О борби верника Жичке епархије на челу са епископом Хрисостомом, а потом и подршке других епископија и Синода СПЦ у одбрани слободе и права грађана поводом биометријских система идентификације, писали смо у више наврата. Да подсетимо, СПЦ је организовала прве јавне трибине, округле столове, стручне скупове и израду првих научних студија по овом питању у Србији.
То је у великој мери утицало и на доношење накнадне уредбе из ове области, о добровољности чипа на новим личним картама. СПЦ је тиме учинила оно што је требало да ураде академске институције и невладине организације. Оно што сада радује, јесте преузимање иницијативе цивилног сектора за разматрање ових питања. Тако је 3. марта ове године, у Медија центру организована јавна расправа под називом „Биометрија, безбедност и људска права“. Организатор је био Центар за цивилно-војне односе из Београда.Скуп је уводним словом отворио председник Управног одбора Центра, проф. Мирослав Хаџић, који је ову тематику ставио у контекст глобализационих изазова који отварају проблем орвелијанског друштва у контексту императива безбедности. Филип Ејдус, извршни директор Центра, надовезао се на ово излагање, наводећи да биометријски системи покрећу велики број питања о кршењу људских права, наводећи пример бурне дебате у Великој Британији. Ејдус је навео да је ово питање у Србији прва покренула СПЦ, из својих разлога, али да је овај скуп једна од првих иницијатива грађанског сектора који по природи ствари треба тиме да се бави. ПРВИ ПАНЕЛ
Нинослав Јањић, из WLS Electronic, отворио је први панел, говорећи о употреби биометрије у приватном сектору и наводећи предности биометрије у односу на друге системе идентификације, али и неадекватна законска решења у Србији. Бојана Панић, представник МУП Србије, говорила је о ДНК анализи која се спроводи у оквиру лабораторије установе којој припада, наводећи велике користи од тих анализа у криминалистици, али и проблем недостатка законске регулативе и неких недоумица које нису до краја решене. 
Мр Ратимир Дракулић, са ФОН-а, говорио је о праву на приватност, наводећи његов историјски корен у САД. Дракулић је навео да су информационе технологије донеле нове изазове по питању приватности, наводећи и пример тзв. Цлиппер чипа. ДРУГИ ПАНЕЛ
Други панел је почео излагањем Саше Јанковића, заштитника грађана Републике Србије, који је рекао да је ово сјајна тема за расправу и да показује колико још тога треба да се уради. Сложио се са ђаконом Суботићем да је најзначајније питање колико некритичка употреба биометрије утиче на концепт слободног друштва, јер је слобода кључна ствар. Навео је да је требало прво сагледати низ питања пре саме имплементације. На крају, Јанковић је рекао да не може да се определи ни за ни против биометријских система, али да даје отворену подршку аргументованом критичком мишљењу.
Дејан Миленковић, из YУЦОМ-а, говорио је о аспектима права на приватност, рекавши да оно ипак није апсолутно. Родољуб Шабић, повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, почео је своје излагање феноменом друштвеног отпора биометријским личним картама у Србији, који је на истој страни окупио припаднике најразличитијих друштвених група. То је, по Шабићу, стога што је слобода кључна ствар и по божанском и по световном праву. Он је навео да не треба поистовећивати биометријску личну карту и пасош, јер су то два потпуно различита документа. У наставку излагања, Шабић је закључио да технологија не може бити сама по себи сврха, а да по питању биометријских система идентификације има противан став, уз ограду да није генерално против идентификације као такве у борби против кримиланала. ФИНАЛНИ ПАНЕЛ
Ђакон Оливер Суботић, аутор прве српске студије из ове области, својим излагањем је отворио последњи панел. Он је говорио о конкретним друштвеним импликацијама биометријских система сада и у будућности. Као посебан проблем, навео је површне методолошке приступе овој проблематици, у виду класичног редукционизма и академске нелојалности. Ђакон је закључио да би престижне академске институције и аутентичне грађанске иницијативе убудуће требало да имају већу улогу и одговорност у разматрању ове проблематике.
Политиколог Александар Павић, председник НВО „За живот без жига“, био је последњи говорник на скупу. Он је дао приказ стања у свету по овом питању, наводећи да је кључни проблем ко је власник одређеног биометријског податка. Павић се осврнуо и на проблематику ДНК анализа, наводећи пример Руске федерације која је законом забранила извоз ДНК профила својих грађана, због опасности од формирања биолошког оружја специјално против руског народа.
Сви учесници скупа су се сложили да је за разматрање ове проблематике потребно наставити са плодним дискусијама. Скуп је био медијски изузено пропраћен, што сведочи о интересовању шире јавности за ову тему. |
