Не смемо брзо да заборављамо

Постао је један од најконтроверзнијих музичара у Југославији а у неколико наврата због својих песама и врло близу затворских решетака, да би у последњем тренутку оптужбе биле одбачене. Почетком грађанског рата у бившој Југославији, давао је неприкривену подршку српским војницима у Републици Српској и Републици Српској Крајини. После политичких промена у Србији, био је нешто више од годину дана на позицији саветника министра културе у Влади Србије 2004. године.

 - Када се запиташ над смислом сопствене егзистенције, колико је важно твоје духовно и национално утемељење? Јеси ли лако дошао до спознаје истине Божије и спознао да је она једино истинито добро?

- Свестан сам своје грешности, као и сви ми. Али се искрено надам да ће онај други тас да претегне. Категорије које ме одређују су истина и правда. Намеравао сам чак и да оснујем политичку странку која би се звала „Фронт истине и правде“, јер су то категорије које су данас запостављене. Правда и право немају никакве везе, а до циља се много лакше стиже лажима него истином. Нисам довољно речит да то објасним, можда је најбоље да вам то прочитам у песми:

Ти си корак испред

препреден, довитљив,

не постоји сведок ни доказ опољив.

А ја сам тврдоглав,

кретен недоказан,

срце ми је пуно а стомак ми празан.

Ти наивна пропалица

ко француска собарица

а ја спадам међу овце

што схватају све дословце.

Само на себе пазиш,

смртоносна су ти дејства

ти преко лешева газиш

циљ оправдава средства.

Зло ме неће завести

рмбачим и стењем

стижем чисте савести

до циља поштењем.

Ти стижеш далеко

увек преко реда

не бринеш што Неко

све одозго гледа.

Ја сам ситна риба

лудак што се не да

док ме живот шиба

знам да Онај гледа.

- Како водиш свој религиозан живот, како схваташ основне дужности религиозног човека и како вера и роцк н’ ролл иду заједно?

- Постим, причешћујем се и исповедам, али у посту понекад забрљам, премда се трудим. Радили смо концерт на Руднику да прикупимо новац за покривање цркве. Цела варошица се дигла у организацију тог концерта, да би успели. Требало је да скупимо 10.000 евра. Упрскали смо ствар, скупили смо 12.000 евра. Успео сам да направим програм који је те године био најрепрезентативнији у Србији. Свирали су „Рибља чорба“, „Бајага и инструктори“,Ђорђе Давид, „Неверне бебе“- гомила извођача. Концерту су присуствовали и монаси из манастира Студенице. Надлежни владика је сматрао да није у реду да новцем зарађеним од роцк н’ ролл-а, без обзира колико је то хуманитарно, покривају цркву. Срећом, приход је био прихваћен и црква се покрива.

Rock n’ roll није ђаволска измишљотина. Мислим да има много везе са човеком и вером, уносим много библијских мотива у музику. Те песме не морају да буду хитови, важно је да такве песме са духовном идејом представљају мени духовно задовољство. Поносан сам на своју песму „Презир“, сматрам је најбољом коју сам написао у последње време:

У овом времену имам статус стоке

траже да будем онај који клечи,

и да у ствари певам караоке,

туђу музику и туђе речи.

Презир почиње када све схватиш

и када смрад до тебе допре,

пожуриш да своје рачуне платиш

и да депонију напустиш што пре.

Ђаво са црвено-црним плаштом

слободно шета рајском баштом

опет су трговци испред Храма

много зле крви је међу нама.

Свет се променио - све Јуда до Јуде

олош намеће своје идеје,

и видим лажне и бивше људе

камелеоне и фарисеје.

Пилати перу крваве руке

за зверства пронађу оправдање

почињем да се смејем од муке

мозак је добио месечно прање.

Себичан, бахат и малоуман

по свету прави русвај грдан

Сотона тврди да је хуман

и да је Анђео Милосрдан.

И нож из леђа поново вадим

нада је смењена разочарењем

по ко зна који пут то радим

без трунке мржње, са презрењем.

Узалуд жеља у зиду плача

зид пуца као да је прављен од гипса

видим да стижу четири јахача

и знам да долази Апокалипса.

- У дугом и мучном трагању за Богом, смислом и слободом, шта је било пресудно за твоје приближавање хришћанском животу?

- Нећу да говорим о васпитању у Чачку и о мојој покојној баби којој сам увек био положајник. Некакво просветљење, немам прави израз да опишем тај моменат, догодио се на Острогу када сам први пут био тамо и кумовао синовици Мије Перуновића, великог верника и великог Србина, боксерског шампиона. Поклонио сам се моштима светитеља, изашао на терасу... и доживео такво смирење у сусрету са Богом, да ништа није могло да ме помери. Био сам потпуно светле душе и нов... не могу да опишем тај моменат. Кажем, велики сам грешник, нисам неки строги верник, али сам пресрећан Православљем зато што га доживљавам као најтолерантнију веру, по мери љубави Бога за грешне људе своје, по мери истинског преображаја и покајања за свако Божије створење.

- Зашто је тако тешко људима да поверују у Божију милост и љубав?

- Зато што човека стварност баца у искушења и колеба. Све ово што се дешава, мислим на нашу стварност, плаши нормалне људе. Изгледа да човечанство иде ка колективном самоубиству. Судбину човечанства на Земљи одређује група од 500 моћника, себичних, богатих људи који не мисле на генерације иза. Промена система вредности је катастрофална- губи се однос према вечним вредностима као што су вера, породица, љубав, нација... то се једноставно поништава и успоставља се нов систем вредности - новац. Чак и сами признају да ово што раде са Српским Косовом није правда, није праведно али је прагматично. Никад у животу нисам размишљао мозгом, увек срцем.

Црква је у великој мисији када је у питању лечење наркомана. Важно је да се Црква не намеће, него сами несрећници долазе, моле се Богу и бивају излечени, или им барем буде лакше. О лепоти и значају Православља говори то да у Аустралији има неколико наших свештеника са Новог Зеланда, у хору Саборне цркве пева Енглескиња, Православље се шири планетом јер је широко, топло и по мери човека и може да прихвати и оснажи палог човека и подигне га молитвом до чистоте. Мало је човеку потребно да прихвати да постоји Бог, да постоји утеха, да има излаза. Јер, ако би изгубили веру нестала би свака нада.

- Стално си на Косову, годинама бодриш и снажиш Србе. Недавно си био на великом протестном скупу у Косовској Митровици - како се у новим околностима борити за Косово и Метохију?

- Можда ће звучати као јерес, али ја мислим да је подела једина будућност Косова јер је једина реална опција. Има једно место поред Високих Дечана у које никада српска војска није крочила и мени то место не треба, али ми требају Високи Дечани. Мислим и на Зубин Поток који има природни прираштај, са 10.000 на 12.000 људи, јер су из удаљених оаза српства побегли на сигурно. И то треба да опстане као српско. Косовско поморавље такође, мало је прошарано Шиптарима. А најосетљивији део су наше светиње као израз српске духовности. Како Пећку патријаршију, Грачаницу, Дечане и све остале српске светиње пренети камен по камен у Србију? Ово је добронамерно размишљање, али се намеће као решење. Српски медији се не боре довољно за Косово. Када је Владика Артемије, који важи за веома строгог човека, благословио да „Рибља чорба“ свира у порти манастира Грачанице, све што је српско дошло је на концерт. Наравно да није било струје, премда је на целом простору било струје, али смо имали агрегат, па је концерт одржан. То је било много више од концерта. О концерту сам дао изјаве шиптарским медијима, страним телевизијама, али од наших медија је једино ТВ Пинк објавио информацију. А српском народу је итекако био потребан тај концерт. И веома сам срећан што је Владика Артемије имао слуха да схвати колико је то важно и дозволи нам одржавање концерта у порти манастира.

- Какав је осећај певати у порти светиње?

- Величанствен. То није био концерт, то је размена енергије.

- Твоје песме имају другачији живот у разним местима где се певају, тако су негде химне, негде молитве, негде пркос урбане генерације. Како то осећаш док изводиш најчувенију песму „Погледај дом свој анђеле“?

- Текст те песме има потпуно одвојен живот. Она сасвим другачије звучи са хором и гудачким оркестром у „Арени“, потпуно различито на Брезовици и Шарпланини или пред децом у разрушеном Вуковару. Странци не могу да схвате шта се дешава са народом који се смеје и плаче у исто време. То је била прва песма која је емитована на МТВ-ју са ових простора и репризирана. Ђорђе Марјановић је сваки свој концерт у Русији почињао и завршавао овом песмом која се у његовој интерпретацији звала „Молитва“.

- Био си саветник за културу министра Владе Србије, кратко време. Да ли се осећаш изманипулисано после бављења политиком?

- Помагао сам, волонтирао и нисам се обогатио од политике, само ми је штетило, јер су ме изједначавали са поквареним политичарима. Народ каже - сву су политичари покварени и трпају ме у исти кош. Имам своје опредељење и оно је видљиво на први поглед: члан сам ДСС-а.

- Да ли је и тебе изненадила српска омладина, која је избегла мреже политичких странака и показала здрави национални бунт и непристајање на продају своје отаџбине?

- Био сам запрепашћен присуством омладине на митинзима. Долази до националног освешћивања. Пет кључних ствари се десило које ће определити исход избора. Најпре мали Чавић који је носио мајицу са натписом „Косово је Србија“- да ли знате колико је труда, напора и самоодрицања потребно да би се постигао врхунски резултат? Дечко је жртвовао каријеру да би исказао своја убеђења - нико га није наговарао на то. Његов гест је поновио и појачао Новак Ђоковић када је отишао на Косово и јасно ставио свима до знања на један додуше паметнији начин - да му не прете суспензијом - где је и на чијој је страни. Онда су квазидемократе извршиле два политичка самоубиства. Најпре су спречили да се гради пут - јер је градња путева нешто позитивно и корисно и као мала деца - по приципу „да комшији цркне крава“ - е, сад нећете ви градити пут, премда су и они одобрили, они ће га изградити када их будемо изабрали. То ће им се олупати о главу! Најгора ствар коју су урадили је што су спречили уговор са Русима на три милијарде евра. Сада је и обичном човеку јасно на раде на његову штету. И све би то можда и некако прошло, да та Европа која је толико демократска и толико широка, толико слободна и недостижна за нас са високим моралним вредностима није једног кољача Харадинаја пустила на слободу и потпуно им упропастила све шансе да добију на изборима. Јер, ући у Европу са Рамушем Харадинајем је нешто што никоме не делује привлачно. Тако да су резултати избора предвидиви.

- И ове године организоваћеш „бајк рок мисију“ која ће обићи манастире на Косову. Колико бајкера ће кренути на „Видовданско ходочашће“ ?

- Ради се о рок мировној мисији која ће се звати „Видовданско ходочашће“ коју ће организовати фамилија српских навијача, организатори „Видовданског марша“ и мој пријатељ Милић Радевић, представник „Харли Дејвидсона“ и други заинтересовани. Добродошли су сви којима је стало до Косова, јер је одлазак на свету српску земљу ствар убеђења, а не политике. Прошле године смо свирали у Митровици и укинули границу која тада није постојала. Око 5.000 људи кренуће на моторима у мирољубиву мисију подршке Србима који тамо живе. Косово се брани и овако. Понављам, мој Архађел Михајло има мач у руци!

- Остаћеш упамћен по изјави: „Ја сам Србин по рођењу и убеђењу и не стидим се свог национализма, јер нисам шовиниста“. Имао си проблема са влашћу- са Титовим режимом, па Милошевићем, сада због Чеде Јовановића. Опет си критичан са људима који су на власти.

- Када сам почео са песмама у којима сам говорио о глупостима режима или о појединцима из власти, говорили су: „Пусти лудог Бору, он је неозбиљан“. Касније је то постало мало деликатније јер сам постао институција. Могу нескромно да кажем да је с временом мој утицај растао. Људи су схватали да се то што ја говорим поклапа са оним што они мисле, али не умеју да кажу. Тако сам постао нека врста мегафона.

Када је реч о поезији, волео бих да се памте неки моји заиста вредни стихови, а не они дневнополитички за једнократну употребу. Њих сам писао да би били опомена, нека врста жаоке. И као такви они су испуњавали своју намену. Увек сам писао оно што сам знао, о људима које сам познавао, о ликовима са којима сам се дружио.

- Исто се десило и са недавним гостовањем у Хрватској на ТВ „Новој“, када си позван да коментаришеш резултате избора у Србији а прво питање је било - „Да ли сте четник“?

- Ја сам дошао припремљен да говорим о изборима, а они су ме питали то. „Јесам, наравно“, одговорио сам. Они су запенушали, јер немају појма о историји Четничког покрета, који је ослободилачки покрет и старији од Другог светског рата. Мени је већи проблем што су на Дан победе протов фашизма у Аустралији марширале две колоне четника - то је наша несрећна подељеност. Црква јесте поново уједињена, али је то преко Баре мало коме важно. Објаснио сам Хрватима да их не мрзим, него једноставно волим свој народ и да због свега што се дешавало током последњег рата никада нећу певати у Хрватској, премда сам имао три бланко понуде из три хрватска града да сам упишем цифру за коју бих наступао. Нећу, јер се не ради о новцу, него о принципу. У Хрватску никад! Сматрам неморалним да наступим у тој бившој југословенској републици. Нисмо играли кликера, него смо међусобно ратовали и пуцали једни на друге, па сматрам нечасним да наступим под таквим околностима. Сада би требало да кажем: „Пуј пике, не важи, удри на весеље и још зарађуј паре на конто тога“. Чуо сам да клинци на журкама певају наше старе и понеке нове песме, а ако желе на концерт, ми стално свирамо, нека дођу. Није у питању никаква мржња, никога не мрзим, нити умем да мрзим јер нисам научен да мрзим. Не смемо брзо да заборављамо.

- Колико се уметност и хришћанство међусобно допуњују и инспиришу у садашњој српској рок сцени?

- Отац Герасим и монаси Ђурђевих Ступова, који су ми јако драги, раде на тој мисији окупљајући одличне музичаре. Ипак, мислим да најбоље свирају „Бијесови“ из Горњег Милановца са фронтменом Маринком који је дубоко религиозан човек и одлично повезује уметност и религију.

Наравно, ја сам у суштини остао рокер. За мене је рокенрол био превратничка музика. И када је нешто скоро забрањено, када се борите за његово право грађанства, то је оно што вас мотивише, много више него када нема никакве препреке. Због тога и данас волим рокере када препознам у њима истинску снагу. Ни у једној музици не можете тако препознати аутентичност и снагу као у року.

- Тридесетогодишњицу групе обележавате новим албумом. Како ће звучати?

- Углавном ће то бити љубавне песме. Снимили смо пет песама. Концерата ће бити када нове песме заживе међу људима. С обзиром да је издаваштво мртво, морамо да се прилагођавамо тржишту, тако да ћемо материјал пустити бесплатно на интернет. Мислим да излазимо на јесен.

- Памти се да сте на концерту у Торонту имали више публике од славних „Роллинг Стонес“-а, који су свирали вече пре „Рибље чорбе“.

- Гостовали смо у истој сали где и Стонси и имали више продатих карата од њих. Наравно, цела прича је у томе што су за гостовање Стонса организатори ограничили продају карата плашећи се гужве, а за неку анонимну групу из Србије пустили да дође људи колико хоће. Али, сала се напунила, на њихово запрепашћење.