Како разбити православно-националну крутост и заменити је јасним и чврстим националним ставом слободног човека?
Како изаћи из ушанчености у коју смо се сами ставили или нас је неко у „национални шанац“ убацио, тако да нам је „забрањено“ да се одређеним темама бавимо или да признамо све оно што је добро и са оне „друге“ стране?
Како одбацити сада већ досадну романтичарски обојену националну реторику, позивање на једне те исте духовне и патриотске делатнике?
Докле ће нам позивање на Косовски завет бити заклон за све што је суштаствено ван тог Завета и ван Косова? Докле ће нам повезивање Косовског завета и бескомпромисности српске политике бити изговор за све историјске пропасти српског народа?
Косовски завет, разграничимо, има везе са бескомпромисним духовним опредељењем а не бескомпромисним државно-националним ставом. Деспот Стефан, син Лазарев, најбољи је пример који иде у прилог нашем ставу.
Када ћемо ми, православно-национални Срби у првој деценији 21. века, направити један корак напред у дубљем, организованијем, објективнијем и смисленијем проучавању српске културе од наших претходника у прошлом веку?
Ако смо заиста утемељени у вери, и ако смо по речима „Све могу у Христу Господу“ открили тајну хришћанске плодотворне слободе, када ћемо ту слободу да претворимо у добре и значајне плодове, у крајњем када ћемо почети да славимо Светога Саву на један креативнији, савременији и смисленији начин од претходних деценија. И као што је Косовски завет у сваком времену имао своје облике сведочења оног бескомпромисног духовног опредељења за Царство Небеско, тако и свако време има своје облике сведочења православне слободе које се очитује у креативности и померању граница.
А све ово говоримо зато што је управо онај кога најчешће позивамо и називамо највећим Србином био и највећи слободар свога времена и највећи креативац. Јесте, Свети Сава је управо то био: човек који помера границе, који не затвара очи ни пред једним проблемом, човек који оснива болнице, пише законоправила, оснива манастире, бави се националном политиком на један нов начин, оснива први књижевни језик Срба... Заиста је Свети Сава био највећи креативац свога времена!
Да ли смо ми том највећем српском креативцу и слободару данас досадни док нас прати и слуша?
Да ли Свети Сава од нас очекује да га већ годинама прослављамо на један те исти, да не кажемо већ досадни начин, или очекује од нас креативност, померање граница, разбијање прво своје па онда и сваке друге крутости, отвореност према свему доброме у васколиком свету, излажење из ушанчености, борбу против друштвених табуа, окошталости, превртљивости, неморалности и самозадовољства свих структура друштва, без обзира на којој се идеолошкој позицији налазе? А све зарад, не смемо заборавити, да нашој деци оставимо мало бољу Србију од оне коју смо наследили од наших предака.
Ова, као и прегршт сличних питања свакодневно треба да стављамо испред нас како не бисмо били некреативни, досадни и оптерећени непотребним идеолошким теговима.
Хиландар, Стиденица, Жича и сви други манастири највеће су радионице слободних људи, на првом месту слободних од својих грехова. Можда је то и највећа тајна праве, плодотворне слободе која, ако је човек не познаје и не самоспознаје, прелази у бахатост и самодовољност.
Уверени смо да у свима нама, без обзира на различитост мишљења, тиња потреба за слободом, нашом и наше деце. Надамо се да ће у будућности између свих нас бити мање предрасуда и осуђивања, а много више плодотворног дијалога и разумевања. |
