Ћелијски Благовесник

Који год да је дан у недељи, какве год да су временске прилике, колико год да је далеко, у Ћелијама је о Благовестима сваке године све више верних. И ове су године пристигли са Косова и Метохије, из Војводине, Републике Српске, Црне Горе, Македоније, Хрватске.

Свету архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства епископи: бачки Иринеј, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, рашко-призренски Артемије, шабачки Лаврентије и ваљевски Милутин. У својој беседи Владика Иринеј подсетио је на онтолошко значење благовештењског догађаја који својим суштаством представља спасење душе и обновљење твари. Светајна Благовести, којом је Пречиста одабрана да буде Сместилиште Несместивог, надумног је карактера и нас, ако „јесмо хришћани“, обавезује да будемо достојни „громогласног тиховања Богомајке“, рекао је Епископ Иринеј.
 Над Авиним гробом беседио је један од његових ученика, Владика Атанасије, подсетивши на христочежњивост срца и - једновремено - богопламеност душе свога духовног оца. Несместив и неизмерив, подсетио је Епископ Атанасије, Ава нас је учио о смислу богочовечанске равнотеже у Христу, без пренаглашености, као што је и сам за целог земног трајања сабирао све своје силе у Логосу, Богу Сведржитељу.

АВА ЈУСТИН МЕЂУ СВЕТИМА
Архимандрит др Јустин Поповић рођен је на Благовести 1894. године у Врању, а упокојио се на Благовести 1979. године у ваљевском манастиру Ћелије. Од његовог упокојења, на сваком благовештењском црквено-народном сабрању у Ћелијама верни народ се моли Ави Јустину. И другим данима, на разним местима, у многим православним, не само српским, храмовима, Ави се упућују молитве и читају акатисти. Стога не чуди што је са годинама све чешће и све гласније питање верних: када ће отац Јустин бити уписан у диптихе светих?
Епископ ваљевски Милутин ове године изнео је до сада најконкретнију најаву. Преосвећени је, наиме, рекао да би Светом архијерејском сабору Српске православне цркве таква молба могла бити упућена већ следеће године. Ако Бог да, тачно на 30 година од Авиног упокојења, и о пригоди освећења нове цркве у Ћелијама. Реч је о тробродом храму који се гради по тестаментарној жељи архимандрита  Јустина, добровољним и прилозима од продаје његових књига, а који би вероватно за годину дана требало да буде озидан и покривен. Владика Милутин поменуо је и могућност да дан оца Јустина буде померен, јер су Благовести празник великог значаја, увек у време Часног поста, који не дозвољава, како је преосвећени рекао, да се врши готово ништа друго осим празничног богослужења, а да је посебно архијерејима велики напор да на дан празника дођу у Ћелије. „Наша црква ће вероватно размотрити могућност за померање дана оца Јустина“, рекао је Епископ Милутин.
Владика Атанасије (Јевтић) предложио је да, што се обележавања тиче, буду спојени дан вађења оца Јустина из гроба у порти мнастира Ћелије и освећења нове цркве. Он је истакао да је погрешно говорити о некаквој „канонизацији“ Аве Јустина, пошто је то римокатолички термин, већ да је исправно предложити уписивање архимандрита Јустина у диптихе светих, односно црквени календар СПЦ. Подсетимо, први предлог за уношење оца Јустина у диптихе светих, изнео је Епископ шабачки Лаврентије, раније Епископ шабачко-ваљевски, а подржали су га до данас бројни наши архијереји и хиљаде верника.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
На свечаној Благовештењској духовној академији у порти Ћелија, поводом 29 година од упокојења архимандрита Јустина Поповића, главна тема била је недавно објављена књига Сетве и жетве, богата збирка његових мањих текстова, беседа, речи, чланака, описа, извештаја, о којој је говорио мр Богдан Лубардић, предавач на Православном богсловском факултету. „Ова књига није само поука о смирењу као о услову одуховљења, нити само наук о томе да је давање истоврсно многостраном примању. Више од тога, она је догађај остварења тог наука на делу. Она је род преизобилни благословене смрти једног зрна. То је она добро позната Срна“, закључио је професор Лубардић.
Да благовештењско саборовање буде достојно празника, неизмерно су својим трудом и добротом допринеле домаћице и дароватељке, монахиње манастира Ћелије и игуманија Гликерија, водитељ академије ваљевски вероучитељ Душан Новаковић и глумац Игор Илић, који је богонадахнуто казивао одабране текстове Аве Јустина.
Приређивач зборника, Епископ Атанасије (Јевтић), рекао је да је објављено дело које је изненађење и за добре познаваоце Авиног обимног дела, јер је трећина у њему објављених чланака до сада било непознато, као што још увек има непознатих и необјављених дела оца Јустина. Наслов Сетве и жетве је заједничка идеја Митрополита Амфилохија и Владике бачког Иринеја, прикладан за богатство и слојевитост беседа, речи, чланака о личностима, догађајима, страдању Руске и препороду Српске цркве, покрету богомољаца. У књизи су и Авина писма Синоду СПЦ, Сабору, Дражи Михаиловићу (који је тражио мишљење оца Јустина о концепту будућег уређења српске државе), ставови о развијању односа поштовања између Српске цркве и државе, трезвено тумачење екуменизма и раскола у Америци и Македонији, извештаји о стању у српским богословијама, описи многих личности...
Цитирајући бројне Авине мисли и догађаје, Владика Атанасије је најавио да ће сигурно бити најмање 40 томова сабраних дела, и да ће се димензије његовог стварања тек видети, будући да је као личност несместив и неизмерив у нашим људским калупима.