Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла, издаје Информативно-издавачка установа Српске православне цркве. Први број "Православља" изашао је 15. априла 1967. године
Почетна страна - Архива - Редакција - Контакт

У броју 983
Православни линкови
www.spc.org.yu
Златар Златко Помозите Бојани! Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету
Пошаљи на е-пошту Штампај Коментар?

Јавне личности у Србији о Косову и Метохији

Број 983, Рубрика Косовски завет
Шта су о отимању свете српске земље рекле личности из културног и јавног живота за „Православље“? Како коментаришу присуство стотина хиљада верника на молебану за спас српског народа на Космету? Да ли су узели учешће на митингу „Косово је Србија“ и осталим протестима од Косовске Митровице, Београда, Бањалуке до Подгорице који су ујединили Србију и како виде српску државност од 17. фебруара?

Бошко Јанковић,

фудбалер

- Погодило ме је отимање наше светиње, ја сам са Косова и Метохије и проглашење независности сам дочекао у Италији. Волео бих да сам био заједно са мојим народом и породицом у тим тешким тренуцима. Гледао сам пренос митинга и мислим да смо целом свету јасно поручили да се Срби никада и ни за шта неће одрећи својих корена, своје колевке и својих људи који живе на Косову. Питали су ме Италијани, чија је влада признала једнострано проглашење независности, шта се дешава? Свима објашњавам кроз пример Сицилије - да ли бисте дозволили отцепљење? Виде да нам отимају земљу. Био сам у Београду у време одржавања првог студентског протеста и био задивљен српском младошћу која је поручила да док живе Косово ће бити Србија. Јако сам узнемирен због свега. Половином марта долазим на припреме репрезентације и тада ћемо договорити како да се као фудбалери организујемо у подршци својој земљи.

Бора Ђорђевић,

Рибља Чорба

- Борио сам се конкретним акцијама кад год сам могао - ишао сам на Косово и свирао у време када политичари нису смели да кроче, осим хеликоптером. Заједно са Милићем Радовићем предводили смо мировну рок мисију са 500 моторџија, одржали концерт у Косовској Митровици и тиме практично укинули границу. Америчка окупаторска војска се склонила и границе практично нису постојале. Владика Артемије је благословио да у порти манастира Грачаница одржимо рок концерт пре три године и покажемо нашим људима да нису сами. Био је то преседан о коме наши медији нису објавили ништа, осим ТВ „Пинк“ на моје велико изненађење. Најважнији су људи! Мислим, ма колико то јеретички звучало, да треба поделити Косово јер је то изгледа једино практично решење. Ако већ морају да постоје границе нека то буде на мосту. Треба пренети камен по камен наших цркава и манастира у Србију и сачувати их у матици. Већ 2001. ми је све било јасно и не разумем како то да су наши политичари изненађени. Отцепљењем је покренута ланчана реакција која не води ничем добром, јер ће сада сви тражити отцепљење. То је незаустављив процес и изгледа да нам неће бити први пут да изазивамо светски рат. Не знам зашто се све прелама преко српских леђа. Одушевили су ме млади људи којима су систематски све обесмислили - веру, љубав, породицу, традицију, а опет их нису учинили равнодушним. Они који су крали не заслужују ни да спомену реч Косово. Осудити лоповлук!

Од нашег момка кога сам срео на Јахорини сазнао сам да су се Амери осам година припремали за освајање Косова. Рентирали су Србе и Албанце да глуме у војним маневрима - добро плаћен посао, осам долара на сат. Хтели су да виде како ће се понашати, да предвиде поступке. Маневри су били прекинути када су глумили борбе - стварно су се потукли!

Биљана Крстић,

Бистрик

- То је велика неправда за српски народ и државу и тешко ми је због тога. Чиме да се боримо? Разумом и мудрошћу. Волела бих да држимо под контролом ову тешку сутуацију. Станујем на Славији и видела сам и догађања са улица која нису наша права слика. Српска омладина је свесна ситуације и на свој начин изражава своје негодовање - некад бесом, некад молитвом. Косово не можемо да заборавимо и то се неће десити док говоримо нашој деци о њему и то чинимо, све док се не врати у границе Србије, тамо где и припада. Наш репертоар је састављен од косовских песама које изводимо на свим меридијанима и тако проносимо глас српске колевке. Задојени смо заувек нашим Косовом.

Младен Матичевић,

редитељ

- Отцепљење Косова је велика трагедија за све нас који доживљавамо тај простор као архетип и представља најдубљу повреду на нивоу колективног симбола. Нису ми се допали говори политичара на митингу- они не знају шта поручују народу коме се обраћају. После тога никоме није јасно да ли ми идемо у рат или пуштамо Косово окупаторима. Недоречене претње које се следећим реченицама поништавају. Људи који воде земљу не знају шта да се ради и то сваког дана демонстрирају. Слушамо 20 година претње са говорница, па онда ништа. Конфузија!

Држава мора да има стратегију, а наша је нема.

Молебан је био права ствар и то је једино што је и требало да урадимо - да у тишини одемо до Храма.

Осећам озлојеђеност и страшан пораз.

Аца Пејовић,

певач

- На молебану је било много људи који су показали своје мишљење и то је било оно право. Српски народ је показао своју духовну снагу и одлучност. Никада се нећемо одрећи Косова, увек ћу причати потомцима о светој српској земљи која је колевка свих нас. И тако се чува Косово. Верујем и молим се да једног дана поново вратимо Космет под српско државно окриље. Много је српске крви проливено за Косово које ће поново бити слободно и наше. Нереди мимо митинга не могу да ољагају име и расположење српског народа. Интерес медија за те ексцесе је био превелики, али ја те антисрпске телевизије у својој кући не гледам. Зна се чије су и коме служе, радују се више српској несрећи од сопствене среће. Богу се молим и стално ћу се молити за цео српски народ, ма где био. Молим се за српску земљу увек. Мислим да је најважнији молитвен однос који треба да имамо са својим народом, својим светињама и својим претцима. Срби треба да се моле за Косово.

Вук Костић,

глумац

- Како другачије може да се осећа мој народ осим јадно и немоћно, неважно и небитно. Повређен сам. Био сам на протесту и било је прелепо. Очекивао сам и догодило се да буде људи који ће тај важан тренутак искористити да направе штету - крађом, ломљењем, обрачунима. Поново се осећамо губитнички. С друге стране, жао ми је дечка који је изгубио живот у амбасади. Има оних који кукају - шта ће да помисли свет о нама због нереда. Баш ме брига шта ће да мисли свет који је покрао и поклонио моју земљу! Интересују ме земље и народи који су стали на нашу страну. А онима који кукају због могућег бојкота словеначке робе поручујем да би требало конфисковати  сву имовину која се налази у Србији. Не бих палио и ломио стакла, као што се повремено догађа. Исто се односи и на стране банке.

Жика Јелић,

Ју група

- Светска неправда у односу на Србију! Не могу да се помирим са ситуацијом. Очекујем да се врати наша земља и да се не призна отцепљење. Којим правом светски моћници решавају проблем отимањем моје земље? Не разумем! Остаје да се боримо, дуго и стрпљиво да Косово поново буде српско.

Љиљана Лашић,

глумица:

- Болно, као лични губитак доживљавам несрећу Косова. Европа почива на три принципа - Грчкој трагедији, Римском праву и хришћанском моралу и сва три су изневерена на примеру Косова. Европа је ружна и правде на свету нема. Срби треба да наставе да теже јеванђеоској правди која је правда за све. Пуно сам времена проводила на Косову, написала сам књигу „Разговор с кнезом Лазаром“ и сада се осећам јако тешко.

Горан Стефановић,

фудбалер  

- Велика је бол, потиштен сам. Ко воли Србију, овај народ, зна ишта о Косову не може да буде равнодушан. Можда смо по Божијем промислу морали ово да доживимо, да би се спремили за васкрење. Сада бар знамо, када смо видели нашу децу на протестима, да они знају где су нам границе и да ће их бранити. Митинг је био фантастичан. Показали смо свету да последње деценије негативне историје нису промениле лице српског народа. Био сам на молебану. Увек се одазивам свим акцијама за помоћ нашем народу на Косову.

Оливер Њего,

оперски певач

- Осим очаја који нас обузима због Косова долази још један далеко већи очај, смртоносни облак над Србијом због исте опасности - губитка јужне територије а да нико о томе не прича! Зашто чекамо да нам се исти сценарио понови и са јужном Србијом, зашто се не реагује? Много путујем и видим много нових џамија, а Срби не извлаче поуку. Шта раде наши политичари? Жао ми је што ово пролази на мала врата. Како може Шиптар да купи земљу било ког Србина у јужној Србији? Држава мора да реаује, да врати људе, откупи земљу у Врању, Бујановцу, Прешеву. Скупштина треба хитно да заседа. У Београду се прави пуно цркава а тамо ниједна. Спасавајмо шта се спасити може.

Гордан Кичић,

глумац

- Све што осећам и мислим сажимам у једноставној констатацији- то је велика неправда!

Ненад Маричић,

глумац

- Моје мишљење је да је немогуће остати равнодушан због онога што нам се десило са великим делом територије на којем живи толико наших људи и где имамо вишевековну традицију - наше цркве и манастире. Не могу да разумем људе који у Србији окрећу главу и мисле да тако мора да буде. А опет, разумем свакога ко и даље верује и гаји наду да се искључиво мирним путем то може вратити. Ја сам космополита који верује у национални глобализам и управо због тога мислим да у свету нико није био угроженији од нас од Другог светског рата. Важно је молити се за све људе који су на Космету, укључујући и другу страну јер ће тако наше мисли бити другачије. Морамо се трудити да будемо људи.

Ивана Јордан,

певачица

- Велика је туга због Косова. Оно је наша историја и наше срце. Велике силе га грабежљиво отимају. Да се боримо! Неће се завршити на томе! Не знам како Европа пристаје на људску похлепу али ми не смемо показати слабост. На Косову је запаљена велика ватра, која је зрно свих будућих лоших дешавања у Европи и свету.

Ненад Стоименовић,

глумац

- Сви смо емотивно тешко примили овај пораз који је најјачи удар који смо као народ добили у историји. Веома ми је тешко због свега. Морамо што пре наћи неки пут у нашу корист. Као Србин и православац могу да се молим за мој народ и наше светиње. Срби на Косову и Метохији имају нашу подршку и остајемо уједињени кроз све векове.

Александар Кристић,

фудбалер

- Нама је Косово више него територија. Много више од традиције. Не смемо да се одрекнемо тога што су нам претци оставили- завет Косовски. Политичари говоре о Косову исто као што говоре о материјалним стварима. Косово је душа Срба. Више од културног споменика. Пут нама, нашој деци и потомцима. Преци су нам оставили и заветовали нас жртвом Кнеза Лазара да га несмемо изгубити. Косово нам је дато зарад вечног живота.

Андреј Шепетковски,

глумац

- Пред крај руског филма „Брат“ главни јунак говори америчком милионеру и преваранту: „Американац, па шта ти мислиш, у чему је моћ ? У парама? Не, Американац, моћ је у правди.“ Не боле ме толико напади западњака који не могу да схвате значај светиње, већ део сународника који је индиферентан. Јер нема народа који је слаб када је уједињен. Нама остаје да се молимо за непријатеље, пре свега за домаће мишеве, што би Кустурица рекао. Ма колико то тешко било у овом тренутку.

Александар Шапић,

ватерполиста:

- Најважније је да донесемо национални план како да радимо у овим околностима. Морамо најпре да помогнемо нашим људима тамо. Затим да донесемо план и државну стратегију о намерама. И имамо само један дугорочни циљ - повратак на нашу националну територију.

Јадранка Јовановић,

оперска певачица

- Мој је став да се на такво безакоње и силеџиство мора одговорити драстичним мерама. Постоје ситуације или - или. Овде не постоји други пут. На дуге стазе то доноси резултате. Мој предлог садржан је у следећем:

1. Драстичан заокрет политичке ситуације према КиМ и тражење пута будућности и контаката са Косовом.

2. Апел да се прекину дипломатски односи са свим земљама које су признале самопрокламовану независност српске покрајине.

3.Тржишни бојкот привреда тих земаља, јер ми смо њима тржиште а они нама нису имајући у виду да нема реципротитета у тржишном односима. Окренути се другим тржиштима земаља које су нам пријатељи.

4. Неприхватање одржавања „Евросонга“ у Београду које у овим околностима постаје цинично и понижавајуће. Запад ради по моделима, али Срби су народ који се, на срећу, не уклапа у шаблоне. Одбила бих одржавање „Евросонга“ што ће бити дочекано на нож код оних који хоће поделу пара.

5. Не бих дозволила ситуацију да ЕУ одлучује хоће ли да нас прими јер крши све законе. Када би био расписан референдум, сигурна сам да би грађани одбили улазак у ЕУ. Била сам на оба митинга - и студентском и „Косово је Србија“. Љута сам што нас лажу о броју присутних - или су нас лагали 5. октобра.

Све то изазива осећање стида. А сада смо у ситуацији спасавања образа. Један млади човек је трагично изгубио живот. Шта се десило? Нешто што ми не знамо.

Милан Ђурђевић,

Неверне бебе

- Путујемо на концерт у Косовској Митровици, свираћемо на тргу. Осећамо да смо потребни нашем народу тамо. На жалост по нас, ово је крај лицемерне епохе која се урушава одузимањен српске територије. Косово је бизнис великих сила, прљава ствар у којој смо жртвовани и манипулисани. Тешко је то прихватити.

На удару смо 80% планете. Човек се осећа немоћан. Живот нам вреди онолико колико нам је дело.

Остављамо траг чињењем али и нечињењем. Ми ћемо да деламо.    

С. Л.


© 2005 Православље
Сва права задржана.
latinica