Зуце се налази на благим падинама којима се Авала спушта ка истоку. Иако је, према предању, прво словенско насеље у овом крају постојало још у ЏИВ веку када је краљ Милутин подигао цркву, насеље под именом Зуце први пут се помиње у турском попису Влаха београдске нахије из 1561. године. Пре тога се на овом подручју налазило муслиманско село под називом Торкол, о чему сазнајемо на основу података из турског пописа из 1560.године.
О пореклу имена Зуце, као и Врчин и Рипањ, постоји предање које препричава један догађај из турског доба. Наиме, пошто су се села из ове околине у том периоду често премештала и имала неколико селишта, један турски спахија је, дошавши на место где је некада било село које је у међувремену расељено, питао сељаке који су туда пролазили: „Овде је било село?” А они су му огдоворили: „И на оном брду зуцау, на оном врчау, а на оном рипау”. Сматра се да су по овој причи села добила имена.
До изградње храма Нерукотвореног Лика Господњег, мештани Зуца су своје верске потребе задовољавали у храму Св. Марије Магдалине у Белом Потоку, цркви у чијој су изградњи и сами учествовали.
Први иницијатор подизања ове цркве, мештанин Драшко Јовановић, са белопоточким свештеником Светозаром Иванчевићем и неколико угледних житеља Зуца обратио се Митрополиту загребачко-љубљанском Јовану, који је у то време мењао Патријарха Германа. Митрополит је подржао њихову намеру, и 8. јула 1990. године дао благослов да се на месту званом „порта“ гради храм. У летопису цркве налазимо податак да се на овом месту некада налазила стара школа, црквена звона, стари запис и да су се од давнина окупљали становници села и вршили литије. У Зуцама се Литија одржава прве суботе после Тројица.
Камен темељац храма је осветио Njегова Светост Патријах српски Павле 16. јуна 1991. године, уз саслуживање Митрополита загребачко-љубљанског Јована, више свештеника и ђакона и у присуству мноштва народа.
Ово је први храм код нас који је посвећен Нерукотвореном Лику Господњем (16. август). Тако је одлучено, с обзиром да се Други дан Госпојине, 29. август, у Зуцама празнује као сеоска слава. У селу се овај дан назива Госпођино лице, а интересантно је да Зучани овако називају и цркву.
Архитектонско решење храма је израдио арх. Малиша Живковић. Радови на изградњи су текли убрзано, тако да је већ 11. августа 2002. године, Патријарх Павле, уз саслуживање Митрополита Јована, извршио освећење цркве и парохијског дома, а прва Света архијерејска Литургија је одслужена на дан храмовне славе 1994. године.
Храм је подигнут захваљујући прилозима мештана и других добротвора који су храму, поред основне грађе, обезбедили и свете сасуде и полијелеј. Иконостас и део икона је даровало свештенство цркве Св. Марка из Београда, а његову рестаурацију и престоне иконе је урадио сликар Аца Малић из Зуца.
Градња парохијског дома је отпочета 1997. године, а завршена током 2002. године. |
