У име Оца и Сина и Светога Духа! Благовести, Јеванђеље, Благоје, Јустин.
Свете речи, света знамења, свети садржаји - вечни, а на земљи започињу. Окупио нас је данас Свети Арханђео да Пресвету Богородицу поздравимо са благовешћу: „Радуј се, Благодатна, /=Благовесна/, Господ је с Тобом! Благословен је Плод утробе Твоје”.
Окупио нас је и свети Благовесник овдашњи, Благоје-Јустин, који нам је благовестио, како је рекао и преосвећени брат Иринеј, Вечно Јеванђеље. А Вечно Јеванђеље је сâм Христос. Вечно Јеванђеље је оно што су рекли Свети Оци, Свети Максим и поновио Свети Палама: то је „послани од Бога Оца Син Јединородни, Који се очовечио и Који онима који Му верују дарује вечно обожење”. То је Јеванђеље.
Тога је проповедник и сведок био од Бога послани данас Благовесник Гаврил Архистратиг. И како смо чули у песми црквеној, он сав у страху и трепету недоумеваше, беше збуњен, како да приступи Светој Девојци, па је на крају рекао: Шта чекам, те не говоримо Богородици: Радује се, Благодатна! 
И Свети Ава Јустин је био сав у тој благовести, сав је био жива благовест. Он је био велики дар Божји, велика благовест Божија овоме народу у нашим тешким временима. Благовест је и данашњи Празник који нас је овде окупио. БЛАГОВЕСТ И ГОРКОВЕСТ
Али, драги оци, браћо и сестре, мати игуманијо и сестре, драга децо, Ава је говорио да у овом свету, осим благовести постоји и горковест. Постоје многе горковести које су овај свет загорчале и загорчавају. Прва горковест је била лаж Сатанина у Рају, лаж прикривена обећањем тога злобника и оца лажи, у Рају скривенога под видом змије: „бићеш као бог” - али не са Богом, и кроз Бога, и помоћу Бога, и у Богу, него против Бога.
Бог је створио човека да буде Бог, али с Богом и у Богу, у заједници и вечном загрљају са Богом. А не на други начин - отмицом, крађом. Ђаво је човеку понудио да постане Бог с неким плодом, али на грабљив начин, лажју и отимачином. Такве нам данас благовести, заправо горковести под видом благовести, нуде многи около. Кажу нам: Ако послушате нас, бићете срећни. На пример: уђите у Европску заједницу, и бићете срећни. А слично тако је и Хитлер обећавао. Тако су обећавали сви тирани, почев од Вавилона једног, другог, трећег; од Египта и Римске империје, до Отоманске царевине и данашње Вашингтонске и Бриселске империје. Горковести су то, браћо моја, само прикривене лажним „благовестима”. То је горчина и отров прикривени медом. Наиван је био Адам и поверовао у такву „благовест”: „бићеш као бог” - и врло брзо је увидео обману, голу лаж у коју је упао, видео своје огољење, и покајао се. Блажени који увиде такве горковести, и покају се за њих, ако у њих допадну.
Ава Јустин је био сведок и Божије благовести и, нажалост, ћавоље и људске горковести. Говорио је: „Тајна Цркве расте у свету и изграђује се. И ми смо сарадници у тој тајни изградње, сарадници и синерги Божији у изградњи небоземне Цркве, како често понавља са Апостолом Павлом и наш Свјатјејши Патријарх Павле. Али, додаје отац Јустин, истовремено се гради и расте и тајна безакоња у свету - и то је апостолска вест, и поука, и наука (2Сол.2,7).
Данас Српски народ живи истовремено и благовести и горковести, не само на Косову, иако је оно стожер нашег бића, и оно нас садева око себе, то јест око Христове благовести Крста и Васкрсења. И оно нас највише буди и разбуђује, зато нас и највише боли својим крсноваскрсним страдањем. И вековима тако. Али, да не допустимо горковести да преоваладају над нама и у нама. Да не превладају и овладају лажи и клевете, и белосветска маскирања „благовести” горковестима, то јест оним што иза тих медом премазаних горковести стоји.
Једно од тих зала и горковести јесте, браћо и сестре, и хоћу да то кажем на гробу Авином, да су разорили и разбили Српски народ, који је највише жртава дао у ратовима за своју земљу и своје јединство, за своју слободу и достојанство, не да истисне друге, него једноставно да може да живи слободно и заједно са собом и са другима. У једној, другој, трећој држави овој огромну је крв пролио Српски народ. Али му светски моћни лажови не дају ни слободу, ни правду; не дају му данас ни јединство духовно, а већ физичко су нам разбили. Али, после свега тога, и то им је мало, па разне службе овога света и века раде, то вам кажем одговорно, овде на Авином гробу, да поделе и разоре и Српску Цркву. Под разним изговорима подмећу ту горковест. И неки људи, чак и у Цркви, можда и несвесно, не знајући, у служби су тога, и мисле да Богу службу чине (Јн.16,2). А сећате се и ви сестре, да је Ава, кад је избио онај несрећни раскол српски у Америци, за непотребне и безразложне ствари, а ако је и било разлога, нису били довољни, говорио је Ава, да се створи раскол у Цркви. Јер, једном кад се створи раскол, тешко се зацељује. Он је тада толико плакао да је изгубио здравље, крвну слику је изменио, и спао је на свега милион крвних зрнаца, а човек има око пет милиона крвних зрнаца. Плакао је као никад дотад, и на крају је сузама и молитвама исплакао и измолио од Господа то сједињење и зацељење раскола у нашој Цркви.
Верујем и данас да се он моли, да плаче и да рида за нас грешне. И зато га овде молимо: да спречи то наговештено зло, ту горковест, која се јавља под разним видовима, и од зла спољњега, и од зла домаћега. Неће ови горковесници белосветски стати само на покушају да нам отму Косово. То се види већ по знацима, по мешетарењима које нам и даље раде, и у која се упрежу и неки Срби. Српски народ треба да буде тога свестан, и да буде сложан, да не дозволи да га заводе и разводе, да га деле и раздељују, као што то чине и ове странке несрећне. Нисам у своје време схватао Светог владику Николаја зашто је био против странака. И није то био из љотићевских разлога, како неки злобници говоре, него из дубоко људских и српских, и православних, патриотских и црквених разлога, зато што су странке, у најмању руку једностране, парцијалне, а Црква је Саборна и патриотска. Црква је јединствена и обједињујућа, она је сабирна и саборна и она Христом и Светим Духом саборнизира, јер је она жива слика и предокушај стварности Царства Божијега на земљи.
А на небу, у Царству Небеском, неће сви бити једнолични и сливени у неку безличност, „уна фаца - уна раца”. |
Јер Господ вели: „Многе су обитељи у Дому Оца Мога”(Јн14,2). У Цркви Небеској, а и у земљаској Цркви Христовој Православној, а она је Једна и Саборна и на небу и на земљи, велико је и разноврсно богатство, какво је то видео љубљени Авин Достојевски: када млади монах Аљоша, од туге за старцем који је умро, заспи под ковчегом његовим, а над ковчегом старца чита се Јеванђеље о Свадби у Кани Галилејској. И он види старца свога Зосиму да је на Свадби Царства Небескога, и види међу њима Зосиму и Господа Христа - као једнога од нас међу њима. Такво је Царство Небеско, то је небоземна Црква Христа Богочовека. Такво је Царство Божије богатство и ширина, јер је Царство Небеско Сабор свих Божијих бића, све деце Божије, свих створења и свих светова, како је Ава говорио: „Сви светови Божији - колико их год има”.
Молимо га овде, на његовог светом и светлом и чудотворном гробу: да нас саборнизира све и свуда, од Косова до Јадовна, као што нас овде данас саборнизира. У Светим Ћелијама ево се, већ 29 година, то сабирање и саборнизирање наставља, још и више но док је он био физички међу нама. И сећате се, мати Игуманија, да нам је отац Пајсије рекао, и прорекао, да нам је Ава сада са неба ближи, и лакше нам је сада доћи до њега, јер је он близу Христа. Ту је он близу и код нас, само га молите и призивајте, јер је Благовесник мира, љубави и јединства у Христу Богочовеку и Цркви Његовој. У Христу је он сада на небу у центру свега, као што је и на земљи био, јер је био човек Христов, човек Христа Богочовека, човек саборности и љубави и јединства у Богу и по Богу, и зато нас окупља данас више но пре.
Долазимо, браћо и децо, ка њему и Христу у њему, говоримо му своје туге, своје муке, своје сузе, и молимо му се: да бди над овим страдалним народом, распетим и својим гресима и злобама и горковестима људским и овосветским, али, ако је то распеће ради Христа, онда ће оно сигурно бити и васкрсење. Ово је данас дан васкрсења, дан Благовести предваскрсне, и благовести Васкрсне. МОЛИТВА ЗА СРБЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Молимо се нарочито за у овом моменту највише страдалну браћу нашу на Косову и Метохији, за Владику нашег крстоносца и мученика, брата Артемија, Авиног љубљеног сина, брата нашег и оца. Није му лако, није лако његовом и нашем народу, није лако страдалним Светињама на распетом Косову и Метохији. Подсећамо њих и себе: носећи свој крст, ако и посрћемо и падамо, ми ипак не отпадамо од Бога. Другога Бога немамо, и нећемо да имамо! И није вредан ни један други бог, нити је достојан човека, ни народа, ни човечанства, ни историје, ни живота - осим Господа Христа Богочовека и Спаситеља, Који је лично и битијно и свеживотно ушао у поток нашега живота, и бића, и историје. Прошао је целокупни пут наш, од рођења до смрти, до крста, до погреба, до изругивања и страшне неправде и распећа, али је васкрсењем Својим Богочовечанским - не само Божанским него и Човечанским - све то преваладао и љубављу животворном смрт победио и живот вечни нам даровао. Љубав распета - то је права љубав. Не љубав сентиментална, не љубав лицемерна, онаква као оних који нас јуче бомбардују, а данас обећавају куле и градове. Него љубав Распетога Христа која нас оживљава, васкрсава, и сједињује, како је говорио Свети Игнатије Богоносац. Моћна Римска империја се уплашила једног обичног Епископа, води га из његовог града Антиохије на истоку до Рима - данас Вашингтона и Брисела - на западу, да тамо пострада за Христа, да тиме угоде Риму ондашњем, као што траже да ми угодимо данашњем Вашингтону или Бриселу. И бацају га пред лавове, да уживају у његовим патњама, да виде, како мисле, да ће тиме затрти хришћане и Хришћанство, Цркву, Христа. А он каже: „Љубав се моја разапе, и са радошћу идем на страдање, јер тиме потврђује да је Крст - Васкрсење”. Тоје Хришћанство, браћо моја и децо. То је Христос Господ, и Његова Црква Православна. ДЕЦА-ХРИСТОВИ МУЧЕНИЦИ
Нека би нам Свети Ава измолио од Господа, од Арханђела Благовесника, од Пресвете Богородице Благовеснице и Облагодаћене, и од оних који су за истину Божију страдали, а остали верни Христу, да и ми тако за Христом идемо, и Цркви Његовој и нашој служимо. Један од таквих следбеника Христових је нови Преподобномученик косовско-метохијски отац Харитон. А има их и других. Таква је и мала Милица Ракић, Новомученица од Нато-бомбардовања. И ово дете што је недавно страдало, још не знамо како у Америчкој амбасади, ко зна како је тамо изгорео, а избеглица је са Косова, младић Зоран из Чаглавице, и она деца и младићи: Димитрије у Грачаници, и деца у Гораждевцу код Дечана: Иван и Панта, и толика друга дечица. И дечица која су страдала у мојој Херцеговини и у осталим Српским земљама, - они су данас пред Богом наши сведоци, Христови Мученици. А сведок је и Свети Владика Николај, који им је написао ону дивну Службу Новомученицима. Сведок Христов је свакако и Свети Ава Јустин.
Још једном молимо се Мајци Божијој Облаговешћеној и Облагодаћеној, Светим Арханђелима, заштитницима Ћелијским, и посебно Благовеснику Гаврилу, и Ави Јустину Благовеснику: да нас штите и руководе, да нас просвећују и облаговешћује, да не би горчине и горковести овога света и века наше срце оштетили и, осакатили, ранили или нагризли, сузили га или нечим другим попуњавали, а не Христом и правдом Царства Небеског, и вером, и љубављу, и слободом у Христу Богочовеку, и јединством у Цркви Његовој.
Господу, у Светој Тројици вечно суштаствујућем, битујућем и љубећем нас: Оцу Који је благоволео, Сину Кога је Отац послао као Своје лично Благовољење и Благовешћење да данас постане човек од Духа Светога и Свете Дјеве Богородице и да буде наша вечна Благовест = Јеванђеље свега света, и уједно Светим Господњим благовесницима и верним сведоцима, какав је био и наш Свети Ава Благоје-Јустин - њима свима заједно нека је сва наша љубав и захвалност, част и слава, хвала и молба: да нас и даље воде и Господу и Царству Његовоме приводе, водећи нас благовесним а не горковесним путем кроз овај свет и овај живот, јер Царство Небеско овде почиње, и зато је овај живот тако важан и пресудан. - Амин, Боже дај и Богородице. |
