Никада у историји Срба није се више верних окупило на једном молитвеном сабрању. За своје Косово и Метохију, испред Храма Светог Саве у молебану је учествовало пола милиона људи.
По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, испред Спомен-храма Светог Саве на Врачару служен је молебан за спас српског народа на Косову и Метохији. Молебан је предводио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, са архијерејима и свештенством Српске православне цркве. Плато испред храма био је испуњен људима који су стигли са протеста испред Дома Народне скупштине. Молебану је присуствовао премијер Војислав Коштуница, министри, посланици, принц Александар Карађорђевић и друге јавне личности.
Преносимо Митрополитову беседу у целини:
Часна господо хришћанска,
драга браћо и сестре,
Ево нас стојимо пред овом светињом, стојимо пред лицем живога Бога и пред лицем правде Његове. Стојимо овдје и пред лицем наших предака светих. Пред лицем великомученика косовског Лазара, великомученика Стефана Дечанскога. Стојимо овдје у овом пресудном историјском тренутку призвани да посвједочимо и Богу и људима, да свједочимо свима земаљским народима и да поново кажемо и потврдимо ко смо, и шта смо.
Сада поново знамо да смо ми сви Косовци, да нам је колијевка наша и нашег народа, и мјесто нашег рођења Косово и Метохија. Свједочимо да смо на Косову уписали себе међу зреле историјске народе, и да смо кроз њега и преко њега уградили себе у темеље оне часне Европе и свеукупнога часнога Божијега свијета и земаљских народа.
Када то кажемо овдје пред лицем живога Бога и пред лицем Св. Саве нашега духовнога оца у коме се наша душа срела и опредијелила за Христа Бога и за вјечну Божију правду, онда значи да за нас Косово и Метохија нијесу географија једног простора већ топографија животног смисла и опредјељења.
Буди нам и сад свједок Христе Боже наш, Великомучениче Косовски Лазаре и Св. Саво, да се нипошто не смијемо одрећи Пећке Патријаршије и моштију светих архиепископа српских, који су најсветија и најмоћнија тапија једног народа и његове постојаности. Да се не можемо одрећи као народ који има своје мјесто под сунцем од Бога дато, - светог ћивота Светога Краља великомученика Стефана Дечанскога. Нека нам и сада и увијек свједок буде глава Лазарева да је тврда наша вјера пред Богом и пред људима. Сад нам је мајка Југовића свима мајка, која поручује:
„Немој сине говорити криво ни по бабу ни по стричевима“. Немој моћниче савременога свијета говорити ни по бабу ни по стричевима, но по правди Бога истинога.
А сестра свих нас јесте Косовка Дјевојка. И сад нас витез Обилић пита: ‘’ко је вјера а ко је невјера’’. Ево га пред нама и вожд Карађорђе и његов потомак Александар Карађорђевић, да би потврдили да је човјек, да је народ, ништаван без слободе и без свога достојанства. КОСОВСКИ ЗАВЕТ
Чујемо и Косовски завјет, косовског завјетника Његоша са Ловћена: „Косово је грдно судилиште“. Данас на Косову се суди и нама и Албанцима, и Американцима, и Енглезима, и Французима, који се данас одричу свога Виктора Ига, одричу се Франше Де Переа, одричу се свога Де Гола.
У овом тренутку и пред оваквим свједоцима морамо да ујединимо своја срца и народну вољу, да сви једним устима и једним срцем кажемо свијету - и не само овог тренутка, него и сјутра и прексјутра и док нас буде било, и док буде било и последњег потомка овога народа: да кажемо да је Косово наша зеница, да је Косово срце нашега срца да је Косово наш свети град Јерусалим, и да се ми њега као своје душе и судбине своје не можемо одрећи, ни у овом земаљском животу нити у оном Божијем непролазном.
Морамо одржати, браћо и сестре, српске стопе на Косову и Метохији, мјесту страшном на ком смо створени као народ, као Божији народ. Због тога Косовски завјет предака носимо у себи као предање знајући да је изгубљено само оно чега се одрекнемо. Ми смо историјски народ не зато што нас је мало по броју и што не можемо да управљамо општим околностима историјских збивања у савременом свијету него зато што не можемо да одустанемо од тога што смо велики по свом карактеру и по свом историјском звању и призвању.
Косово ни за нас ни за било кога у свијету не смије да буде ријеч заборава. Кажу нам данас они који би хтјели да нас испишу из историје, да нас избришу одузимајући Косово: да је Косово јединствени случај. Јесте, тачно. Косово јесте јединствени случај по својој судбини. Али је јединствени случај и по ономе што раде са њим, што би хтјели да раде моћници овога свијета на почетку 21. вијека. ВРЕМЕНА ТИРАНИЈА И НАСИЉА
Оно што се данас покушава урадити са Косовом то може само да се догађа у временима окупација, временима тиранија и насиља. Како објаснити да у једном времену зрелог човјечанства који има своје УН, свој Савјет безбједности, који има своје међународно право и конвенције, у које се заклиње, заклињући се у људска права како објаснити да то, та права, та правда важи за сваки крај на земљи, за сваки народ, за сваку државу, само не важи за Косово и Метохију?
Јесте Косово јединствено: суди се на њему, суди се на њему свима државама нашега времена. Данас, браћо и сестре, једнострана и на силу наметнута решења знак су моралне раслабљености и немоћи а не снаге. Знак повјерења у силу као крајњи метод разрјешења људских сукоба и конфликата, а не у Бога и Божију и људску правду на којима свијет почива. Знају све ово и Америка и Европа, али не знају њихови властодршци. Ми тој Европи припадамо од самога почетка стицања свога самосазнања, своје зрелости историјске. И желимо заједницу са њеним народима у достојанству и једнакости. Али ако је цијена коју Европска унија као интересна заједница тражи да се одрекнемо себе, свог историјског сјећања, Косовског Завјета који је по својој природи Нови Завјет запечаћен, не мастилом, него крвљу једног народа, да се одрекнемо достојанства, али и међународног правног поретка на коме почива свијет, који је изронио из трагедије Другог свјетског рата - ми на то не пристајемо као народ: никада на то нисмо пристали ни до цара Лазара ни послије њега до 1941.г., и до данас; нијесмо пристали на такву уцјену и на такав позив да погазимо не своје достојанство, него правду која држи земљу и градове, да погазимо достојанство свих држава и народа овога свијета. То ми себи дозволити нећемо. И данас смо овдје из истог светог разлога да бранимо част и образ, слободу себи и достојанство не само своје. Достојанство понижене Европе. Никада Европа није била пониженија него ли данас. Никада Сједињене Америчке Државе нијесу биле пониженије него што су данас понизиле саме себе таквом неправдом, таквим насиљем над једним часним народом и над његовим достојанством.
Стојећи пред Богом, пред светињом, усправимо се. И као што је то речено 1941. и записано као наше опредјељење које је косовско опредјељење: ако је да живимо, да живимо у слободи. Ако је да умремо, да умремо за слободу. Не само своју и свога Косова и Метохије, него за слободу сваког часног човјека и сваког часног народа на овој земљи. Нека Господ врати разум моћницима који данас својим одлукама срамоте своје народе газећи правду и поштење. А нама нека Бог подари вјерности своме Косовском завјету, своме људском и народном достојанству вјерности светим ћивотима архиепископа Пећких, Светога Краља Стефана Дечанскога и Светога великомученика Косовског Лазара.
Њиховим молитвама, Господе, укријепи народ овај у правди и сваком добру и просвети све људе и народе да живе у правди, и у миру, и у Божијој милости.
Хтио бих још само да замолим да се у миру разиђемо, као што смо се у миру Божијем сабрали око ове светиње. У миру да се разиђемо сви ми који смо се овдје данас сабрали у овај престони град да посвједочимо да смо ми народ достојанствен, да смо ми народ који не руши, који не разара, него народ који је вјековима градио и који данас гради и своју душу, и своје достојанство, и своју будућност.
Дакле, разиђимо се у миру Божијем са молитвом Богу да оно што ми људи не можемо, да Он учини са нама и међу нама и са земаљским народима. Тиме ћемо показати да смо заиста истински потомци великомученика Косовског Лазара и свих оних који су живот свој жртвовали за ближње своје и за Отаџбину.
Бог вас благословио и сваким небеским и земаљским напретком обдарио.
Амин, Боже дај. |
