Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА Цариградска патријаршија је посету грчког премијера Константина Караманлиса Анкари и Цариграду унапред означила изузетно важном за опстанак Патријаршије и за отварање богословске школе на Халки. Патријарх Вартоломеј је политику турских власти оценио некоректном. Караманлис је понашање турске државе према Фанару поменуо као „најважнији критеријум приближавања Европској унији“. Ниједан грчки премијер педесет година није посетио Анкару, тако да се ова посета сматра историјском.
Његова отвореност била је за домаћине „непријатно изненађење“, разумели су да за улазак у ЕУ, понашање према Патријаршији представља „пасош„. Турски премијер Ердоган је рекао, не по први пут, да се разматра отварање школе на Халки.
Овај долазак је за премијера Караманлиса имао личну снажну емоционалну компоненту. Његово порекло је од народа Караманли, турског порекла, који је у време Византије примио православље. Лозанским уговором 1923. и они су били принуђени да заједно са Грцима напусте земљу. На караманском језику, архаична турска верзија, грчком азбуком, настало је и штампано од 15. до 18. века око 500 књига из области вере и историје. Премијер радо подсећа на своје порекло, сматрајући да му то даје још веће право да се ангажује по питањима грчко-турских односа.. АПОСТОЛ ПАВЛЕ - 2000. ГОДИНА
У целокупном хришћанском свету обележиће се 2000. годишњица рођења светога апостола Павла. По предању, рођен је између 7. и 10. године хришћанске ере у граду Тарсу, римска провинција Киликија, добивши име Савле. Данас је ово територија Турске. Од Цариграда, Тарс је удаљен 920 километара, на обалама је Средоземног мора, недалеко од сиријске границе. Апостол је пострадао у време императора Нерона, 65. године, у Риму.
Очекује се да десетине хиљада поклоника дођу у ово место, посебно између 28. јуна и 29. јула. Осим Цариградске патријаршије, у обележавању ће узети учешће римокатолици, сиро-православни, Јермени и Халдејци, део програма је заједнички припремљен. Од турских власти се тражи да у Тарсу буде отворена бар једна црква, не само за ову прилику већ за стално, сада нема ниједне. Бројни храмови претворени су ранијих векова у џамије.
Цркве не желе музеј, већ живи храм, где би убудуће долазили поклоници. Власти до сада ни за свечаности нису дале сагласност, иако знају колико је Тарс значајан за хришћанство.
Патријарх Вартоломеј је својом божићном посланицом обавестио васељену да се ова година проглашава годином апостола Павла. На свечаности овога лета биће позване све помесне православне цркве, као и друге хришћанске деноминације. Ватикан је најавио одлазак кардинала Валтера Каспера. И Рим је насталу годину посветио овом „апостолу народа“. АПЕЛ ПОГЛАВАРА
Тринаест поглавара свих цркава Јерусалима, на челу са патријархом Теофилом Трећим, објавили су заједнички апел израелској држави да укине ригорозну блокаду, уведену према подручју Газе. Тамо живи 800.000 становника, а управља исламистички екстремни покрет Хамас. Чланови овог покрета из дана у дан испаљују ракете, убијају и рањавају грађане јужних израелских градова и села.
„Бога ради, допустите да се транспорује храна, лекови, гориво, ово је недопустиво колективно кажњавање становништва“. Подручје је данима без струје, јер централе немају гориво. Верске вође напомињу да су деца и цивили остали без основног снабдевања. Блокада неће спречити екстремисте да и даље ракетирају израелске цивилне објекте. Народ превише пати због унутарпалестинских размирица, између Хамаса и Фатаха.
Раније је извештено да малобројни хришћани Газе, славне у историји, посебно пате. Протеклих празника нису се усудили да излазе из кућа, а храмови су остали затворени, због страха од екстремиста. СВЕТА ЗЕМЉА
Израелска влада донела је одлуку која је одмах ступила на снагу. Њом се знатно олакшава издавање улазних виза и дозвола боравка клирицима из иностранства, који желе да посете или дуже бораве у хришћанским светињама на територији ове земље. Тешкоће су посебно имали клирици арапског порекла, али и грчки и кипарски. Ватикан је такође годинама замерао Израелу на ригорозној пракси.
Израелски министар унутрашњих послова М. Шитрит у свом саопштењу истакао је да ова мера изражава поштовање државе према хришћанским црквама. ОРДЕН СВЕТЕ ЈЕФРОСИНИЈЕ
Патријарх московски Алексије први пут је уручио новоуведени „Орден св. Јефросиније“. Примиле су га чувена композиторка А. Пахмутова, прва жена космонаут у свету В. Терјешкова, прва заменица градоначелника престоног града Л. Швецова и председница задужбине „Светост материнства“ Н. Јакуњина.
Овај орден, као и медаља, уведени су синодалном одлуком од 21. августа прошле године, поводом 600. годишњице преподобне Јефросиније, жене светога Димитрија Донског, познате по благочестивом животу, служењу држави и народу. Орден треба да награди и охрабри жене у њиховом раду на очувању духовно-моралне традиције у друштву и развитку социјалног служења Цркве. НОВИ ПРАЗНИК
На предлог календарског одељења патријаршије, патријарх Алексије Други благословио је измену у званичном месецослову, којом се одређује да се још једног дана у години слави успомена на светога патријарха Тихона. У календару су до сада била два посебна датума: дан престављења - 25. март, односно 7. април (1925), као и 26. септембар, односно 9. октобар, дан прослављења, канонизације обављене 1989. године. Први се поклапа са празником Благовести, тако да је служење одвојене посебне службе светитељу представљало тешкоћу. Други празник је истога дана када и спомен апостола и евангелиста Јована богослова.
Сада је уведен трећи: 5/18. новембар, када је 1917. године свети Тихон је изабран за патријарха.
Овај свети исповедник слави се и са светим новомученицима и исповедницима руским, 25. јануара/7. фебруара и у Другу недељу по Духовима. РАНО ЗА СУСРЕТ
Одељење за спољне послове Московске патријаршије реаговало је на вест да је поглавар Римокатоличке цркве, папа Бенедикт Шеснаести, позвао патријарха Алексија да посети Ватикан, ради учешћа у свечаностима поводом двехиљадите годишњице светога апостола Павла. Позван је и цариградски патријарх Вартоломеј. Александријском папи и патријарху Теодору је позивницу уручио нунције у Каиру 23. јануара. Како је објављено, позив је прихваћен. Позвани су такође и и други поглавари.
У руској патријаршији је саопштено је да је питање сусрета двојице поглавара „деликатна тема“. За тако нешто нужна је „озбиљна припрема на обема странама“. Овим поводом ће бити упућен патријархов изасланик, који ће се захвалити на позиву. Свечаност је предвиђена за 29. јуни у базилици „Светога Петра, ван зидина“.
У Москви се подсећа да је патријарх средином јануара у интервјуу за италијански црквени лист „30 дана“ истакао да верност древном апостолском предању и светоотачком наслеђу може бити основа сарадње Православља са Римом и да заједнички треба сведочити свету еванђеоске вредности. Са оптимизмом треба гледати на односе хришћанског Истока и Запада. Јединство би било дар Духа Светога, за то је потребно „пуно времена и пуно озбиљних напора“, јер се ради о хиљадугодишњој раздељености. Христове заповести треба бескомпромисно следити, поготово сада у време секуларизације. Дијалог треба водити, не само на званичном нивоу, треба имати бројне контакте. МОСКВА - БУКУРЕШТ
Са великим закашњењем се сазнало да је Румунска православна црква (РПЦ) донела нов устав октобра прошле године. Њиме је измењена организациона структура Цркве. Помиње се и канонски нерегуларна „Бесарабска митрополија“, као аутономни део РПЦ, са статусом егзархата, који користи стари календар. У њеном саставу су четири дијецезе: кишињевска архиепископија и три епархије, чије је оснивање на територији Молдавије и Украјине недавно обзнањено. Нови устав Цркве замењује досадашњи из 1948. године. Одобрила ге је и румунска влада.
Председник Молдавије Владимир Вороњин посетио је Москву и сусрео патријарха Алексија. Обојица су осудили држање и политику Румуније и њене Цркве. Председник је став Букурешта назвао „агресивним“ и „противним суверенитету молдавске државе“. Додао је да ће се „свим средствима супротставити овој агресији“. Патријарх Алексије је рекао да је дијалог двеју цркава, вођен октобра прошле године, због „антиканонских поступака и мешања у простор друге помесне Цркве“, остао без резултата. Москва жели да се разговори наставе и проблем реши. ЗАКЛЕТВА ПРЕДСЕДНИКА
Михаил Сакашвили, недавно поново изабрани председник Грузије, положио је заклетву пред католикос-патријархом Илијом Другим, ставивши руку на Свето писмо. Церемонија је обављена у древном Кутаису, у полуразрушеном храму подигнутом од цара Баграта.
Пре четири године, заклетву је дао у храму Галати, такође у Кутаису, у коме је сахрањен цар Давид Градитељ.
Патријарх је, имајући у виду оспоравање избора, замолио опозицију да правду тражи у судовима, а не на улици блокадама. Народ жели мир и побољшање живота, предуго земљу ометају политичке трзавице. БУГАРСКА ЦРКВА
Одлука пловдивског митрополита Николаја да се суботом више не обављају венчања, остаје на нивоу епархије, док друге немају намеру да је уведу. Митрополит је истакао да се суботом црквена венчања не смеју обављати у храмовима, или ван њих, иако је то веома распрострањено, пошто је субота, као дан, посвећена сећању на покојне.
Видинска митрополија је саопштила да је архимандрит Евсевије, игуман Чипровског манастира, напустио ову светињу, у којој је већ 15 година, после конфликта који је имао са братством. Он је сада „у неком приватном дому у Монтани“. Сабраћи је потпуно ускратио храну, после чега је дошло до физичког сукоба. Митрополит Доментијан основао је комисију која ће истражити догађаје. Он зна за „особеност“ архимандрита. Познат је, многи мисле да је велики духовник, верују му и долазе у манастир. Епархија није упозната са тим какве молитве он чита, зна се да литургију не служи. Сматра се да је „у прелести“. КАНЦЕЛАРИЈА У БРИСЕЛУ
Кипарска православна црква отворила је своју канцеларију у Бриселу, центру европских политичких, економских и других интеграција. Ова Црква жели да тиме допринесе решавању кипарског питања, подељеног острва и делом окупираног од турске војске. Представник ће бити епископ неапољски Порфирије. 42-годишњи владика, хиротонисан крајем прошле године, дипломирао је философију и теологију у Атини. Истакао је да и Црква треба да се бави међународном дипломатијом како би штитила свој народ.
Цариградска патријаршија поздравила је ову одлуку, истакавши да сматра да све православне Цркве треба да имају свој биро у Бриселу. Њу тамо представља митрополит за Француску Емануил, а грчку Цркву епископ ахајски Атанасије. Заступљене су и Руска и Румунска Црква. НОВИ ПОГЛАВАР ИСУСОВАЦА
У Риму је на генералној конгрегацији Исусовачког реда (СЈ), за 29. поглавара од његовог оснивања 1540. године, изабран Адолфо Николас (71), пореклом из Шпаније. Како је саопштено, овај монашки ред присутан је у 127 земаља. И поред знатног смањења последњих година, сада има 19.500 чланова. Избор је потврђен од папе, који је од реда затражио већу послушност Светој столици. |
