Кроз хришћански свет

ЦАРИГРАД - МОСКВА

У Цириху су се састале делегације Цариградске и Московске патријаршије да би размотриле поједина питања о којима имају различите ставове. Пре свега, било је речи о стању Православља у Естонији, где паралелно постоје две црквене структуре већ више од десет година. У коминикеу је изражена нада да ће се постићи сагласност, што потврђује да је још нема. Верницима Естоније је у тренутку поделе омогућено да слободно одлуче којој ће јурисдикцији да припадну. У спровођењу договора дошло је до тешкоћа.

Пошто је  православно-католичкој богословској конференцији у Равени прошле јесени присуствовао и представник Естонске аутономне православне цркве, која је под Цариградом, представник Москве ју је напустио.

Две делегације су размотриле и конференцију у Равени и њен резултат. Око овог питања се на састанку у Цириху нису сагласиле, али ће продужити дијалог.

У цариградској делегацији налазили су се Ìитрополит пергамски Јован и Ìитрополит галијски Емануил, а у руској Ìитрополит крутицки Јувеналије и Ìитрополит смоленско-калињинградски Кирил.

ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Цариградски Патријарх Вартоломеј позвао је поглаваре свих помесних православних цркава да 8. јуна ове године узму учешћа у служењу Свете Литургије у Кападокији. То је саопштено у оквиру посете Јерусалимског Патријарха Теофила Цариграду, почетком априла. Циљ кратког боравка је био да се истакне значај прве катедре за целокупно Православље, као и да се изрази захвалност за њену улогу у мукотрпном решавању проблема који су последњих година погодили Цркву Јерусалима. Патријарх Вартоломеј је нагласио да мисли да може у име целокупног Православља да захвали на чувању јерусалимских светиња, посебно „Братству Светога Гроба“. Вековима је борба непрестана, проблема је увек било много на томе простору.

Патријарх Вартоломеј боравио је два дана на оству Имброс, на коме је рођен 1940. године. Домаћин, Митрополит Имброса и Тенедоса Кирил, са целокупним грчким становништвом, са великом радошћу дочекао је госта. Тога дана није ни школа радила. Имброс је колико трагедија (јер је остало веома мало Грка, њих триста од 7.000), толико и извор наде и оптимизма. Неће нестати, јер има све више младих који, и поред свих притисака, не желе да се иселе. Обнављају се запуштене куће, оснивају породице, у школи више не опада број ученика. „Оданост традицији“ је одлика имброских Грка, истакао је Патријарх, а има великих изгледа да се врате и они који су последњих деценија отишли.

РУМУНСКА ЦРКВА

Букурештански Патријарх Даниел пренет је у болницу после прелома леве ноге, приликом пада на степеништу у својој резиденцији. Помоћ му је хитно указана у Војној болници, а потребна је била операција која је означена једноставном. И друга нога је повређена, али лакше. Лекари су саопштили да пацијент два месеца не сме да се креће.

Пре ове повреде, заседао је Свети синод Румунске цркве и прогласио 2008. годином Светога Писма и Свете Литургије, а следећу 2009. за годину светих Кападокијских отаца - Св. Василија Великог, који се преставио 379. и Св. Григорија Назианзина, престављеног 389. године.

Одлучено је да се реализује више пројеката. „Историја православног богословља у 20. веку“ припремиће се под руковођењем професора Виорела Јонице, а израду „Енциклопедије румунског православља“ водиће професор Емилијан Пакурариу.

„Оци и црквени писци - укупно дело“ обухватиће преводе грчких и латинских отаца, пројекат је поверен проф. Емилијану Попескуу.

Канонизоваће се преподобни Јован из Рашке и Секуа, Симеон и Амфилохије Пангарацијски, Рафаило и Партеније из манастира Стара Агапија, Јосиф и Киријак Бисерикани, Киријак из Тазлау, Јосиф из Варатика. У календар ће се унети свети јерарх Атанасије Трећи, Пателарије, патријарх константинопољски.

ИЗГОРЕО ХРАМ У АТИНИ

Само три седмице после освећења, у Атини је на Крстопоклону недељу изгорео бугарски храм Светог Јована Рилског. Он се налази у предграђу Агии Анаргири. (Свети бесребреници). Истрага није завршена, али има доста индиција да је пожар подметнут кроз прозор у олтарском делу. Гвоздене решетке су поломљене. Ватра је прво захватила свети престо, изгорело је Јеванђеље, прекривач, као и дрвене иконе.

Црквене утвари нису нестале, као ни каса, што указује да циљ није био пљачка. Овај храм, доскора посвећен Светим мироносицама, подигнут је 1920. у овом атинском предграђу. Није се користио годинама, јер је изграђен већи. Архиепископија га је радо уступила Бугарима, како би у њему служио јеромонах Атанасије (Султанов), студент у Атини и привремени грчки клирик. Претварање у бугарски храм помогла је влада у Софији, Патријаршија и Атинска архиепископија.

ПРИДРУЖИТЕ СЕ БОЈКОТУ!

У бугарском главном граду, на иницијативу појединих медија, Страсне недеље на многим местима, посебно око храмова, биће постављени плакати са текстом „Бојкотујте уличне продавце свећа“. Црква је подржала ову намеру. Истиче се да је веома важно код кога верници купују свеће. Није то питање само квалитета и цене, већ мора да постоји свест да куповином свеће у цркви, која је и освећена, верник новчано подржава Цркву, која нема довољно средстава за финансирање бројних потреба. Ловечки Митрополит Гаврило објаснио је преко штампе: купити свећу ван Божјег дома, не доноси благослов. Свеће довољно за целу Бугарску производи свећеливница Светога синода, и то у пет величина, од 10, 20 и 50 стотинки, 1 и 2 лева.

МОСКВИ ПОТРЕБНО 200 ЦРКАВА

У Русији истичу да је стара православна традиција да на хиљаду верника треба да буде једна црква. Москва је десетомилионски град, бројна нова насеља на периферији и ободу града немају ниједну богомољу. Сада се конкретно договара о градњи тридесет цркава.

Руски православни бизнисмени желе да ефикасно помогну. Патријаршија је њихове предлоге прихватила. Само престоница ће ускоро имати 200 цркава, грађених од дрвета у традиционалном стилу. Да је један дан довољан за градњу нико није до сада веровао. У пројекту стоји да ће „већа“ црква имати висину 15 метара, површину 80 квадрата и простор за 150 верника. Мање би биле високе 12 метара, површине 49 квадрата, стајале би око 50.000 евра. У случају потребе могу се и преместити.

У градњи се примењује „специјална технологија“, која омогућава да објекат буде готов за 24 часа. Дрво је потпуно заштићено од пожара. Први такав храм се освећује 6. априла у Кемерову. Биће их, осим у Москви, и у Кијеву и Минску. Заменик председника клуба бизнисмена Владимир Миков, са посебном радошћу је најавио: седам храмова за један дан!

МИНЕЈ У 24 ТОМОВА

У Москви је изашао из штампе комплетан минеј, „грађанским словима“, а ускоро ће изаћи и црквенословенска варијанта. Раздељен је на месеце, но за неке су била потребна два, па и три тома. Има дана у години и са десет служби светитељима.

Руској цркви је био потребан нови минеј, пошто је поседњих година и деценија обављен велики број канонизација, а неке старије службе било је потребно прерадити. Укључени су текстови служби преподобним Амвросију Оптинском, Силуану Атонском, Јовану Кронштатском, Ксенији Петербуршкој, Матрони Московској, Андреју Рубљову, родитељима Св. Сергија Радоњешког Кирилу и Марији, Дмитрију Донском, Макарију Московском. Патријарх Алексије је написао службу естонским светитељима.

Минеј је објавио Издавачки савет РПЦ. Истакнуто је да се ради о процесу који није окончан, јер увек има и биће нових светитеља.

ИЗБОР ПОГЛАВАРА

Руска загранична црква (РЗЦ) ће 12. маја бирати новог поглавара, накокон недавне смрти Митрополита Лавра (81). У Недељу мироносица, после Свете Литургије у њујоршкој катедрали, отпочеће Свети архијерејски сабор. Интронизација ће се обавити 18. маја. Избор подлеже потврђивању од стране московског патријарха.

Сабор, који чине 11 архијереја, отвориће архиепископ сиднејски Иларион, који сада председава Св. синодом. Бира се тајним гласањем, а изабран је онај кандидат, који добије две трећине гласова. Ако избор не успе, између тројице кандидата са највише гласова, бира се поглавар жребом. Из посебног сасуда један од најстаријих клирика извлачи име новог првојерарха.

РЗЦ је прошле године ступила у канонско јединство са Московском патријаршијом, сачувавши висок степен самоуправе.

У тренутку смрти митрополита Лавра, 15. марта у 23.30 часова, десило се чудо. Звона саборног храма у Сан Франциску почела су у то доба ноћи сама од себе да звоне. Верници сматрају да су то „анђели звонили“.

МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

У Петрограду ће се од 23. до 25. маја одржати конференција на тему „Св. праведни Јован Кронштатски и саборни препород Русије“.

Почетком априла одржан је скуп „Религија и образовање - руско и међународно искуство“. „Антропологија оца Павла Флоренског“, како је виде неправославни, тема је била научног скупа 30. марта у Москви. Велика конференција одржана је на тему „Владимир Соловјев - философ прошлости, садашњости и будућности“, а бројни научници узели су учешће у разматрању питања „Хришћанске политике 21. века“, са једним од нагласака, како оцрковити власт. Московска духовна академија приредила је скуп „Методика проповедања библијске археологије као библијске дисциплине“, у спомен архимандрита Антонина Купустина, који је деловао у Палестини крајем 19. века.

ПРАВОСЛАВЉЕ ИТАЛИЈЕ

Како је саопштено, у Италији сада има око милион православних. Само у прошлој години уселило их се око 200.000, посебно из Румуније и Украјине. У школама, православну веронауку учи 117.000 ученика. Цариградска патријаршија има митрополита за Италију, Генадија (Зервоса), чије је седиште у Венецији. Руска православна црква има 33 парохије, најважније су у Риму и Барију. Румунска црква има 70 парохија, а Епископ Силуан (Спану) има седиште у провинцији Маса. Бугара има све више, њихов епископ је Тихон (Иванов). Наводи се и СПЦ и храм у Трсту.

Цариградска митрополија ће имати ускоро право на државно финансирање, тзв. систем „8 од хиљаду“, који је замена црквеног пореза. У Италији се не заборавља „стара традиција Православља“ на просторима Апенина.

ВАТИКАН И РАВЕНА

Секретар ватиканске Конгрегације за учење о вери, надбискуп Анђело Амато, изјавио је да документ православно-римокатоличке комисије за богословски дијалог, прихваћен у Равени октобра прошле године, још није усвојен од Римске цркве.

„Равенски документ је радни текст који од нас још није одобрен“. У изјави, коју преноси црквени лист „Авенире“, надбискуп најављује да ће га његова Конгрегација ускоро размотрити. Језик усвојеног текста је „ближи православној него католичкој црквеној традицији“. Питање примата није факултативног значаја, оно је најважнији елемент који карактерише помесне и васељенску Цркву.