Kreativnost i sloboda

Kako razbiti pravoslavno-nacionalnu krutost i zameniti je jasnim i čvrstim nacionalnim stavom slobodnog čoveka?

Kako izaći iz ušančenosti u koju smo se sami stavili ili nas je neko u „nacionalni šanac“ ubacio, tako da nam je „zabranjeno“ da se određenim temama bavimo ili da priznamo sve ono što je dobro i sa one „druge“ strane?
Kako odbaciti sada već dosadnu romantičarski obojenu nacionalnu retoriku, pozivanje na jedne te iste duhovne i patriotske delatnike?
Dokle će nam pozivanje na Kosovski zavet biti zaklon za sve što je suštastveno van tog Zaveta i van Kosova? Dokle će nam povezivanje Kosovskog zaveta i beskompromisnosti srpske politike biti izgovor za sve istorijske propasti srpskog naroda?
Kosovski zavet, razgraničimo, ima veze sa beskompromisnim duhovnim opredeljenjem a ne beskompromisnim državno-nacionalnim stavom. Despot Stefan, sin Lazarev, najbolji je primer koji ide u prilog našem stavu.
Kada ćemo mi, pravoslavno-nacionalni Srbi u prvoj deceniji 21. veka, napraviti jedan korak napred u dubljem, organizovanijem, objektivnijem i smislenijem proučavanju srpske kulture od naših prethodnika u prošlom veku?
Ako smo zaista utemeljeni u veri, i ako smo po rečima „Sve mogu u Hristu Gospodu“ otkrili tajnu hrišćanske plodotvorne slobode, kada ćemo tu slobodu da pretvorimo u dobre i značajne plodove, u krajnjem kada ćemo početi da slavimo Svetoga Savu na jedan kreativniji, savremeniji i smisleniji način od prethodnih decenija. I kao što je Kosovski zavet u svakom vremenu imao svoje oblike svedočenja onog beskompromisnog duhovnog opredeljenja za Carstvo Nebesko, tako i svako vreme ima svoje oblike svedočenja pravoslavne slobode koje se očituje u kreativnosti i pomeranju granica.
A sve ovo govorimo zato što je upravo onaj koga najčešće pozivamo i nazivamo najvećim Srbinom bio i najveći slobodar svoga vremena i najveći kreativac. Jeste, Sveti Sava je upravo to bio: čovek koji pomera granice, koji ne zatvara oči ni pred jednim problemom, čovek koji osniva bolnice, piše zakonopravila, osniva manastire, bavi se nacionalnom politikom na jedan nov način, osniva prvi književni jezik Srba... Zaista je Sveti Sava bio najveći kreativac svoga vremena!
Da li smo mi tom najvećem srpskom kreativcu i slobodaru danas dosadni dok nas prati i sluša?
Da li Sveti Sava od nas očekuje da ga već godinama proslavljamo na jedan te isti, da ne kažemo već dosadni način, ili očekuje od nas kreativnost, pomeranje granica, razbijanje prvo svoje pa onda i svake druge krutosti, otvorenost prema svemu dobrome u vaskolikom svetu, izlaženje iz ušančenosti, borbu protiv društvenih tabua, okoštalosti, prevrtljivosti, nemoralnosti i samozadovoljstva svih struktura društva, bez obzira na kojoj se ideološkoj poziciji nalaze? A sve zarad, ne smemo zaboraviti, da našoj deci ostavimo malo bolju Srbiju od one koju smo nasledili od naših predaka.
Ova, kao i pregršt sličnih pitanja svakodnevno treba da stavljamo ispred nas kako ne bismo bili nekreativni, dosadni i opterećeni nepotrebnim ideološkim tegovima.
Hilandar, Stidenica, Žiča i svi drugi manastiri najveće su radionice slobodnih ljudi, na prvom mestu slobodnih od svojih grehova. Možda je to i najveća tajna prave, plodotvorne slobode koja, ako je čovek ne poznaje i ne samospoznaje, prelazi u bahatost i samodovoljnost.
Uvereni smo da u svima nama, bez obzira na različitost mišljenja, tinja potreba za slobodom, našom i naše dece. Nadamo se da će u budućnosti između svih nas biti manje predrasuda i osuđivanja, a mnogo više plodotvornog dijaloga i razumevanja.