Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла, издаје Информативно-издавачка установа Српске православне цркве. Први број "Православља" изашао је 15. априла 1967. године
Почетна страна - Архива - Редакција - Контакт

У броју 985
Православни линкови
www.spc.org.yu
Златар Златко Помозите Бојани! Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету
Пошаљи на е-пошту Штампај Коментар?

17. март 2004 - 2008. године

Четврта година од погрома Срба на Косову и Метохији

Аутор: Свети Архијерејски Синод СПЦ, Број 985, Рубрика Догађај
Четврта година од када су шиптарски терористи уништили на десетине цркава и манастира на Косову и Метохији, прогнали са Косова и Метохије на десетине хиљада и убили неколико десетина Срба навршила се 17. марта 2008. године. Та ноћ била је Кристална ноћ за српски народ и Косово и Метохију. За један дан су уништене фреске и цркве које су одолевале вековима разним освајачима.

Како бисмо подсетили јавност на те немиле догађаје, у целини преносимо саопштење Светог Синода поводом погрома Срба (17. март 2004. године):

Косово и Метохија током више од хиљаду година је настањено Србима, а у своје време, до великих сеоба српског народа, готово искључиво Србима. Свако зна - ако хоће да зна - да је ту био центар средњевековне српске државе и колевка српске културе, а да је ту, у Пећкој Патријаршији, и до дана данашњега прво и главно седиште Српске Православне Цркве. У смислу државности, Косово и Метохија је по важећем међународном праву неотуђиви део територије Србије. О томе сведочи важећи уговор из Букурешта од 10. августа 1913. и на десетине резолуција Генералне скупштине и Савета безбедности Уједињених нација, Париски споразум из 1995. године и низ правних аката Европске Уније, Русије, САД, Велике Британије, Немачке, Француске ...

Све то зна свако, али не зна - или, пре ће бити, неће да зна - политичар по имену Марти Ахтисари. Без и једне једине речи образложења, макар и лажног, он предлаже да се, супротно свим нормама међународног понашања, од Србије отме Косово и Метохија. Он уствари предлаже да се над Србијом, међународно признатом сувереном државом, изврши правно насиље. Он не признаје силу права него право силе. Какви недостижни домети демократије, а о правди да се и не говори!

Српска Православна Црква је увек, насупрот томе, јасно и гласно истицала да правда држи земље и градове, а да је проклето све што је отето. Да ли би г. Ахтисари овакав „свој“ генијални план разрешења кризе применио на своју земљу? Српска Православна Црква нема ништа против тога да он, коме год жели, поклони оно што је његово, али скреће пажњу на то да га нико никада није овластио - нити га је могао овластити - да било коме поклања Косово и Метохију.

У складу са правним поретком који важи у свету, статус Косова и Метохије је дат: Покрајина је саставни део Србије. Тај статус се може променити само уз пристанак Србије и уколико би се изменио њен уставни поредак. Ахтисари, сасвим сигурно, није ни надлежан ни задужен за такву улогу.

Свети Архијерејски Синод апелује на одговорне људе који воде међународну заједницу да спрече Ахтисарија у његовом опасном науму да се, у нечије име, Србији, једној од старих европских држава, силом одузме најдрагоценији део њене територије.

Мирна будућност се не гради на праву јачега, на диктату голе силе, него на уважавању начела да сви имају исто достојанство и равноправне могућности. Додуше, сила Бога не моли, али зато ни Бог силу не воли. Притом - Бог је вечан, а сила је свака за времена.

ОБАВЕШТЕNjЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА

С обзиром на тешко стање у којем се налазе српски православни верници на Косову и Метохији, то умолити Високопреосвећену и Преосвећену Г.Г. епархијске архијереје да у подручним им епархијама прикупљају помоћ у намирницама и у новцу.

У исто време, умолити их да тако прикупљену помоћ уплаћују на рачун Патријаршијског управног одбора, са назнаком „Помоћ вернима на Косову и Метохији”, а намирнице достављају непосредно Епархији рашко-призренској, о чему извештавати Свети архијерејски синод.


© 2005 Православље
Сва права задржана.
latinica