Četvrta godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji

Četvrta godina od kada su šiptarski teroristi uništili na desetine crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, prognali sa Kosova i Metohije na desetine hiljada i ubili nekoliko desetina Srba navršila se 17. marta 2008. godine. Ta noć bila je Kristalna noć za srpski narod i Kosovo i Metohiju. Za jedan dan su uništene freske i crkve koje su odolevale vekovima raznim osvajačima.

Kako bismo podsetili javnost na te nemile događaje, u celini prenosimo saopštenje Svetog Sinoda povodom pogroma Srba (17. mart 2004. godine):
Kosovo i Metohija tokom više od hiljadu godina je nastanjeno Srbima, a u svoje vreme, do velikih seoba srpskog naroda, gotovo isključivo Srbima. Svako zna - ako hoće da zna - da je tu bio centar srednjevekovne srpske države i kolevka srpske kulture, a da je tu, u Pećkoj Patrijaršiji, i do dana današnjega prvo i glavno sedište Srpske Pravoslavne Crkve. U smislu državnosti, Kosovo i Metohija je po važećem međunarodnom pravu neotuđivi deo teritorije Srbije. O tome svedoči važeći ugovor iz Bukurešta od 10. avgusta 1913. i na desetine rezolucija Generalne skupštine i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Pariski sporazum iz 1995. godine i niz pravnih akata Evropske Unije, Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske ...
Sve to zna svako, ali ne zna - ili, pre će biti, neće da zna - političar po imenu Marti Ahtisari. Bez i jedne jedine reči obrazloženja, makar i lažnog, on predlaže da se, suprotno svim normama međunarodnog ponašanja, od Srbije otme Kosovo i Metohija. On ustvari predlaže da se nad Srbijom, međunarodno priznatom suverenom državom, izvrši pravno nasilje. On ne priznaje silu prava nego pravo sile. Kakvi nedostižni dometi demokratije, a o pravdi da se i ne govori!
Srpska Pravoslavna Crkva je uvek, nasuprot tome, jasno i glasno isticala da pravda drži zemlje i gradove, a da je prokleto sve što je oteto. Da li bi g. Ahtisari ovakav „svoj“ genijalni plan razrešenja krize primenio na svoju zemlju? Srpska Pravoslavna Crkva nema ništa protiv toga da on, kome god želi, pokloni ono što je njegovo, ali skreće pažnju na to da ga niko nikada nije ovlastio - niti ga je mogao ovlastiti - da bilo kome poklanja Kosovo i Metohiju.
U skladu sa pravnim poretkom koji važi u svetu, status Kosova i Metohije je dat: Pokrajina je sastavni deo Srbije. Taj status se može promeniti samo uz pristanak Srbije i ukoliko bi se izmenio njen ustavni poredak. Ahtisari, sasvim sigurno, nije ni nadležan ni zadužen za takvu ulogu.
Sveti Arhijerejski Sinod apeluje na odgovorne ljude koji vode međunarodnu zajednicu da spreče Ahtisarija u njegovom opasnom naumu da se, u nečije ime, Srbiji, jednoj od starih evropskih država, silom oduzme najdragoceniji deo njene teritorije.
Mirna budućnost se ne gradi na pravu jačega, na diktatu gole sile, nego na uvažavanju načela da svi imaju isto dostojanstvo i ravnopravne mogućnosti. Doduše, sila Boga ne moli, ali zato ni Bog silu ne voli. Pritom - Bog je večan, a sila je svaka za vremena.

OBAVEŠTENjE SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA

S obzirom na teško stanje u kojem se nalaze srpski pravoslavni vernici na Kosovu i Metohiji, to umoliti Visokopreosvećenu i Preosvećenu G.G. eparhijske arhijereje da u područnim im eparhijama prikupljaju pomoć u namirnicama i u novcu.
U isto vreme, umoliti ih da tako prikupljenu pomoć uplaćuju na račun Patrijaršijskog upravnog odbora, sa naznakom „Pomoć vernima na Kosovu i Metohiji”, a namirnice dostavljaju neposredno Eparhiji raško-prizrenskoj, o čemu izveštavati Sveti arhijerejski sinod.