Elektronska prava i slobode ljudi

O borbi vernika Žičke eparhije na čelu sa episkopom Hrisostomom, a potom i podrške drugih episkopija i Sinoda SPC u odbrani slobode i prava građana povodom biometrijskih sistema identifikacije, pisali smo u više navrata. Da podsetimo, SPC je organizovala prve javne tribine, okrugle stolove, stručne skupove i izradu prvih naučnih studija po ovom pitanju u Srbiji.

To je u velikoj meri uticalo i na donošenje naknadne uredbe iz ove oblasti, o dobrovoljnosti čipa na novim ličnim kartama. SPC je time učinila ono što je trebalo da urade akademske institucije i nevladine organizacije. Ono što sada raduje, jeste preuzimanje inicijative civilnog sektora za razmatranje ovih pitanja. Tako je 3. marta ove godine, u Medija centru organizovana javna rasprava pod nazivom „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“. Organizator je bio Centar za civilno-vojne odnose iz Beograda.Skup je uvodnim slovom otvorio predsednik Upravnog odbora Centra, prof. Miroslav Hadžić, koji je ovu tematiku stavio u kontekst globalizacionih izazova koji otvaraju problem orvelijanskog društva u kontekstu imperativa bezbednosti. Filip Ejdus, izvršni direktor Centra, nadovezao se na ovo izlaganje, navodeći da biometrijski sistemi pokreću veliki broj pitanja o kršenju ljudskih prava, navodeći primer burne debate u Velikoj Britaniji. Ejdus je naveo da je ovo pitanje u Srbiji prva pokrenula SPC, iz svojih razloga, ali da je ovaj skup jedna od prvih inicijativa građanskog sektora koji po prirodi stvari treba time da se bavi.

PRVI PANEL
Ninoslav Janjić, iz WLS Electronic, otvorio je prvi panel, govoreći o upotrebi biometrije u privatnom sektoru i navodeći prednosti biometrije u odnosu na druge sisteme identifikacije, ali i neadekvatna zakonska rešenja u Srbiji. Bojana Panić, predstavnik MUP Srbije, govorila je o DNK analizi koja se sprovodi u okviru laboratorije ustanove kojoj pripada, navodeći velike koristi od tih analiza u kriminalistici, ali i problem nedostatka zakonske regulative i nekih nedoumica koje nisu do kraja rešene.

Mr Ratimir Drakulić, sa FON-a, govorio je o pravu na privatnost, navodeći njegov istorijski koren u SAD. Drakulić je naveo da su informacione tehnologije donele nove izazove po pitanju privatnosti, navodeći i primer tzv. Clipper čipa.

DRUGI PANEL
Drugi panel je počeo izlaganjem Saše Jankovića, zaštitnika građana Republike Srbije, koji je rekao da je ovo sjajna tema za raspravu i da pokazuje koliko još toga treba da se uradi. Složio se sa đakonom Subotićem da je najznačajnije pitanje koliko nekritička upotreba biometrije utiče na koncept slobodnog društva, jer je sloboda ključna stvar. Naveo je da je trebalo prvo sagledati niz pitanja pre same implementacije. Na kraju, Janković je rekao da ne može da se opredeli ni za ni protiv biometrijskih sistema, ali da daje otvorenu podršku argumentovanom kritičkom mišljenju.
Dejan Milenković, iz YUCOM-a, govorio je o aspektima prava na privatnost, rekavši da ono ipak nije apsolutno. Rodoljub Šabić, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, počeo je svoje izlaganje fenomenom društvenog otpora biometrijskim ličnim kartama u Srbiji, koji je na istoj strani okupio pripadnike najrazličitijih društvenih grupa. To je, po Šabiću, stoga što je sloboda ključna stvar i po božanskom i po svetovnom pravu. On je naveo da ne treba poistovećivati biometrijsku ličnu kartu i pasoš, jer su to dva potpuno različita dokumenta. U nastavku izlaganja, Šabić je zaključio da tehnologija ne može biti sama po sebi svrha, a da po pitanju biometrijskih sistema identifikacije ima protivan stav, uz ogradu da nije generalno protiv identifikacije kao takve u borbi protiv krimilanala.

FINALNI PANEL
Đakon Oliver Subotić, autor prve srpske studije iz ove oblasti, svojim izlaganjem je otvorio poslednji panel. On je govorio o konkretnim društvenim implikacijama biometrijskih sistema sada i u budućnosti. Kao poseban problem, naveo je površne metodološke pristupe ovoj problematici, u vidu klasičnog redukcionizma i akademske nelojalnosti. Đakon je zaključio da bi prestižne akademske institucije i autentične građanske inicijative ubuduće trebalo da imaju veću ulogu i odgovornost u razmatranju ove problematike.
Politikolog Aleksandar Pavić, predsednik NVO „Za život bez žiga“, bio je poslednji govornik na skupu. On je dao prikaz stanja u svetu po ovom pitanju, navodeći da je ključni problem ko je vlasnik određenog biometrijskog podatka. Pavić se osvrnuo i na problematiku DNK analiza, navodeći primer Ruske federacije koja je zakonom zabranila izvoz DNK profila svojih građana, zbog opasnosti od formiranja biološkog oružja specijalno protiv ruskog naroda.
Svi učesnici skupa su se složili da je za razmatranje ove problematike potrebno nastaviti sa plodnim diskusijama. Skup je bio medijski izuzeno propraćen, što svedoči o interesovanju šire javnosti za ovu temu.