Религија има све већи значај у политичким процесима у свету а постала је један од кључних фактора за дешавања на просторима Балкана, посебно за разумевање најновијих дешавања у јужној српској покрајини. Професор Јевтић је први у источној, и један је од првих у читавој Европи, утемељио на Факултету политичких наука катедру за изучавање политикологије религије која се бави изучавањем верског аспекта друштвеног живота великог броја људи у свету чије је разумевање суштински везано за политику и њене манифестације.
О вези религије и политике тј. утицају конфесија на политичка дешавања можемо више сазнати из научног часописа „Политикологија религије“ који је покренуо са намером изучавања односа религије и политике које постаје све интересантнија. Уочи једностраног проглашења Косова боравио је као члан делегације коју је предводио владика Артемије у Вашингтону, којом приликом се говорило о Косову и могућности да се, како каже Јевтић, спасе шта се спасити може. „Владика је заложио сав свој ауторитет да спречи сецесију“, тврди наш саговорник, „али је то потпуно некоординисана акција са државом, кривицом државе и њеног несналажења и неразумевања ситуације у којој смо се нашли“. Разговарамо о утицају религије као чиниоца опредељивања Запада у прилог албанског сецесионизма. Ако је Вашингтон Тајмс у свом уводнику од 19. фебруара ове године поздрављајући самопроглашавање независности Косова донео чланак насловљен са „Нова европска џихадска државица“, то у потпуности мења целокупан концепт српско-албанских односа зато што се до сада говорило о сукобима двеју етничких група које се боре за територију коју сматрају својом. Текст упозорава да се заправо ради о тријумфу радикалног ислама и да је питање Косова и Метохије заправо примарно и искључиво исламско питање које ће резултирати стварањем не албанске, већ исламске државе која је као таква потпуно неукалупљива у секуларни европски политички пројекат. Разлози за опредељивање Запада за овај концепт садржани су пре свега у покушају да САД и Запад пронађу модус вивенди с исламским светом. - Шта ово накнадно признање Америке заправо значи?
- Објављена су заправо два текста, што само по себи говори о значају Косова. Први, у коме Америка подсећа Европу да би требало финансијски да помогне реконструисање новопрокламоване државе на Косову и Меторији. У првом тексту се наглашава да су Албанци на КиМ у огромној већини муслимани. Николас Бернс и други представници америчке администрације су објашњавали да је у интересу Америке да Косово буде независно и да постане стабилна држава управо зато што је састављена од муслимана Албанаца који уместо да гледају на исток према Саудијској Арабији, гледају према Вашингтону желећи да кажу да је основни мотив за стварање те државе управо чињеница да се ради о муслиманима који би могли да буду прилагодљиви западном систему вредности. Америка је, дакле, толико на страни косметских Албанаца само због једне ствари - зато што су они муслимани, са намером да нађе један адекватан пример ислама са којим се може наћи заједнички језик и који ће послужити као пример осталом муслиманском свету са којим се Америка налази у озбиљним проблемима. Косово је требало да буде пион за продор САД и њеног политичког модела у исламски свет. Али, други текст, који је став редакције, алармира да не само да тамо неће моћи да се нађе задовољавајући западно уклопљен модел ислама, него да Косово већ јесте џихадска творевина која ће представљати исто оно што за Америку представља Авганистан или Ирак. - Може ли се тврдити да се тек отвара жариште на Балкану?
- Отворена је ситуација, која се објашњава религијским разлозима, чега ми нисмо свесни, јер се та аргументација скоро и не среће у објашњењима која дају наши политички аналитичари. Бивши амбасадор Америке у УН, Џон Болтон је ових дана дао за „Глас Америке“ своје тумачење стања на Косову у коме је оштро критиковао америчку администрацију. Наводећи аргументе против проглашења независности, Болтон је навео да ће Косово уместо да буде оаза стабилности, како представља Стејт Департмент, у ствари бити извор нестабилности, место које ће привући радикалне исламисте из читавог света који ће са К и М све да угрожавају. Ову информацију је преузео Танјуг, а „Политика“ га је пренела тако што је из ње избацила управо чињеницу о исламском радикализму. Новинар „Политике“ није био у стању да процени суштину, јер код нас се скоро и не спомиње религиозна димензија проблема на КиМ. Опозиција америчке јавности је, дакле, против независности наводећи да ће Косово бити база џихада која ће угрожавати Европу а они који су дали независност кажу да желе да направе пример могућности сарадње са исламом, а у Србији се о томе, нажалост, скоро ништа не зна. - У настојању Америке да оствари нови светски поредак и изврши такозвану глобализацију, највећи опонент је исламска цивилизација, која не само да се не покорава, него настоји да и сама понуди свој модел и да победи амерички. Да ли је исламски свет преко независног Косова стекао моћан простор за даљи продор у Европу и интегрисање све бројније муслиманске заједнице у свим европским земљама?
- Ако је у питању џихадска држава, како вели Вашингтон Тајмс, која је по дефиницији антинационална, она је антинационална и у односу на оне који носе идеју те државе - Албанцима, али и у односу на Србе који ту државу не признају. Јер, џихадисти немају нацију, они имају само веру. Њихов највећи непријатељ су њихови једноверници - муслимани који говоре у етничким терминима, а то су Албанци, а не Срби. Албанци-националисти су пета колона у оквиру џихадског покрета. Према томе, нестаје концепт „Велике Албаније“, јер се џихадски покрет бори за исламску ненационалну државу. А то онда значи да је све оно што смо о односима Срба и Албанаца писали било погрешно, јер за џихадисте нема Албанаца, нема Албаније, а нема ни Срба. Косово је само фаза јер ће све појединачне исламске државе нестати у име јединствене исламске државе која треба да покрије читав свет. Ислама без исламске државе нема. А наступање локалне муслиманске заједнице, која је у овом случају албанска, само је једна од карика у ланцу наступања читавог ислама у односима са свим немуслиманима. То је порука Вашингтон Тајмса. Зато је руководство Организације исламске конференције - ОИК, која окупља све исламске земље, 57 чланица, са одушевљењем дочекало проглашење независног муслиманског Косова речима да је то „на радост, на срећу и просперитет читавог муслиманског народа“. Како се ислам испољава кроз право, то се морају укинути сви неисламски политички системи да би се могло спроводити исламско право које ствара услове за спас сваког појединца. Са те тачке гледишта, муслимани не могу трајно прихватити ниједну државу која није исламска. Западњаци, будући да се већ не одазивају позиву на ислам треба добро да чују муслимане који то јасно кажу, јер муслимани не могу препустити ниједог човека пакленим мукама и покушаће да спасу сваког стварањем светске исламске државе. Што се саме ОИК тиче, њене чланице нису само муслиманске земље, имају оне и друге интересе. Ти интереси су слични нашима. И могуће је мудром дипломатском акцијом Србије утицати да резолуција о КиМ буде што повољнија за нас. Ми у исламском свету имамо много старих веза и треба их искористи у Савету безбедности. Став Либије је био повољан, ту су и многе друге земље: Индонезија, Азербејџан, Сирија, Палестина... - Какав знак је у светлу Ваших тврдњи било некажњено рушење српских светиња на КиМ, зашто је било потребно уништавање хришћанског лица покрајине?
- Тако је вршена исламизација и то уз помоћ НАТО пакта тј. УНМИК-а. Верски фанатизована руља је рушила трагове хришћанства. На местима где српска нога није крочила и по 50 година, са великим жаром су рушили крстове. Њима нису проблем Срби, они мрзе присуство крста. И зато га руше. Каснијом анализом дошло се до сазнања да је један од организатора те побуне Самедин Џезаири, један од главних опаративаца Ал Каиде на простору Балкана и веза ОВК са Ал Каидом. У Годбују је контингент Уједињених арапаких емирата, који је под командом француског КФОР-а изградио током 2000. године џамију за Албано-Косоваре, а на остатку Косова су, према речима Француза Александра дел Вела, институције ЕУ и Мисије ОУН на Косову (УНМИК) преузеле обавезу да у наредних пет година поправе или изграде више од стотину џамија у региону и то у моменту када је стотину православних верских објеката разорено од стране албанских џихадских екстремиста. Секуларне снаге међу Албанцима биће угушене. Јер, ако хришћански војници у саставу КФОР-а гледају како муслимански Албанци уништавају крстове и обешчашћују Христове фреске, и не чине ништа да то спрече, онда је то доказ да је само ислам права вера. И то се већ осећа. Представници албанске муслиманске јерархије, и то они најистакнутији, жестоко нападају Албанце православце и римокатолике да су пета колона и непријатељи. Пре Америчке окупације и доласка Албанаца на власт, у Призрену је живело 550 римокатоличких породица под влашћу Србије. Када су на власт дошли њихови сународници муслимани 1999. год. скоро сви су напустили своје домове под притиском и одселили се пут Хрватске и Запада, тако да данас има 17 кућа. На Косову могу да остану само антихришћански оријентисани муслимани - Албанци, Горанци, Турци, Ашкалије, Египћани и Цигани и то под условом да у овој фази прихвате албанску супремацију. - Исламска терористичка организација, чије вође данас чине албанско косметско руководство, није се борила за секуларни систем вредности, како смо били уверавани?
- Целокупна српска и европска интелигенција је погрешила јер није видела да иза секуларизујуће албанске-косметске приче не постоји стварна национална суштина, већ да се ради о муслиманском друштву са другом идејом. Та стравична грешка је нанела огромну штету Србима и хришћанству уопште, јер су многи хришћани, и сами секуларизовани, здушно радили да се направи албански национални идеал - „Велика Албанија“, коју масе не желе и иза које се бори мало ко јер Албанаца са јасно профилираном албанском националном свешћу има веома мало. Они су допринели тријумфу радикалног ислама. Он је у националном смислу пре свега антиалбански, а антисрпски је утолико што су хришћани против којих је уперен њихов бес Срби. Суштински став ислама према нацији је одбацивање. На Косову је вођен џихад, а многи су поверовали да су Албанци угрожени. Нико није видео да је џихад у основи свега. То је владајућа парадигма и погрешан стереотип. Када смо 1968. интензивније почели да говоримо о ономе што се на КиМ догађа сматрало се да се ради о једном стаљинистички инспирисаном концепту који је по питању односа са религијом - антирелигиозан! Све докторске дисертације, научни радови, војне и анализе цивилне обавештајне службе, као и дипломатија, полазили су од становишта да на Косову делује секуларизовани национализам који је антирелигијски оријентисан. Данас смо добили систем у коме уместо умереног ислама коме се надају Бернс и Стејт Департмент, имамо нови Авганистан. Према писању „Вашингтон тајмса“ то питање ће се радикализовати у смеру ескалације. У сваком случају од стаљинистичког секуларизма није остало ништа. Да га је стварно било не би тако лако испарио и то код истих људи. Остаје да се види да ли ће сада наставити политичко признавање Косова који води сукобу цивилизација, уместо да га спречи. 
- Тврдите да не постоји албанска нација?
- Централна грешка јесте у томе што сви наши аналитичари тврде да се ради о албанском национализму и да је дошло до тријумфа албанског националног пројекта. Не постоји албанска нација, постоји албанска етничка маса која говори албански језик, она се није профилирала као нација. Она је дубоко подељена по верским шавовима и она верски размишља. Албанци муслимани предпостављају Турке Албанцима римокатолицима, Албанци римокатолици претпостављају Хрвате и Италијане Албанцима муслиманима, а Албанци православци са југа са којима на несрећу немамо границу претпостављају Грке Албанцима муслиманима. Исто као што Призренска лига није албански национални пројекат. Просто је невероватно да морам да откривам топлу воду! Основни програмски документ Призренске лиге Карарнаме видело је милион аналитичара. И не могу да разумем како говоре о албанском пројекту, када су тамо субјект Лиге муслимани, и Лига се бори за интересе ислама. Албанци се скоро не помињу, а албански национални интересе и Велика Албанија би према Карарнамеу била права јерес, за коју следе паклене муке. Постоји албански националистички дискурс и он је сада тријумфовао у смислу да је Косово постало независна држава. Он ће умрети у мери у којој ће религија све више да се ревитализује и ислам ће на крају прогутати Албанце православце и римокатолике, а онда ће ислам прогутати и Албанце у оквиру једне шире исламске заједнице. Албанска нација и албански национализам немају перспективе као што ни једна исламска нација нема перспективу, ако ислам настави да се овако развија, а нема ни једног аргумента да ће се смањивати. Подвлачим, ислам не признаје нацију. Немамо ниједну исламску нацију у свету. Сви процеси ће се истопити у једном општем исламском јединству. Поједини Албанци сами упозоравају да ће се претворити у Арапе, као што су се сви они који су се иселили у Турску претворили у Турке, а они у арапским земљама у Арапе, настави ли се овакав степен исламизације. |
