Ko je njihov autor

Postoji li još nešto što toliko obilazi svet kao što su razglednice? Novogodišnje, uoči velikih verskih praznika, ili sve ostale koje rođaci i prijatelji razmenjuju. Među tim razglednicama nalaze se i one koje su povod ovog napisa, odnosno naše radoznalosti.

Na jednoj piše: „Pozdrav iz Donjeg Milanovca“, a druga na svojoj poleđini sadrži sledeći tekst: „Stari Donji Milanovac - pre sadašnje lokacije. Donji Milanovac je tri puta preseljen. Ovo je grad sa bogatom istorijom i kulturom“. Kako su mnogi iz ovih krajeva otišli da rade u Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama, sve do Amerike i Australije, za njima su ove razglednice stizale godinama. Putevi dveju razglednica postali su nepregledni. Ali, ni na jednoj ne vidimo ime autora sa čijih je slika preuzet stari Donji Milanovac uz setno oslikanu dunavsku obalu, gde dominira crkva i centar varoši, dok sa brdovitih daljina pada senka slutnje, ali i poruka vaskrsnuća posle njegovog nestanka. I jedna pesnička knjiga na svojim koricama sadrži poznatu panoramu neimenovanog autora. Ko je on? Možda kao davni srednjovekovni slikari fresaka, ni on ne ostavlja uvek svoje ime.
 Svako ko se raspituje o njemu, najpre će biti upućen u Mesnu zajednicu Donjeg Milanovca, gde se nalaze originali slika sa razglednica čiji je autor, saznajemo, Sreten Đorđević Paja. Dolazimo i do kataloga povodom njegove prošlogodišnje izložbe, održane na arheološkom lokalitetu Lepenski Vir, Nacionalnog parka Đerdap, sa čijih vernih kopija doživljavamo diskretnu poruku zavičajne topline. Zatim smo bili gosti u slikarevom domu, gde je u nevelikom prostoru i njegov atelje na čijem zidu su ispisane Hristove reči: „Gospodu Bogu svojemu poklanjam se i Njemu jedinom služim“.
 Sreten Đorđević Paja je rođen 1940. godine u Donjem Milanovcu. U Beogradu je 1960. godine završio grafičku školu „Milić Rakić“, smer litografije. Profesori su mu predlagali da upiše tadašnju Akademiju likovnih i primenjenih umetnosti, ali materijalne prilike su ga u tome sprečile, i počinje da radi kao grafičar u beogradskom preduzeću „Radiša Timotić“. Zatim je dekorater na proizvodima od porcelana i keramike u zaječarskoj fabrici porcelana. Potom se vraća u rodni grad gde, u bivšoj fabrici ambalaže u Mosni, kasnije „Megaplastu“, preuzima uvođenje štampe u zlatotisku, sitoštampe; radi podlogu za kovani novac i medalje, kreira i dizajnira ambalažu za nakit i posvećuje se obuci mladih kadrova, gde je ostao do penzionisanja.
 - Najpresudniji događaj u mom životu i radu bio je 1963. godine, kada sam dobio ponudu predsednika milanovačke opštine, Perice Damjanovića, da pre stvaranja velikog akumulacionog jezera na Dunavu, uradim slike panorama, pejzaža i pojedinih detalja naše varoši i šire okoline, kome je 1971. godine predstojalo potapanje zbog izgradnje Hidrocentrale Đerdap - kaže naš sagovornik, koji je do sada imao četiri samostalne i pet kolektivnih izložbi. Prvu kao šesnaestogodišnjak (1956) u starom Donjem Milanovcu, ali ni ostale nisu održane dalje od njegovog rodnog kraja. Možda su nepotpisane razglednice, nažalost, uticale da ni prošle godine njegovi radovi nisu izašli iz zavičajnog okvira, kada je u Beogradu, pod pokroviteljstvom UNESKO-a, održana izložba „Baština Evrope“. Tada su bile izložene mnoge razglednice podunavskih gradova, ali njegovih tu nije bilo.
 Sreten Đorđević Paja je jedini slikar koji je ovekovečio prošlost starog Donjeg Milanovca, poniklog u vreme Miloša Obrenovića prema čijem ukazu je postao prva urbana varoš u Srbiji, pošto je preseljen sa ostrva Poreč davne 1832. godine na dunavsku obalu i dobio ime prema kralju Milanu.
 Među Đorđevićevim slikama, koje nam pružaju doživljaj ulaska u njihove nostalgične predele istočne Srbije, nalazi se i jedna slika beogradskog ambijenta, pred kapijom stare grafičke škole na Dorćolu koju je on pohađao, a školski drugovi su mu bili: Predrag Živković, akademski slikar i grafičar, profesor Dizajnerske škole u Beogradu, Gojko Barac, fotoretušer u štampariji „Borbe“, Milan Mihajlović, fotolitoretušer BIGZ-a, zatim Miodrag Mića Bajić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, koji je otvorio njegovu poslednju izložbu čije reči citiramo da bismo saznali više ko je anonimni autor razglednica starog Donjeg Milanovca.
- Sreten Đorđević Paja je bio i ostao ćutljiv, skroman, smiren, tihog glasa, bilo da pita ili odgovara na pitanja. Pokazao se u generaciji kao đak sa ubedljivo najboljom opservacijom viđenog. Njegova izvođenja klasičnih grafičkih tehnika na litografskom kamenu i danas se pamte i služe za primer mlađim generacijama. Mi smo tada na odseku litografa-crtača imali divne učitelje, plemenite ljude, izvanredne majstore i umetnike. Među njima Aleksu Čelebonovića i Miodraga Rogića koji su nam kao vrhunski intelektualci, prosvećeni i odmerene estetike, prenosili svoje znanje. I upravo to naše srednjoškolsko obrazovanje, Sreten Đorđević Paja kao vrhunski litograf crtač pretvara u tihu i neverovatno doslednu slikarsku i crtačku poemu. U čarobnu tajanstvenost Lepenskog Vira, podzemnih i nadzemnih čuda Đerdapske klisure i Dunava.
Njegove slike rađene su tehnikom gvaša. Svaka od njih izdvojena iz korpusa (ciklusa), nosi u sebi sva moguća prelamanja svetlosti u toj prirodnoj, neverovatnoj dunavskoj sredini gde je Đerdap na jednom mestu najdublji i najuzburkaniji, ili na drugom sa velikim jezerom, miran i čist kao kristalno staklo, kao ogledalo obrisa, odnosno onoga što je gore u vasioni. Ali i onoga što je dole, kao kontrapunkt visinama. Na toj relaciji realnog razvija se u isto vreme i sva fantastika koja može da se rodi samo iz istinitog.
U svetu i kod nas sve je veći broj umetnika opredeljenih za neorealizam kome slikarstvo Sretena Đorđevića Paje već decenijama nenametljivo pripada. Kao i mnogi drugi pripadnici ovog pravca u slikarstvu, i on se oslanja na foto predložak, ali ga koriguje, uživo ga studirajući. On svoje slikarstvo direktno vezuje za život, za sve ono što ga okružuje i što doživljava od jutra, podneva, večeri. Svaka njegova slika sadrži u sebi mistiku i tajanstvenost njenog nastanka i, u isto vreme, predanost Sretenove čiste duše.