Avino sabiranje i saborniziranje

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Blagovesti, Jevanđelje, Blagoje, Justin.

Svete reči, sveta znamenja, sveti sadržaji - večni, a na zemlji započinju. Okupio nas je danas Sveti Arhanđeo da Presvetu Bogorodicu pozdravimo sa blagovešću: „Raduj se, Blagodatna, /=Blagovesna/, Gospod je s Tobom! Blagosloven je Plod utrobe Tvoje”.
Okupio nas je i sveti Blagovesnik ovdašnji, Blagoje-Justin, koji nam je blagovestio, kako je rekao i preosvećeni brat Irinej, Večno Jevanđelje. A Večno Jevanđelje je sâm Hristos. Večno Jevanđelje je ono što su rekli Sveti Oci, Sveti Maksim i ponovio Sveti Palama: to je „poslani od Boga Oca Sin Jedinorodni, Koji se očovečio i Koji onima koji Mu veruju daruje večno oboženje”. To je Jevanđelje.
Toga je propovednik i svedok bio od Boga poslani danas Blagovesnik Gavril Arhistratig. I kako smo čuli u pesmi crkvenoj, on sav u strahu i trepetu nedoumevaše, beše zbunjen, kako da pristupi Svetoj Devojci, pa je na kraju rekao: Šta čekam, te ne govorimo Bogorodici:  Raduje se, Blagodatna!
I Sveti Ava Justin je bio sav u toj blagovesti, sav je bio živa blagovest. On je bio veliki dar Božji, velika blagovest Božija ovome narodu u našim teškim vremenima. Blagovest je i današnji Praznik koji nas je ovde okupio.

BLAGOVEST I GORKOVEST
Ali, dragi oci, braćo i sestre, mati igumanijo i sestre, draga deco, Ava je govorio da u ovom svetu, osim blagovesti postoji i gorkovest. Postoje mnoge gorkovesti koje su ovaj svet zagorčale i zagorčavaju. Prva gorkovest je bila laž Satanina u Raju, laž prikrivena obećanjem toga zlobnika i oca laži, u Raju skrivenoga pod vidom zmije: „bićeš kao bog” - ali ne sa Bogom, i kroz Boga, i pomoću Boga, i u Bogu, nego protiv Boga.
Bog je stvorio čoveka da bude Bog, ali s Bogom i u Bogu, u zajednici i večnom zagrljaju sa Bogom. A ne na drugi način - otmicom, krađom. Đavo je čoveku ponudio da postane Bog s nekim plodom, ali na grabljiv način, lažju i otimačinom. Takve nam danas blagovesti, zapravo gorkovesti pod vidom blagovesti, nude mnogi okolo. Kažu nam: Ako poslušate nas, bićete srećni. Na primer: uđite u Evropsku zajednicu, i bićete srećni. A slično tako je i Hitler obećavao. Tako su obećavali svi tirani, počev od Vavilona jednog, drugog, trećeg; od Egipta i Rimske imperije, do Otomanske carevine i današnje Vašingtonske i Briselske  imperije. Gorkovesti su to, braćo moja, samo prikrivene lažnim „blagovestima”. To je gorčina i otrov prikriveni medom. Naivan je bio Adam i poverovao u takvu „blagovest”: „bićeš kao bog” - i vrlo brzo je uvideo obmanu, golu laž u koju je upao, video svoje ogoljenje, i pokajao se. Blaženi koji uvide takve gorkovesti,  i pokaju se za njih, ako u njih dopadnu.
Ava Justin je bio svedok i Božije blagovesti i, nažalost, ćavolje i ljudske gorkovesti. Govorio je: „Tajna Crkve raste u svetu i izgrađuje se. I mi smo saradnici u toj tajni izgradnje, saradnici i sinergi Božiji u izgradnji nebozemne Crkve, kako često ponavlja sa Apostolom Pavlom i naš Svjatjejši Patrijarh Pavle. Ali, dodaje otac Justin, istovremeno se gradi i raste i tajna bezakonja u svetu - i to je apostolska vest, i pouka, i nauka (2Sol.2,7).
Danas Srpski narod živi istovremeno i blagovesti i gorkovesti, ne samo na Kosovu, iako je ono stožer našeg bića, i ono nas sadeva oko sebe, to jest oko Hristove blagovesti Krsta i Vaskrsenja. I ono nas najviše budi i razbuđuje, zato nas i najviše boli svojim krsnovaskrsnim stradanjem. I vekovima tako. Ali, da ne dopustimo gorkovesti da preovaladaju nad nama i u nama. Da ne prevladaju i ovladaju laži i klevete, i belosvetska maskiranja „blagovesti” gorkovestima, to jest onim što iza tih medom premazanih gorkovesti stoji.
Jedno od tih zala i gorkovesti jeste, braćo i sestre, i hoću da to kažem na grobu Avinom, da su razorili i razbili Srpski narod, koji je najviše žrtava dao u ratovima za svoju zemlju i svoje jedinstvo, za svoju slobodu i dostojanstvo, ne da istisne druge, nego jednostavno da može da živi slobodno i zajedno sa sobom i sa drugima. U jednoj, drugoj, trećoj državi ovoj ogromnu je krv prolio Srpski narod. Ali mu svetski moćni lažovi ne daju ni slobodu, ni pravdu; ne daju mu danas ni jedinstvo duhovno, a već fizičko su nam razbili. Ali, posle svega toga, i to im je malo, pa razne službe ovoga sveta i veka rade, to vam kažem odgovorno, ovde na Avinom grobu, da podele i razore i Srpsku Crkvu. Pod raznim izgovorima podmeću tu gorkovest. I neki ljudi, čak i u Crkvi, možda i  nesvesno, ne znajući, u službi su toga, i misle da Bogu službu čine (Jn.16,2). A sećate se i vi sestre, da je Ava, kad je izbio onaj nesrećni raskol srpski u Americi, za nepotrebne i bezrazložne stvari, a ako je i bilo razloga, nisu bili dovoljni, govorio je Ava, da se stvori raskol u Crkvi. Jer,  jednom kad se stvori raskol, teško se zaceljuje. On je tada toliko plakao da je izgubio zdravlje, krvnu sliku je izmenio, i spao je na svega milion krvnih zrnaca, a čovek ima oko pet miliona krvnih zrnaca. Plakao je kao nikad dotad, i na kraju je suzama i molitvama isplakao i izmolio od Gospoda to sjedinjenje i zaceljenje raskola u našoj Crkvi.
Verujem i danas da se on moli, da plače i da rida za nas grešne. I zato ga ovde molimo: da spreči to nagovešteno zlo, tu gorkovest, koja se javlja pod raznim vidovima, i od zla spoljnjega, i od zla domaćega. Neće ovi gorkovesnici belosvetski stati samo na pokušaju da nam otmu Kosovo. To se vidi već po znacima, po mešetarenjima koje nam i dalje rade, i u koja se uprežu i neki Srbi. Srpski narod treba da bude toga svestan, i da bude složan, da ne dozvoli da ga zavode i razvode, da ga dele i razdeljuju, kao što to čine i ove stranke nesrećne. Nisam u svoje vreme shvatao Svetog vladiku Nikolaja zašto je bio protiv stranaka. I nije to bio iz ljotićevskih razloga, kako neki zlobnici govore, nego iz duboko ljudskih i srpskih, i pravoslavnih, patriotskih i crkvenih razloga, zato što su stranke, u najmanju ruku jednostrane, parcijalne, a Crkva je Saborna i patriotska. Crkva je jedinstvena i objedinjujuća, ona je  sabirna i saborna i ona Hristom i Svetim Duhom sabornizira, jer je ona živa slika i predokušaj stvarnosti Carstva Božijega na zemlji.
A na nebu, u Carstvu Nebeskom, neće svi biti jednolični i sliveni u neku bezličnost, „una faca - una raca”. Jer Gospod veli: „Mnoge su obitelji u Domu Oca Moga”(Jn14,2). U Crkvi Nebeskoj, a i u zemljaskoj Crkvi Hristovoj Pravoslavnoj, a ona je Jedna i Saborna i na nebu i na zemlji, veliko je i raznovrsno bogatstvo, kakvo je to video ljubljeni Avin Dostojevski: kada mladi monah Aljoša, od tuge za starcem koji je umro, zaspi pod kovčegom njegovim, a nad kovčegom starca čita se Jevanđelje o Svadbi u Kani Galilejskoj. I on vidi starca svoga Zosimu da je na Svadbi Carstva Nebeskoga, i vidi među njima Zosimu i Gospoda Hrista - kao jednoga od nas među njima. Takvo je Carstvo Nebesko, to je nebozemna Crkva Hrista Bogočoveka. Takvo je Carstvo Božije bogatstvo i širina, jer je Carstvo Nebesko Sabor svih Božijih bića, sve dece Božije, svih stvorenja i svih svetova, kako je Ava govorio: „Svi svetovi Božiji - koliko ih god ima”.
Molimo ga ovde, na njegovog svetom i svetlom i čudotvornom grobu: da nas sabornizira sve i svuda, od Kosova do Jadovna, kao što nas ovde danas sabornizira. U Svetim Ćelijama evo se, već 29 godina, to sabiranje i saborniziranje nastavlja, još i više no dok je on bio fizički među nama. I sećate se, mati Igumanija, da nam je otac Pajsije rekao, i prorekao, da nam je Ava sada sa neba bliži, i lakše nam je sada doći do njega, jer je on blizu Hrista. Tu je on blizu i kod nas, samo ga molite i prizivajte, jer je Blagovesnik mira, ljubavi i jedinstva u Hristu Bogočoveku i Crkvi Njegovoj. U Hristu je on sada na nebu u centru svega, kao što je i na zemlji bio, jer je bio čovek Hristov, čovek Hrista Bogočoveka, čovek sabornosti i ljubavi i jedinstva u Bogu i po Bogu, i zato nas okuplja danas više no pre.
Dolazimo, braćo i deco, ka njemu i Hristu u njemu, govorimo mu svoje tuge, svoje muke, svoje suze, i molimo mu se: da bdi nad ovim stradalnim narodom, raspetim i svojim gresima i zlobama i gorkovestima ljudskim i ovosvetskim, ali, ako je to raspeće radi Hrista, onda će ono sigurno biti i vaskrsenje. Ovo je danas dan vaskrsenja, dan Blagovesti predvaskrsne, i blagovesti Vaskrsne.

MOLITVA ZA SRBE NA KOSOVU I METOHIJI
Molimo se naročito za u ovom momentu najviše stradalnu braću našu na Kosovu i Metohiji, za Vladiku našeg krstonosca i mučenika, brata Artemija, Avinog ljubljenog sina, brata našeg i oca. Nije mu lako, nije lako njegovom i našem narodu, nije lako stradalnim Svetinjama na raspetom Kosovu i Metohiji. Podsećamo njih i sebe: noseći svoj krst, ako i posrćemo i padamo, mi ipak ne otpadamo od Boga. Drugoga Boga nemamo, i nećemo da imamo! I nije vredan ni jedan drugi bog, niti je dostojan čoveka, ni naroda, ni čovečanstva, ni istorije, ni života - osim Gospoda Hrista Bogočoveka i Spasitelja, Koji je lično i bitijno i sveživotno ušao u potok našega života, i bića, i istorije. Prošao je celokupni put naš, od rođenja do smrti, do krsta, do pogreba, do izrugivanja i strašne nepravde i raspeća, ali je vaskrsenjem Svojim Bogočovečanskim - ne samo Božanskim nego i Čovečanskim - sve to prevaladao i ljubavlju životvornom smrt pobedio i život večni nam darovao. Ljubav raspeta - to je prava ljubav. Ne ljubav sentimentalna, ne ljubav licemerna, onakva kao onih koji nas juče bombarduju, a danas obećavaju kule i gradove. Nego ljubav Raspetoga Hrista koja nas oživljava, vaskrsava, i sjedinjuje, kako je govorio Sveti Ignatije Bogonosac. Moćna Rimska imperija se uplašila jednog običnog Episkopa, vodi ga iz njegovog grada Antiohije na istoku do Rima - danas Vašingtona i Brisela - na zapadu, da tamo postrada za Hrista, da time ugode Rimu ondašnjem, kao što traže da mi ugodimo današnjem Vašingtonu ili Briselu. I bacaju ga pred lavove, da uživaju u njegovim patnjama, da vide, kako misle, da će time zatrti hrišćane i Hrišćanstvo, Crkvu, Hrista. A on kaže: „Ljubav se moja razape, i sa radošću idem na stradanje, jer time potvrđuje da je Krst - Vaskrsenje”. Toje Hrišćanstvo, braćo moja i deco. To je Hristos Gospod, i Njegova Crkva Pravoslavna.

DECA-HRISTOVI MUČENICI
Neka bi nam Sveti Ava izmolio od Gospoda, od Arhanđela Blagovesnika, od Presvete Bogorodice Blagovesnice i Oblagodaćene, i od onih koji su za istinu Božiju stradali, a ostali verni Hristu, da i mi tako za Hristom idemo, i Crkvi Njegovoj i našoj služimo. Jedan od takvih sledbenika Hristovih je novi Prepodobnomučenik kosovsko-metohijski otac Hariton. A ima ih i drugih. Takva je i mala Milica Rakić, Novomučenica od Nato-bombardovanja. I ovo dete što je nedavno stradalo, još ne znamo kako u Američkoj ambasadi, ko zna kako je tamo izgoreo, a izbeglica je sa Kosova, mladić Zoran iz Čaglavice, i ona deca i mladići: Dimitrije u Gračanici, i deca u Goraždevcu kod Dečana: Ivan i Panta, i  tolika druga dečica. I dečica koja su stradala u mojoj Hercegovini i u ostalim Srpskim zemljama, - oni su danas pred Bogom naši svedoci, Hristovi Mučenici. A svedok je i Sveti Vladika Nikolaj,  koji im je napisao onu divnu Službu Novomučenicima. Svedok Hristov je svakako i Sveti Ava Justin.
Još jednom molimo se Majci Božijoj Oblagovešćenoj i Oblagodaćenoj, Svetim Arhanđelima, zaštitnicima Ćelijskim, i posebno Blagovesniku Gavrilu, i Avi Justinu Blagovesniku: da nas štite i rukovode, da nas prosvećuju i oblagovešćuje, da ne bi gorčine i gorkovesti ovoga sveta i veka naše srce oštetili i, osakatili, ranili ili nagrizli, suzili ga ili nečim drugim popunjavali, a ne Hristom i pravdom Carstva Nebeskog, i verom, i ljubavlju, i slobodom u Hristu Bogočoveku, i jedinstvom u Crkvi Njegovoj.
 Gospodu, u Svetoj Trojici večno suštastvujućem, bitujućem i ljubećem nas: Ocu Koji je blagovoleo, Sinu Koga je Otac poslao kao Svoje lično Blagovoljenje i Blagovešćenje da danas postane čovek od Duha Svetoga i Svete Djeve Bogorodice i da bude naša večna Blagovest = Jevanđelje svega sveta, i ujedno Svetim Gospodnjim blagovesnicima i vernim svedocima, kakav je bio i naš Sveti Ava Blagoje-Justin - njima svima zajedno neka je sva naša ljubav i zahvalnost, čast i slava, hvala i molba: da nas i dalje vode i  Gospodu i Carstvu Njegovome privode, vodeći nas blagovesnim a ne gorkovesnim putem kroz ovaj svet i ovaj život, jer Carstvo Nebesko ovde počinje, i zato je ovaj život tako važan i presudan. - Amin, Bože daj i Bogorodice.