Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

CARIGRADSKA PATRIJARŠIJA

Carigradska patrijaršija je posetu grčkog premijera Konstantina Karamanlisa Ankari i Carigradu unapred označila izuzetno važnom za opstanak Patrijaršije i za otvaranje bogoslovske škole na Halki. Patrijarh Vartolomej je politiku turskih vlasti ocenio nekorektnom. Karamanlis je ponašanje turske države prema Fanaru pomenuo kao „najvažniji kriterijum približavanja Evropskoj uniji“. Nijedan grčki premijer pedeset godina nije posetio Ankaru, tako da se ova poseta smatra istorijskom.
Njegova otvorenost bila je za domaćine „neprijatno iznenađenje“, razumeli su da za ulazak u EU, ponašanje prema Patrijaršiji predstavlja „pasoš„. Turski premijer Erdogan je rekao, ne po prvi put, da se razmatra otvaranje škole na Halki.
Ovaj dolazak je za premijera Karamanlisa imao ličnu snažnu emocionalnu komponentu. Njegovo poreklo je od naroda Karamanli, turskog porekla, koji je u vreme Vizantije primio pravoslavlje. Lozanskim ugovorom 1923. i oni su bili prinuđeni da zajedno sa Grcima napuste zemlju. Na karamanskom jeziku, arhaična turska verzija, grčkom azbukom, nastalo je i štampano od 15. do 18. veka oko 500 knjiga iz oblasti vere i istorije. Premijer rado podseća na svoje poreklo, smatrajući da mu to daje još veće pravo da se angažuje po pitanjima grčko-turskih odnosa..

APOSTOL PAVLE - 2000. GODINA
U celokupnom hrišćanskom svetu obeležiće se 2000. godišnjica rođenja svetoga apostola Pavla. Po predanju, rođen je između 7. i 10. godine hrišćanske ere u gradu Tarsu, rimska provincija Kilikija, dobivši ime Savle. Danas je ovo teritorija Turske. Od Carigrada, Tars je udaljen 920 kilometara, na obalama je Sredozemnog mora, nedaleko od sirijske granice. Apostol je postradao u vreme imperatora Nerona, 65. godine, u Rimu.
Očekuje se da desetine hiljada poklonika dođu u ovo mesto, posebno između 28. juna i 29. jula. Osim Carigradske patrijaršije, u obeležavanju će uzeti učešće rimokatolici, siro-pravoslavni, Jermeni i Haldejci, deo programa je zajednički pripremljen. Od turskih vlasti se traži da u Tarsu bude otvorena bar jedna crkva, ne samo za ovu priliku već za stalno, sada nema nijedne. Brojni hramovi pretvoreni su ranijih vekova u džamije.
Crkve ne žele muzej, već živi hram, gde bi ubuduće dolazili poklonici. Vlasti do sada ni za svečanosti nisu dale saglasnost, iako znaju koliko je Tars značajan za hrišćanstvo.
Patrijarh Vartolomej je svojom božićnom poslanicom obavestio vaseljenu da se ova godina proglašava godinom apostola Pavla. Na svečanosti ovoga leta biće pozvane sve pomesne pravoslavne crkve, kao i druge hrišćanske denominacije. Vatikan je najavio odlazak kardinala Valtera Kaspera.  I Rim je nastalu godinu posvetio ovom „apostolu naroda“.

APEL POGLAVARA
Trinaest poglavara svih crkava Jerusalima, na čelu sa patrijarhom Teofilom Trećim, objavili su zajednički apel izraelskoj državi da ukine rigoroznu blokadu, uvedenu prema području Gaze. Tamo živi 800.000 stanovnika, a upravlja islamistički ekstremni pokret Hamas. Članovi ovog pokreta iz dana u dan ispaljuju rakete, ubijaju i ranjavaju građane južnih izraelskih gradova i sela.
„Boga radi, dopustite da se transporuje hrana, lekovi, gorivo, ovo je nedopustivo  kolektivno kažnjavanje stanovništva“. Područje je danima bez struje, jer centrale nemaju gorivo. Verske vođe napominju da su deca i civili ostali bez osnovnog snabdevanja. Blokada neće sprečiti ekstremiste da i dalje raketiraju izraelske civilne objekte. Narod previše pati zbog unutarpalestinskih razmirica, između Hamasa i Fataha.
Ranije je izvešteno da malobrojni hrišćani Gaze, slavne u istoriji, posebno pate. Proteklih praznika nisu se usudili da izlaze iz kuća, a hramovi su ostali zatvoreni, zbog straha od ekstremista.

SVETA ZEMLjA
Izraelska vlada donela je odluku koja je odmah stupila na snagu. Njom se znatno olakšava izdavanje ulaznih viza i dozvola boravka kliricima iz inostranstva, koji žele da posete ili duže borave u hrišćanskim svetinjama na teritoriji ove zemlje. Teškoće su posebno imali klirici arapskog porekla, ali i grčki i kiparski. Vatikan je takođe godinama zamerao Izraelu na rigoroznoj praksi.
Izraelski ministar unutrašnjih poslova M. Šitrit u svom saopštenju istakao je da ova mera izražava poštovanje države prema hrišćanskim crkvama.

ORDEN SVETE JEFROSINIJE
Patrijarh moskovski Aleksije prvi put je uručio novouvedeni „Orden sv. Jefrosinije“. Primile su ga čuvena kompozitorka A. Pahmutova, prva žena kosmonaut u svetu V. Terješkova, prva zamenica gradonačelnika prestonog grada L. Švecova i predsednica zadužbine „Svetost materinstva“ N. Jakunjina.
Ovaj orden, kao i medalja, uvedeni su sinodalnom odlukom od 21. avgusta prošle godine, povodom 600. godišnjice prepodobne Jefrosinije, žene svetoga Dimitrija Donskog, poznate po blagočestivom životu, služenju državi i narodu. Orden treba da nagradi i ohrabri žene u njihovom radu na očuvanju  duhovno-moralne tradicije u društvu i razvitku socijalnog služenja Crkve.

NOVI PRAZNIK
Na predlog kalendarskog odeljenja patrijaršije, patrijarh Aleksije Drugi blagoslovio je izmenu u zvaničnom mesecoslovu, kojom se određuje da se još jednog dana u godini slavi uspomena na svetoga patrijarha Tihona. U kalendaru su do sada bila dva posebna datuma: dan prestavljenja - 25. mart, odnosno 7. april (1925), kao i  26. septembar, odnosno 9. oktobar, dan proslavljenja, kanonizacije obavljene 1989. godine. Prvi se poklapa sa praznikom Blagovesti, tako da je služenje odvojene posebne službe svetitelju predstavljalo teškoću. Drugi praznik je istoga dana kada i spomen apostola i evangelista Jovana bogoslova.
Sada  je uveden treći: 5/18. novembar, kada je 1917. godine sveti Tihon je izabran za patrijarha.
Ovaj sveti ispovednik slavi se i sa svetim novomučenicima i ispovednicima ruskim, 25. januara/7. februara i u Drugu nedelju po Duhovima.

RANO ZA SUSRET
Odeljenje za spoljne poslove Moskovske patrijaršije reagovalo je na vest da je poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt Šesnaesti, pozvao patrijarha Aleksija da poseti Vatikan, radi učešća u svečanostima povodom dvehiljadite godišnjice svetoga apostola Pavla. Pozvan je i carigradski patrijarh Vartolomej. Aleksandrijskom papi i patrijarhu Teodoru je pozivnicu uručio nuncije u Kairu  23. januara. Kako je objavljeno, poziv je prihvaćen. Pozvani su takođe i  i drugi poglavari.
U ruskoj patrijaršiji je saopšteno je da je pitanje susreta dvojice poglavara „delikatna tema“. Za tako nešto nužna je „ozbiljna priprema na obema stranama“. Ovim povodom će biti upućen patrijarhov izaslanik, koji će se zahvaliti na pozivu. Svečanost je predviđena za 29. juni u bazilici „Svetoga Petra, van zidina“.
U Moskvi se podseća da je patrijarh sredinom januara u intervjuu za italijanski crkveni list „30 dana“ istakao da vernost drevnom apostolskom predanju i svetootačkom nasleđu može biti osnova saradnje Pravoslavlja sa Rimom i da zajednički treba svedočiti svetu evanđeoske vrednosti. Sa optimizmom treba gledati na odnose hrišćanskog Istoka i Zapada. Jedinstvo bi bilo dar Duha Svetoga, za to je potrebno „puno vremena i puno ozbiljnih napora“, jer se radi o hiljadugodišnjoj razdeljenosti. Hristove zapovesti treba beskompromisno slediti, pogotovo sada u vreme sekularizacije. Dijalog treba voditi, ne samo na zvaničnom nivou, treba imati brojne kontakte.

MOSKVA - BUKUREŠT
Sa velikim zakašnjenjem se saznalo da je Rumunska pravoslavna crkva (RPC)  donela nov ustav oktobra prošle godine. Njime je izmenjena organizaciona struktura Crkve. Pominje se i kanonski neregularna „Besarabska mitropolija“, kao autonomni deo RPC, sa statusom egzarhata,  koji koristi stari kalendar. U njenom sastavu su četiri dijeceze: kišinjevska arhiepiskopija i tri eparhije, čije je osnivanje na teritoriji Moldavije i Ukrajine nedavno obznanjeno. Novi ustav Crkve zamenjuje dosadašnji iz 1948. godine. Odobrila ge je i rumunska vlada.
Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin posetio je Moskvu i susreo patrijarha Aleksija. Obojica su osudili držanje i politiku Rumunije i njene Crkve. Predsednik je stav Bukurešta nazvao „agresivnim“ i „protivnim suverenitetu moldavske države“. Dodao je da će se „svim sredstvima suprotstaviti ovoj agresiji“. Patrijarh Aleksije je rekao da je dijalog dveju crkava, vođen oktobra prošle godine, zbog „antikanonskih postupaka i mešanja u prostor druge pomesne Crkve“, ostao bez rezultata. Moskva želi da se razgovori nastave i problem reši.

ZAKLETVA PREDSEDNIKA
Mihail Sakašvili, nedavno ponovo izabrani predsednik Gruzije, položio je zakletvu pred  katolikos-patrijarhom Ilijom Drugim, stavivši ruku na Sveto pismo. Ceremonija je obavljena u drevnom Kutaisu, u polurazrušenom hramu podignutom od cara Bagrata.
Pre četiri godine, zakletvu je dao u hramu Galati, takođe u Kutaisu, u kome je sahranjen car David Graditelj.
Patrijarh je, imajući u vidu osporavanje izbora, zamolio opoziciju da pravdu traži u sudovima, a ne na ulici blokadama. Narod želi mir i poboljšanje života, predugo zemlju ometaju političke trzavice.

BUGARSKA CRKVA
Odluka plovdivskog mitropolita Nikolaja da se subotom više ne obavljaju venčanja, ostaje na nivou eparhije, dok druge nemaju nameru da je uvedu. Mitropolit je istakao da se subotom  crkvena venčanja ne smeju obavljati u hramovima, ili van njih, iako je to veoma rasprostranjeno, pošto je subota, kao dan, posvećena sećanju na pokojne.
Vidinska mitropolija je saopštila da je arhimandrit Evsevije, iguman Čiprovskog manastira, napustio ovu svetinju, u kojoj je već 15 godina,  posle konflikta  koji je imao sa bratstvom. On je sada „u nekom privatnom domu u Montani“. Sabraći je  potpuno uskratio hranu, posle čega je došlo do fizičkog sukoba. Mitropolit Domentijan osnovao je komisiju koja će istražiti događaje. On zna za „osobenost“ arhimandrita. Poznat je, mnogi misle da je veliki duhovnik, veruju mu i dolaze u manastir. Eparhija nije upoznata sa tim kakve molitve on čita, zna se da liturgiju ne služi. Smatra se da je „u prelesti“.

KANCELARIJA U BRISELU
Kiparska pravoslavna crkva otvorila je svoju kancelariju u Briselu, centru evropskih političkih, ekonomskih i drugih integracija. Ova Crkva želi da time doprinese rešavanju kiparskog pitanja, podeljenog ostrva i delom okupiranog od turske vojske. Predstavnik će biti episkop neapoljski Porfirije. 42-godišnji vladika, hirotonisan krajem prošle godine, diplomirao je filosofiju i teologiju u Atini. Istakao je da i Crkva treba da se bavi međunarodnom diplomatijom kako bi štitila svoj narod.
Carigradska patrijaršija pozdravila je ovu odluku, istakavši da smatra da sve pravoslavne Crkve treba da imaju svoj biro u Briselu. Nju tamo predstavlja mitropolit za Francusku Emanuil, a grčku Crkvu episkop ahajski Atanasije. Zastupljene su i Ruska i Rumunska Crkva.

NOVI POGLAVAR ISUSOVACA
U Rimu je na generalnoj kongregaciji Isusovačkog reda (SJ), za 29. poglavara od njegovog osnivanja 1540. godine, izabran Adolfo Nikolas (71), poreklom iz Španije. Kako je saopšteno, ovaj monaški red prisutan je u 127 zemalja. I pored znatnog smanjenja poslednjih godina,  sada ima 19.500 članova. Izbor je potvrđen od pape, koji je od reda zatražio veću poslušnost Svetoj stolici.