Ćelijski Blagovesnik

Koji god da je dan u nedelji, kakve god da su vremenske prilike, koliko god da je daleko, u Ćelijama je o Blagovestima svake godine sve više vernih. I ove su godine pristigli sa Kosova i Metohije, iz Vojvodine, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske.

Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su Njihova Preosveštenstva episkopi: bački Irinej, umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije, raško-prizrenski Artemije, šabački Lavrentije i valjevski Milutin. U svojoj besedi Vladika Irinej podsetio je na ontološko značenje blagoveštenjskog događaja koji svojim suštastvom predstavlja spasenje duše i obnovljenje tvari. Svetajna Blagovesti, kojom je Prečista odabrana da bude Smestilište Nesmestivog, nadumnog je karaktera i nas, ako „jesmo hrišćani“, obavezuje da budemo dostojni „gromoglasnog tihovanja Bogomajke“, rekao je Episkop Irinej.

 Nad Avinim grobom besedio je jedan od njegovih učenika, Vladika Atanasije, podsetivši na hristočežnjivost srca i - jednovremeno - bogoplamenost duše svoga duhovnog oca. Nesmestiv i neizmeriv, podsetio je Episkop Atanasije, Ava nas je učio o smislu bogočovečanske ravnoteže u Hristu, bez prenaglašenosti, kao što je i sam za celog zemnog trajanja sabirao sve svoje sile u Logosu, Bogu Svedržitelju.

AVA JUSTIN MEĐU SVETIMA
Arhimandrit dr Justin Popović rođen je na Blagovesti 1894. godine u Vranju, a upokojio se na Blagovesti 1979. godine u valjevskom manastiru Ćelije. Od njegovog upokojenja, na svakom blagoveštenjskom crkveno-narodnom sabranju u Ćelijama verni narod se moli Avi Justinu. I drugim danima, na raznim mestima, u mnogim pravoslavnim, ne samo srpskim, hramovima, Avi se upućuju molitve i čitaju akatisti. Stoga ne čudi što je sa godinama sve češće i sve glasnije pitanje vernih: kada će otac Justin biti upisan u diptihe svetih?
Episkop valjevski Milutin ove godine izneo je do sada najkonkretniju najavu. Preosvećeni je, naime, rekao da bi Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve takva molba mogla biti upućena već sledeće godine. Ako Bog da, tačno na 30 godina od Avinog upokojenja, i o prigodi osvećenja nove crkve u Ćelijama. Reč je o trobrodom hramu koji se gradi po testamentarnoj želji arhimandrita  Justina, dobrovoljnim i prilozima od prodaje njegovih knjiga, a koji bi verovatno za godinu dana trebalo da bude ozidan i pokriven. Vladika Milutin pomenuo je i mogućnost da dan oca Justina bude pomeren, jer su Blagovesti praznik velikog značaja, uvek u vreme Časnog posta, koji ne dozvoljava, kako je preosvećeni rekao, da se vrši gotovo ništa drugo osim prazničnog bogosluženja, a da je posebno arhijerejima veliki napor da na dan praznika dođu u Ćelije. „Naša crkva će verovatno razmotriti mogućnost za pomeranje dana oca Justina“, rekao je Episkop Milutin.

Vladika Atanasije (Jevtić) predložio je da, što se obeležavanja tiče, budu spojeni dan vađenja oca Justina iz groba u porti mnastira Ćelije i osvećenja nove crkve. On je istakao da je pogrešno govoriti o nekakvoj „kanonizaciji“ Ave Justina, pošto je to rimokatolički termin, već da je ispravno predložiti upisivanje arhimandrita Justina u diptihe svetih, odnosno crkveni kalendar SPC. Podsetimo, prvi predlog za unošenje oca Justina u diptihe svetih, izneo je Episkop šabački Lavrentije, ranije Episkop šabačko-valjevski, a podržali su ga do danas brojni naši arhijereji i hiljade vernika.

SVEČANA AKADEMIJA
Na svečanoj Blagoveštenjskoj duhovnoj akademiji u porti Ćelija, povodom 29 godina od upokojenja arhimandrita Justina Popovića, glavna tema bila je nedavno objavljena knjiga Setve i žetve, bogata zbirka njegovih manjih tekstova, beseda, reči, članaka, opisa, izveštaja, o kojoj je govorio mr Bogdan Lubardić, predavač na Pravoslavnom bogslovskom fakultetu. „Ova knjiga nije samo pouka o smirenju kao o uslovu oduhovljenja, niti samo nauk o tome da je davanje istovrsno mnogostranom primanju. Više od toga, ona je događaj ostvarenja tog nauka na delu. Ona je rod preizobilni blagoslovene smrti jednog zrna. To je ona dobro poznata Srna“, zaključio je profesor Lubardić.
Da blagoveštenjsko saborovanje bude dostojno praznika, neizmerno su svojim trudom i dobrotom doprinele domaćice i darovateljke, monahinje manastira Ćelije i igumanija Glikerija, voditelj akademije valjevski veroučitelj Dušan Novaković i glumac Igor Ilić, koji je bogonadahnuto kazivao odabrane tekstove Ave Justina.
Priređivač zbornika, Episkop Atanasije (Jevtić), rekao je da je objavljeno delo koje je iznenađenje i za dobre poznavaoce Avinog obimnog dela, jer je trećina u njemu objavljenih članaka do sada bilo nepoznato, kao što još uvek ima nepoznatih i neobjavljenih dela oca Justina. Naslov Setve i žetve je zajednička ideja Mitropolita Amfilohija i Vladike bačkog Irineja, prikladan za bogatstvo i slojevitost beseda, reči, članaka o ličnostima, događajima, stradanju Ruske i preporodu Srpske crkve, pokretu bogomoljaca. U knjizi su i Avina pisma Sinodu SPC, Saboru, Draži Mihailoviću (koji je tražio mišljenje oca Justina o konceptu budućeg uređenja srpske države), stavovi o razvijanju odnosa poštovanja između Srpske crkve i države, trezveno tumačenje ekumenizma i raskola u Americi i Makedoniji, izveštaji o stanju u srpskim bogoslovijama, opisi mnogih ličnosti...
Citirajući brojne Avine misli i događaje, Vladika Atanasije je najavio da će sigurno biti najmanje 40 tomova sabranih dela, i da će se dimenzije njegovog stvaranja tek videti, budući da je kao ličnost nesmestiv i neizmeriv u našim ljudskim kalupima.