У уторак, 18. марта 2008. године, у манастиру Лелићу, задужбини Светог Владике Николаја Српског, обележен је дан овог Светитеља, највећег у Српству после Светога Саве. Поред 3. маја, у календар Светих СПЦ, име Светога Николаја (Велимировића) уписано је као дан блаженог упокојења. Поводом тога, у Лелићу где се и налазе његове свете мошти, окупио се велики број верника, поштовалаца имена и дела Светога Владике.
Свету архијерејску Литургију, први пут од како је негдашња Епархија шабачко-ваљевска подељена на две, заједно су служили Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин и Епископ шабачки г. Лаврентије, уз саслужење свештенства и монаштва из обе епархије. Била је ово прилика за многе верујуће да, сабрани око моштију Светога Владике Николаја, његовим заступништвом упуте молитве Господу. На крају Свете Литургије, којој су присуствовали и председник Општине Ваљево др Јован Томић и државни секретар у Министарству за инфраструктуру Бранко Јоцић, двојица епископа пререзала су славски колач.
Епископ шабачки Лаврентије подсетио је у својој беседи све присутне на живот и дело овог српског Светитеља, којим нас је, како је навео, задужио да чувамо Српство, ценећи своје духовно, културно и историјско наслеђе, без обзира на пролазне вредности које нам нуди модерна Европа. Он је том приликом упозорио „да се српски народ данас налази у једном веома важном моменту, када се строго мора водити рачуна коме ћемо се приволети царству – Косовском завету или Европи.“ ИСКУСТВА СВЕТОГА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Владика Лаврентије је, из личног и искуства Светога Владике Николаја, упозорио на све опасности и замке модерне Европе, подсетивши „да су све велике цивилизације света имале своју зору, своје подне и, када њен народ достигне духовно и морално посрнуће, нажалост – свој сутон, свој крај! Тај народ (европски) је морално пропао. Ми немамо од њих шта да научимо у духовном и моралном погледу! Напротив, ако уђемо у Европу, изгубићемо наша етничка обележја и идентитет, иако добијамо другачија обећања. Доказ за то је бивша Југославија коју смо ми створили и која је била Европа у малом па, када се распала, и ми се у њој изгубисмо, па и своје писмо – своју ћирилицу, заборависмо! Европа је казан у коме се све кува и меша; бројнији ће надјачати слабије. А ми – ми бисмо се у њему утопили! Нико од политичких вођа Србије у својим кампањама не помену душу и духовне вредности српског народа, док су наши преци више живели о небу него о хлебу“, истакао је владика Лаврентије и подсетио на пример светога кнеза Лазара који је Србима оставио вечни аманет да је „боље часно умрети него у ропству живети. Бог нас је данас казнио за сва безакоња, узео нам је зеницу ока и срце наше – и ми данас крваримо“. КАДА ЋЕ НАМ БОГ ВРАТИТИ КОСОВО
Не скривајући своју разочараност у европска обећања, владика је додао да је свим Европљанима, са којима је био у контакту, ставио до знања да је ово тренутак српског уједињења, и то са молитвама Господу да оно буде у Име Божје. „Вратиће нам Бог Косово – онда када се ми Богу вратимо“, закључио је у беседи Епископ Лаврентије, благосиљајући верни народ, уз напомену да увек у срцу морамо носити Косово и Косовски завет, тај најсветији део наше отаџбине, поштујући сву проливену крв која га је осветила“.
Након освећења обновљене светониколајевске трпезарије, у конаку манастира Лелић, одржан је и свечани ручак када је, на име захвалности за учињену помоћ манастиру, епископ ваљевски Милутин уручио архипастирске грамате државном секретару Бранку Јоцићу, директору приватне клинике за лечење болести зависности из Београда др Бори Лазићу и приватном предузетнику из Ваљева Саши Павловићу. |
