Каталог-друго допуњено издање

Да ли се може назвати случајношћу, то што је управо 2007. године ушао у штампу, као друго и допуњено издање, каталог Светозара Ст. Душанића Му зеј Српске пра вославне цркве.

Упра во минуле године навршило се сто година, када је у Прибинићу (код Тесли ћа) у дому проте Стеве Душа нића и учитељице Милеве рођен њихов седми син Светозар. Сара јевску богословију он је завршио1929, а Богословски факултет 1934.године у Београду. Радио је као суплент и професор у Приштини и Скопљу. Други светски рат зате као га је у Београ ду. Године 1946. дошао је у Патријаршиј ску библиотеку, као по моћник тадашњем управнику Љубомиру Дурковићу.Од 1948. налази се на месту управни ка Музеја, на коме ће остати све до упокојења 1990.године. Иза четрдесетогодишњег научног и са купљачког рада, током којег је са рађивао са највишим националним институција ма као што су САНУ, Матица Српска, Богословски и Философски факултет, Републички завод за заштиту споме ника културе, Народна библиотека Србије, и сродним институцијама у иностран ству, остали су Легат од три колекције римских ковница новца ко је је оставио Му зеју града Београ да, богата и вредна библиотека поклоњена овчарско кабларском манастиру Сретењу, и Легат личне научне и друге грађе, намењен матичном Музе ју. За свој самопрегоран рад на многим пољима професор Душанић је и награђиван: године 1984. одликован је од руског Патријарха Пимена Орденом Светог Владими ра другог степена, 1988. Одлуком Светог архијерејког синода постао је носиоц Ор дена Светог Саве првог реда, а за целокупан рад Савет Богословског факултета у Бе ограду номиновао га је за Почасног доктора богословских наука.

Радећи као управник у тешким годинама за целокупну Српску цркву, професор Ду шанић је у пар наврата издавао сажете каталоге Музеја, који су били згодни за штампу и прилагођени широкој читалачкој публици. Та ко је 1969. године за изда вачку кућу „Ју гославија“ у едицији Мале историје уметности написао Каталог Му зеја Српске православне цркве, који је одмах био преведен на енглески и францу ски језик. Ту је професор Душанић у уводном делу приказао развојни пут од ризни ца до музеја код нас, изневши историјат Црквеног музеја, од апела митрополита српског Петра Јовановића деведесетих година XIX века да се прикупљају дела за „Српски музеум“, па до коначне одлуке Архијерејског сабора, која је донета у Срем ским Карловцима 9.децембра 1927. када су основани Црквени музеј и Патријаршиј ска библиотека и кад су двојица професора Грујић и Мирковић кренули у формира ње Му зејског фундуса. Иза уводног дела аутор нас води у збирке му зејског фонда кроз значајне експонате из саме поставке, али и оних у депоу, дајући и илустрације за четрдесетак уметничких предмета. Управо и у ово наше доба указала се потреба за тим сажетим каталогом Му зеја СПЦ, те је Управа приступила штампању дру гог и допуњеног издања Му зејског каталога из 1969. У напомени Уредник новог изда ња каже да су за послени у Му зеју били истовремено „руковођени жељом да се сачува успомена на дело почившег управника и да се изађе у сусрет посетиоцима да боље упознају поставку Музеја..“. Још је напоменуто, да се у свему поштује текст првог издања, али да су унете „у текст научне новине (у погледу датовања и атрибуције појединих експоната) и појмовник“, док су илустрације у црнобелој техници замењене фотографијама у боји. И баш ових дана, изашао је из штампе каталог на српском (очекује се још излазак на енглеском и француском), па посетиоци Му зеја поново имају прилику да се и преко овог новог каталога упозна ју са значајним предметима који се чувају у Музеју под кровом београдске Патријаршије. Враћајући се на питање са почетка приче, завршићемо речима покојног професора, који је увек тврдио да ништа у животу није случајност, већ да ми љу ди у своме незнању, у речи „случајност“ налазимо модус да би смо објаснили, оно што је познато само Једноме.