Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

CARIGRAD - MOSKVA
U Cirihu su se sastale delegacije Carigradske i Moskovske patrijaršije da bi razmotrile pojedina pitanja o kojima imaju različite stavove. Pre svega, bilo je reči o stanju Pravoslavlja u Estoniji, gde paralelno postoje dve crkvene strukture već više od deset godina. U kominikeu je izražena nada da će se postići saglasnost, što potvrđuje da je još nema. Vernicima Estonije je u trenutku podele omogućeno da slobodno odluče kojoj će jurisdikciji da pripadnu. U sprovođenju dogovora došlo je do teškoća.
Pošto je  pravoslavno-katoličkoj bogoslovskoj konferenciji u Raveni prošle jeseni prisustvovao i predstavnik Estonske autonomne pravoslavne crkve, koja je pod Carigradom, predstavnik Moskve ju je napustio.
Dve delegacije su razmotrile i konferenciju u Raveni i njen rezultat. Oko ovog pitanja se na sastanku u Cirihu nisu saglasile, ali će produžiti dijalog.
U carigradskoj delegaciji nalazili su se Ìitropolit pergamski Jovan i Ìitropolit galijski Emanuil, a u ruskoj Ìitropolit kruticki Juvenalije i Ìitropolit smolensko-kalinjingradski Kiril.

CARIGRADSKA PATRIJARŠIJA
Carigradski Patrijarh Vartolomej pozvao je poglavare svih pomesnih pravoslavnih crkava da 8. juna ove godine uzmu učešća u služenju Svete Liturgije u Kapadokiji. To je saopšteno u okviru posete Jerusalimskog Patrijarha Teofila Carigradu, početkom aprila. Cilj kratkog boravka je bio da se istakne značaj prve katedre za celokupno Pravoslavlje, kao i da se izrazi zahvalnost za njenu ulogu u mukotrpnom rešavanju problema koji su poslednjih godina pogodili Crkvu Jerusalima. Patrijarh Vartolomej je naglasio da misli da može u ime celokupnog Pravoslavlja da zahvali na čuvanju jerusalimskih svetinja, posebno „Bratstvu Svetoga Groba“. Vekovima je borba neprestana, problema je uvek bilo mnogo na tome prostoru.
Patrijarh Vartolomej boravio je dva dana na ostvu Imbros, na kome je rođen 1940. godine. Domaćin, Mitropolit Imbrosa i Tenedosa Kiril, sa celokupnim grčkim stanovništvom, sa velikom radošću dočekao je gosta. Toga dana nije ni škola radila. Imbros je koliko tragedija (jer je ostalo veoma malo Grka, njih trista od 7.000), toliko i izvor nade i optimizma. Neće nestati, jer ima sve više mladih koji, i pored svih pritisaka, ne žele da se isele. Obnavljaju se zapuštene kuće, osnivaju porodice, u školi više ne opada broj učenika. „Odanost tradiciji“ je odlika imbroskih Grka, istakao je Patrijarh, a ima velikih izgleda da se vrate i oni koji su poslednjih decenija otišli.

RUMUNSKA CRKVA
Bukureštanski Patrijarh Daniel prenet je u bolnicu posle preloma leve noge, prilikom pada na stepeništu u svojoj rezidenciji. Pomoć mu je hitno ukazana u Vojnoj bolnici, a potrebna je bila operacija koja je označena jednostavnom. I druga noga je povređena, ali lakše. Lekari su saopštili da pacijent dva meseca ne sme da se kreće.
Pre ove povrede, zasedao je Sveti sinod Rumunske crkve i proglasio 2008. godinom Svetoga Pisma i Svete Liturgije, a sledeću 2009. za godinu svetih Kapadokijskih otaca - Sv. Vasilija Velikog, koji se prestavio 379. i Sv. Grigorija Nazianzina, prestavljenog 389. godine.
Odlučeno je da se realizuje više projekata. „Istorija pravoslavnog bogoslovlja u 20. veku“ pripremiće se pod rukovođenjem profesora Viorela Jonice, a izradu „Enciklopedije rumunskog pravoslavlja“ vodiće profesor Emilijan Pakurariu.
„Oci i crkveni pisci - ukupno delo“ obuhvatiće prevode grčkih i latinskih otaca, projekat je poveren prof. Emilijanu Popeskuu.
Kanonizovaće se prepodobni Jovan iz Raške i Sekua, Simeon i Amfilohije Pangaracijski, Rafailo i Partenije iz manastira Stara Agapija, Josif i Kirijak Biserikani, Kirijak iz Tazlau, Josif iz Varatika. U kalendar će se uneti sveti jerarh Atanasije Treći, Patelarije, patrijarh konstantinopoljski.

IZGOREO HRAM U ATINI
Samo tri sedmice posle osvećenja, u Atini je na Krstopoklonu nedelju izgoreo bugarski hram Svetog Jovana Rilskog. On se nalazi u predgrađu Agii Anargiri. (Sveti besrebrenici). Istraga nije završena, ali ima dosta indicija da je požar podmetnut kroz prozor u oltarskom delu. Gvozdene rešetke su polomljene. Vatra je prvo zahvatila sveti presto, izgorelo je Jevanđelje, prekrivač, kao i drvene ikone.
Crkvene utvari nisu nestale, kao ni kasa, što ukazuje da cilj nije bio pljačka. Ovaj hram, doskora posvećen Svetim mironosicama, podignut je 1920. u ovom atinskom predgrađu. Nije se koristio godinama, jer je izgrađen veći. Arhiepiskopija ga je rado ustupila Bugarima, kako bi u njemu služio jeromonah Atanasije (Sultanov), student u Atini i privremeni grčki klirik. Pretvaranje u bugarski hram pomogla je vlada u Sofiji, Patrijaršija i Atinska arhiepiskopija.

PRIDRUŽITE SE BOJKOTU!
U bugarskom glavnom gradu, na inicijativu pojedinih medija, Strasne nedelje na mnogim mestima, posebno oko hramova, biće postavljeni plakati sa tekstom „Bojkotujte ulične prodavce sveća“. Crkva je podržala ovu nameru. Ističe se da je veoma važno kod koga vernici kupuju sveće. Nije to pitanje samo kvaliteta i cene, već mora da postoji svest da kupovinom sveće u crkvi, koja je i osvećena, vernik novčano podržava Crkvu, koja nema dovoljno sredstava za finansiranje brojnih potreba. Lovečki Mitropolit Gavrilo objasnio je preko štampe: kupiti sveću van Božjeg doma, ne donosi blagoslov. Sveće dovoljno za celu Bugarsku proizvodi svećelivnica Svetoga sinoda, i to u pet veličina, od 10, 20 i 50 stotinki, 1 i 2 leva. Na ulici je najjeftinija sveća 2 stotinke. Od Velikog petka do Vaskrsa proda se na tone sveća, posebno u sofijskoj katedrali Sv. Aleksandra Nevskog, kao i u tri manastira: Rilskom, Bačkovskom i Trojanskom.

MOSKVI POTREBNO 200 CRKAVA
U Rusiji ističu da je stara pravoslavna tradicija da na hiljadu vernika treba da bude jedna crkva. Moskva je desetomilionski grad, brojna nova naselja na periferiji i obodu grada nemaju nijednu bogomolju. Sada se konkretno dogovara o gradnji trideset crkava.
Ruski pravoslavni biznismeni žele da efikasno pomognu. Patrijaršija je njihove predloge prihvatila. Samo prestonica će uskoro imati 200 crkava, građenih od drveta u tradicionalnom stilu. Da je jedan dan dovoljan za gradnju niko nije do sada verovao. U projektu stoji da će „veća“ crkva imati visinu 15 metara, površinu 80 kvadrata i prostor za 150 vernika. Manje bi bile visoke 12 metara, površine 49 kvadrata, stajale bi oko 50.000 evra. U slučaju potrebe mogu se i premestiti.
U gradnji se primenjuje „specijalna tehnologija“, koja omogućava da objekat bude gotov za 24 časa. Drvo je potpuno zaštićeno od požara. Prvi takav hram se osvećuje 6. aprila u Kemerovu. Biće ih, osim u Moskvi, i u Kijevu i Minsku. Zamenik predsednika kluba biznismena Vladimir Mikov, sa posebnom radošću je najavio: sedam hramova za jedan dan!

MINEJ U 24 TOMOVA
U Moskvi je izašao iz štampe kompletan minej, „građanskim slovima“, a uskoro će izaći i crkvenoslovenska varijanta. Razdeljen je na mesece, no za neke su bila potrebna dva, pa i tri toma. Ima dana u godini i sa deset službi svetiteljima.
Ruskoj crkvi je bio potreban novi minej, pošto je posednjih godina i decenija obavljen veliki broj kanonizacija, a neke starije službe bilo je potrebno preraditi. Uključeni su tekstovi službi prepodobnim Amvrosiju Optinskom, Siluanu Atonskom, Jovanu Kronštatskom, Kseniji Peterburškoj, Matroni Moskovskoj, Andreju Rubljovu, roditeljima Sv. Sergija Radonješkog Kirilu i Mariji, Dmitriju Donskom, Makariju Moskovskom. Patrijarh Aleksije je napisao službu estonskim svetiteljima.
Minej je objavio Izdavački savet RPC. Istaknuto je da se radi o procesu koji nije okončan, jer uvek ima i biće novih svetitelja.

IZBOR POGLAVARA
Ruska zagranična crkva (RZC) će 12. maja birati novog poglavara, nakokon nedavne smrti Mitropolita Lavra (81). U Nedelju mironosica, posle Svete Liturgije u njujorškoj katedrali, otpočeće Sveti arhijerejski sabor. Intronizacija će se obaviti 18. maja. Izbor podleže potvrđivanju od strane moskovskog patrijarha.
Sabor, koji čine 11 arhijereja, otvoriće arhiepiskop sidnejski Ilarion, koji sada predsedava Sv. sinodom. Bira se tajnim glasanjem, a izabran je onaj kandidat, koji dobije dve trećine glasova. Ako izbor ne uspe, između trojice kandidata sa najviše glasova, bira se poglavar žrebom. Iz posebnog sasuda jedan od najstarijih klirika izvlači ime novog prvojerarha.
RZC je prošle godine stupila u kanonsko jedinstvo sa Moskovskom patrijaršijom, sačuvavši visok stepen samouprave.
U trenutku smrti mitropolita Lavra, 15. marta u 23.30 časova, desilo se čudo. Zvona sabornog hrama u San Francisku počela su u to doba noći sama od sebe da zvone. Vernici smatraju da su to „anđeli zvonili“.

MEĐUNARODNE KONFERENCIJE
U Petrogradu će se od 23. do 25. maja održati konferencija na temu „Sv. pravedni Jovan Kronštatski i saborni preporod Rusije“.
Početkom aprila održan je skup „Religija i obrazovanje - rusko i međunarodno iskustvo“. „Antropologija oca Pavla Florenskog“, kako je vide nepravoslavni, tema je bila naučnog skupa 30. marta u Moskvi. Velika konferencija održana je na temu „Vladimir Solovjev - filosof prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“, a brojni naučnici uzeli su učešće u razmatranju pitanja „Hrišćanske politike 21. veka“, sa jednim od naglasaka, kako ocrkoviti vlast. Moskovska duhovna akademija priredila je skup „Metodika propovedanja biblijske arheologije kao biblijske discipline“, u spomen arhimandrita Antonina Kupustina, koji je delovao u Palestini krajem 19. veka.

PRAVOSLAVLjE ITALIJE
Kako je saopšteno, u Italiji sada ima oko milion pravoslavnih. Samo u prošloj godini uselilo ih se oko 200.000, posebno iz Rumunije i Ukrajine. U školama, pravoslavnu veronauku uči 117.000 učenika. Carigradska patrijaršija ima mitropolita za Italiju, Genadija (Zervosa), čije je sedište u Veneciji. Ruska pravoslavna crkva ima 33 parohije, najvažnije su u Rimu i Bariju. Rumunska crkva ima 70 parohija, a Episkop Siluan (Spanu) ima sedište u provinciji Masa. Bugara ima sve više, njihov episkop je Tihon (Ivanov). Navodi se i SPC i hram u Trstu.
Carigradska mitropolija će imati uskoro pravo na državno finansiranje, tzv. sistem „8 od hiljadu“, koji je zamena crkvenog poreza. U Italiji se ne zaboravlja „stara tradicija Pravoslavlja“ na prostorima Apenina.

VATIKAN I RAVENA
Sekretar vatikanske Kongregacije za učenje o veri, nadbiskup Anđelo Amato, izjavio je da dokument pravoslavno-rimokatoličke komisije za bogoslovski dijalog, prihvaćen u Raveni oktobra prošle godine, još nije usvojen od Rimske crkve.
„Ravenski dokument je radni tekst koji od nas još nije odobren“. U izjavi, koju prenosi crkveni list „Avenire“, nadbiskup najavljuje da će ga njegova Kongregacija uskoro razmotriti. Jezik usvojenog teksta je „bliži pravoslavnoj nego katoličkoj crkvenoj tradiciji“. Pitanje primata nije fakultativnog značaja, ono je najvažniji element koji karakteriše pomesne i vaseljensku Crkvu.