Zmija na čelu Kosova

U spektaklu koji se na dan 17. februara 2008. g. odvijao u Prištini, glavnu ulogu igrao je sadašnji premijer srpske pokrajine Kosovo, Hašim Tači. Upravo je on, donedavni lider takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), pred parlamentom pročitao deklaraciju o nezavisnosti pokrajine od Srbije. Prema podacima srpskog državnog tužilaštva, na Tačijevim rukama je krv više stotina mirnih Srba, budući da je u sukobima sa njima lično učestvovao u periodu od 1992. do 2000. godine. Danas je g. Tači, zamenivši vojnu uniformu odelom političara, promenio i sferu delatnosti - srpske, pa čak i zapadne specijalne službe smatraju ga, sasvim osnovano, jednim od glavnih trgovaca narkoticima u Evropi.

Tači je svoju političku karijeru započeo još u vreme titoističke Jugoslavije, dok je studirao na Filosofskom fakultetu u Prištini; tu je bio jedan od lidera onih albanskih studenata koji nisu priznavali srpske zakone. Bivši ubeđeni marksista je 1992. odustao od političke borbe i prošao obuku u jednom od logora, raspoređenih na teritoriji Albanije, da bi zatim postao član tada još malobrojne OVK. Oružana borba protiv srpske „hegemonije“, međutim, nije bila jedina delatnost Hašima Tačija - naoružani banditi iz OVK već tada su kontrolisali 15% kriminalne scene pokrajine, a što je podrazumevalo krijumčarenje, otmice ljudi i trgovinu narkoticima. Uspešna delatnost mladog bandita brzo je primećena - godine 1996. Tačijeva sestra udala se za Sejdina Barušija, jednog od vođa albanske mafije u Evropi. Međutim, u borbenom krilu albanskih separatista vodeća uloga i dalje je pripadala Tačijevom najboljem prijatelju - Ademu Jašariju, koji je u OVK posedovao apsolutni autoritet. Lično prijateljstvo i zajedničko učešće u napadima na mirne Srbe nije sprečilo Tačija da svog „saborca“ preda srpskoj policiji: u jesen 1998. Adem Jašari i njegovi bliski saradnici ubijeni su u vreme specijalne akcije srpskog MUP-a u selu Donje Prekaze. „Po svojoj surovosti, Tači ne zaostaje za Jašarijem... zbog učešća u ubijanju Srba, sami Albanci su Tačija nazvali ‘Zmijom’“, govorio je za RBK daily jedan bivši saradnik MUP-a Srbije. Kao rezultat ove izdaje, Tači je postao jedini lider boraca i, uz pomoć američke administracije, jedan od ključnih učesnika kosovske drame. Zahvaljujući protekciji Medlin Olbrajt, upravo je Tači, iako nije uživao posebnu popularnost među osnovnom masom kosovskih žitelja, bio na čelu delegacije kosovskih Albanaca na pregovorima u Rambujeu, potisnuvši u drugi plan tadašnjeg albanskog lidera Ibrahima Rugovu, spremnog da se u tom trenutku dogovori sa zvaničnim Beogradom. Postoji i jedan zanimljiv detalj - u vreme pregleda prtljaga Hašima Tačija (koji je stigao specijalnim avionom iz Prištine), pronađeno je nekoliko kilograma heroina.
Čak i u žaru političke borbe, lider terorista nije zaboravljao na svoj glavni „posao“ - trgovinu narkoticima, koja omogućuje kupovinu oružja za albanske teroriste i plaćanje usluga američkim i evropskim lobistima i političarima. Upravo se sa Tačijevim imenom povezuje povećan promet narkotika iz Kosova u Zapadnu Evropu - premijer, koji se nalazi u pokrajini, kontroliše proizvodnju heroina, a rođaci po ženskoj liniji - njegovu prodaju izvan granica pokrajine.
Tači ni tada nije uspeo da postane lider Kosova - za premijera je bio predviđen još jedan ratni zločinac, Ramuš Haradinaj - ali su dokumenta, koja su omogućila da Haradinaj bude optužen za ubistva, pljačku i silovanja u Hag predali upravo Tačijevi ljudi. Ubrzo posle toga, na Kosovu je ubijen jedan od Haradinajeve braće, tako da je kontrola nad njihovim udelom u kosovskom trgovanju narkoticima prešla na „Zmajeve“ ljude. „Faktički se može govoriti o tome da Tači poseduje imunitet koji su mu obezbedili Amerikanci. Funkcioneri njegove Demokratske stranke su više puta zatečeni prilikom transporta narkotika, ali je momentalna reakcija predstavnika SAD-a poništavala sve naše napore na rasvetljavanju takvih radnji“, saopštio je za RBK daily izvor iz policijske misije OUN, koja radi na teritoriji Kosova.
Na taj način, na čelu novog „naroda“ i nove „države“ našao se ubica, krivokletnik i trgovac narkoticima... i u takvoj situaciji sasvim komično zvuče izjave g. Tačija da namerava da „na slobodnom Kosovu gradi demokratsko i multietničko društvo“. Po svemu sudeći, sadašnji lider kosovskih Albanaca na svoj način razume ove termine, tako da oni podrazumevaju očuvanje klansko-plemenske političke strukture, zasnovane isključivo na kriminalu i međuetničkom nasilju, usmerenom ka proterivanju svih preostalih nealbanaca iz pokrajine.
Anatolij Pomorcev

***
Komentarišući politiku Rusije u odnosu na kosovski problem, protojerej Dimitrije Smirnov, predsednik Sinodalnog odeljenja za odnose sa oružanim snagama i pravnim ustanovama i jedan od istaknutih savremenih ruskih bogoslova, u intervjuu za sajt „Regions.ru“ izjavio je sledeće:
„Smatram da se u datom trenutku Rusija ponaša jednostavno idealno. Kao prvo, ponosan sam zbog postupaka tih ljudi, koji štite Kosovo i Srbiju. Pozdravljam tako čvrsto i dosledno ispoljavanje volje u spoljnjoj politici, posebno u poređenju sa našom sramnom pozicijom tokom 90-tih godina. Danas se radujem što sam Rus, radujem se i zbog Rusije, bez obzira na sav tragizam situacije na Kosovu. Na žalost, istina je da nije mnogo verovatno da ćemo odbraniti Kosovo. Zato Rusija ima puno pravo da u svoj sastav primi one narode koji to odavno traže i da vrati teritorije koje su joj bile oduzete. Pri tom bi to trebalo učiniti ‘u paketu’, počev od Krima“, odlučno je zaključio otac Dimitrije. „Događaji, povezani s Kosovom, izazivaju u meni ogrman bol „, rekao je, sa svoje strane, starešina Vaznesenjskog hrama u Kadašima, protojerej Aleksandar Saltikov. „Za mene je to jedna od etapa apokaliptičkog delovanja, korak na putu ka stvaranju svetske države. Rusija je, naravno, dužna da zaštiti svoju braću, da pomogne slabijima. U datom slučaju, to je povezano i sa strateškim interesima naše države. Za mene je očigledno da je glavni cilj Zapada upravo Rusija“, naglasio je sveštenik.
„Osećamo solidarnost sa našom pravoslavnom braćom koja žive u pokrajini Kosovo, i sa tugom primećujemo da njihov položaj postaje sve ugroženiji, dok sudbina velikih svetinja, koje predstavljaju kulturno nasleđe čitavog čovečanstva, postaje nepredvidiva“, rekao je sekretar Moskovske patrijaršije za međupravoslavne odnose, protojerej Nikolaj Balašov. Predstavnik RPC je podsetio da je Patrijarh moskovski i cele Rusije, Aleksej Drugi, „više puta izražavao podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi u pogledu pravednog uređenja kosovskog pitanja na osnovu normi međunarodnog prava i rezolucije OUN, pri čemu bi se uzela u obzir pravedna očekivanja svih žitelja pokrajine Kosovo, sa kojom je neraskidivo povezana celokupna istorija srpskog naroda i gde se nalaze njegove najveće svetinje“. Odgovarajući na pitanje o mogućem izbijanju nereda i krvoprolića vezanih za poslednje događaje, protojerej Nikolaj Balašov je naglasio da je Sprska crkva uvek istupala protiv bilo kakvih pokušaja da se kosovsko pitanje rešava nasilnim putem, ma od koga da takvi pokušaji dolaze. „Smatramo da je u sadašnjim uslovima izuzetno važna mirotvoračka uloga Srpske pravoslavne crkve, koja svoju pastvu nikada nije pozivala na nasilje“, zaključio je predstavnik RPC.
Izvodi iz Članka preuzeti sa sajta pravoslavlje.ru
Prevod: Antonina Pantelić