jako dragi, rade na toj misiji okupljajući odlične muzičare. Ipak, mislim da najbolje sviraju „Bijesovi“ iz Gornjeg Milanovca sa frontmenom Marinkom koji je duboko religiozan čovek i odlično povezuje umetnost i religiju.
Naravno, ja sam u suštini ostao roker. Za mene je rokenrol bio prevratnička muzika. I kada je nešto skoro zabranjeno, kada se borite za njegovo pravo građanstva, to je ono što vas motiviše, mnogo više nego kada nema nikakve prepreke. Zbog toga i danas volim rokere kada prepoznam u njima istinsku snagu. Ni u jednoj muzici ne možete tako prepoznati autentičnost i snagu kao u roku.

- Tridesetogodišnjicu grupe obeležavate novim albumom. Kako će zvučati?
- Uglavnom će to biti ljubavne pesme. Snimili smo pet pesama. Koncerata će biti kada nove pesme zažive među ljudima. S obzirom da je izdavaštvo mrtvo, moramo da se prilagođavamo tržištu, tako da ćemo materijal pustiti besplatno na internet. Mislim da izlazimo na jesen.
- Pamti se da ste na koncertu u Torontu imali više publike od slavnih „Rolling Stones“-a, koji su svirali veče pre „Riblje čorbe“.
- Gostovali smo u istoj sali gde i Stonsi i imali više prodatih karata od njih. Naravno, cela priča je u tome što su za gostovanje Stonsa organizatori ograničili prodaju karata plašeći se gužve, a za neku anonimnu grupu iz Srbije pustili da dođe ljudi koliko hoće. Ali, sala se napunila, na njihovo zaprepašćenje.