Ne boj se malo stado!

Sednica je sazvana povodom bespravnog samoproglašenja nezavisnosti takozvane skupštine Albanaca u Prištini. Neke velike države obogaćene zemaljskim moćima priznale su taj akt skupštine u Prištini i, kao što je već rečeno, osramotile time sebe i svoj istorijski put, brinući samo za svoje gole interese.

No, naša briga je naš narod koji je opravdano duboko ogorčen ovom nepravdom i nasiljem. Iz vekovnog iskustva Crkve znamo da se svako nasilje završava propašću nasilnika, jer, po narodnoj, svaka je sila do vremena, a Božija svevremena.

Takođe, bezbroj puta smo se uverili u milost i ljubav Božiju prema Srpskom narodu i svim pravdoljubivim narodima. Najnoviji događaji i reč apostola Pavla „Bog koga voli onoga i kara“, to potvrđuju. U ovoj nevolji Bog nam je ipak pokazao ljubav, time što je dotaknuvši srce naše ovim najnovijim stradanjem upravo rasplamsao ljubav našeg naroda prema Kosovu i Metohiji i Svetom Kosovskom zavetu.
Naročito je dirljivo videti tu ljubav u očima i na licima mladih ljudi koji će živeći tom ljubavlju i stasavajući u ljudsku zrelost učiniti, i to veoma brzo, zajedno sa nama a uz pomoć svih časnih ljudi u svetu da se ponovo pravda zacari na Kosovu i Metohiji i povrati Srbiji ono što joj otimaju.
Zato „Ne boj se malo stado“! „Pravo stojmo“! Više nismo sami kao što je to u vreme sramnog i krvavog bombardovanja bilo. Sada imamo podršku velikih država kao što su bratska Rusija, prijateljska Kina i mnoge druge zemlje koje poštuju norme međunarodnog prava.
Najvažnije, od svega, međutim, jeste to, što čvrsto verujemo da je Gospod naš Isus Hristos sa nama, samo da i mi budemo sa Njim, jer ćemo jedino tako moći pretrpeti pljuvanja, šibanja, šamare i krst: vaskrsnućemo i živećemo u slobodi i kao slobodni jer je živ Bog naš i živa će biti duša naša.
Stoga svesrdno podržavamo Njegovo Preosveštenstvo Episkopa raško-prizrenskog G. Artemija, sveštenstvo, monaštvo i verni Srpski narod koji istrajava na Hristovom putu ostajući na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji, stožeru našeg duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta.
Molimo se Sveblagom Gospodu da im pridoda snage, kao i svem drugom nealbanskom stanovništvu u trpljenju, čuvanju mira i pouzdanja u konačnu pobedu pravde koja je, po narodnom pamćenju, spora ali dostižna.
Imajmo svagda pred očima i u srcima svojim nepobedivu reč Boga istinitoga: „ Ko pretrpi do kraja taj će se spasiti“.
19./6. februara 2008. god