Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, заједно са викарним Епископом хвостанским Г. Атанасијом (Ракитом) и протојерејима-ставрофорима Савом Јовићем, Петром Лукићем, Драгомиром Убипариповићем, Бранком Павловићем и протојерејем Славишом Поповићем и протођаконима Владом Микићем, Момиром Лечићем и Стеваном Рапајићем, служио је у понедељак, 17. март 2008. године у београдској Саборној цркви, парастос жртвама мартовског погрома, НАТО бомбардовања и свим који пострадаше на Косову и Метохији. опширније »

Зуце се налази на благим падинама којима се Авала спушта ка истоку. Иако је, према предању, прво словенско насеље у овом крају постојало још у ЏИВ веку када је краљ Милутин подигао цркву, насеље под именом Зуце први пут се помиње у турском попису Влаха београдске нахије из 1561. године. Пре тога се на овом подручју налазило муслиманско село под називом Торкол, о чему сазнајемо на основу података из турског пописа из 1560.године. опширније »

О борби верника Жичке епархије на челу са епископом Хрисостомом, а потом и подршке других епископија и Синода СПЦ у одбрани слободе и права грађана поводом биометријских система идентификације, писали смо у више наврата. Да подсетимо, СПЦ је организовала прве јавне трибине, округле столове, стручне скупове и израду првих научних студија по овом питању у Србији. опширније »

Аустријски држављанин, француски резидент, светски писац, преводилац, сценариста и, како сам за себе скромно каже, „скривени филозоф“, Петер Хандке већ годинама указује на неправду учињену Србима. И сам је, због тога, доживео многе неправде. Између осталог, пре две године скинута му је с репертоара представа у чувеној париској „Комеди Франсез“, због чега се, вероватно, и сам Молијер окретао у гробу. опширније »

Патријарх московски и целе Русије Алексије Други изјавио је да идеја о стварању такозване Велике Албаније може да одигра улогу темпиране бомбе за Европу, која би подрила цео систем међународних односа формиран у послератним деценијама. опширније »

Међународна мешовита теолошка комисија за Дијалог православних и римокатолика, на својој X Скупштини у Равени (октобар 2007), наглашава да је поставила „чврсту основу за будуће расправљање питања првенства у Цркви на светском нивоу“ (Равенски документ, параг. 46)1,** „Чврста основа“, како произилази из 46. параграфа горњег текста, јесте прихватање да је током првог хиљадугодишта, пре коначног раскола 1054, римски епископ признаван као први међу пет патријараха, у оквиру тадашње добро вршене саборности. Даљу расправу о првенству наговештава и следеће: „Остаје да се питање улоге епископа Рима у заједници свих Цркава изучи са већом дубином. Шта је особена улога епископа ‘прве катедре‘ у еклисиологији заједнице и у погледу онога што смо рекли о саборности и власти у овом тексту? Како учење I и II Ватиканског концила о универзалном примату треба схватити и живети у светлу црквене праксе првог миленијума? Ово су кључна питања за наш дијалог и за наше наде у обнављању пуног општења међу нама“ (параг. 45). опширније »

Вера је пут на коме Бог и човек иду један у сусрет другом. Први корак начини Бог, који свагда и безусловно верује у човека. Он човеку даје неки знак, неки предосећај свога присуства. На неки начин, човек као да ослушкује тајанствени призив Божји, и његов корак у сусрет Богу представља одговор на тај призив. Бог човека призива отворено или тајно, осетно или готово неприметно. Човеку је, међутим, тешко да поверује у Бога, уколико пре тога не осети призив. опширније »

Религиозни сликари Ренесансе и Барока нису пред собом имали тако узвишен и сложен задатак чијем остварењу су тежиле генерације православних иконописаца: да сваки елемент сликарског поступка осликавања облика и композиције иконе задобије симболичност која ће бити у савршеном складу са духовним порукама Новог Завета. опширније »

Пост је. Треба и радити, и тиховати. И бити усред светске вреве, и трудити се да светска врева не изазове узрујаност у нашим молитвама Господу да нас укрепи у телесном и душевном посту, како би наш труд дао добре плодове. опширније »

Поводом радова широм Свете Горе, биограф каже: „У гори Атонској нема ниједног манастира кога (Милутин) не обдари и не приложи сасуде црквене и сваке друге богате потребе, које су на нужну потребу да се хране... Хиландар од основа подиже цркву у име Пречисте и Многоопеване Богоматере. Њој равне нигде, да све који посматрају њу у удивљење и чуђење привлачи...” опширније »