Sredstva javnog informisanja i Crkva

Sredstva javnog informisanja imaju bitnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja. Tim povodom razgovarali smo sa jeromonahom Ignjatijem (Šestakovim), sabratom Sretenjskog manastira, urednikom ruskog sajta www.pravoslavie.ru

• Recite nam nešto o istoriji stvaranja sajta www.pravoslavie.ru i njegovog rada.

 - Naš sajt nastao je 1. januara 2000. godine, po Blagoslovu Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II, i prvobitno je nosio naziv „Pravoslavlje 2000“. Već sedam godina, njegov stalni i glavni urednik je namesnik našeg bratstva, arhimandrit Tihon Ševkunov. To je, u stvari, sajt Moskovskog Sretenjskog manastira, ali je od samog početka bilo zamišljeno da on ne bude čisto manastirski sajt, već značajni internet-projekat, koji ima široki spektar misionarskih ciljeva i zadataka. Razgovor sa necrkvenim licima na njima razumljivom jeziku i razmatranje važnih društvenih problema, bio je upravo jedan od takvih zadataka. Naravno, najvažniji zadatak ticao se Jevanđeljskog blagovešća, katihizacije korisnika interneta i iznošenja mišljenja Pravoslavne crkve povodom određenih pitanja iz kulture, obrazovanja, politike i drugih segmenata društvenog života.

U okviru našeg portala, tokom sedam godina razrađeno je nekoliko interesantnih projekata, koji su bitno proširili horizonte sajta, kao na primer, projekat „Pomesne Crkve“, ili „Pravoslavni kalendar“. U okviru projekta „Pomesne Crkve“ postoji poseban odeljak posvećen Srpskoj crkvi.

 

• Šta konkretno podrazumeva posao urednika?

 - Pre svega, bavim se projektom „Pomesne Crkve“, mada, moglo bi se reći, i svime onim što je povezano sa životom Pravoslavlja u celom svetu. Bavim se prikupljanjem raznih materijala i širokog spektra podataka, prevodom ili radom sa prevodiocem, kao i samim uredništvom. Često i sam ponešto napišem, na primer novosti. Takođe radim i intervjue.

Određeni uticaj na proces mog profesionalnog razvoja imao je završen fakultet istorije na Moskovskom Državnom univerzitetu (Lomonosov), tačnije, specijalizacija - istorija južnih i zapadnih Slovena. No, najveće interesovanje uvek je izazivala istorija Srpske crkve, što me je i podstaklo da napišem diplomski rad na temu „Srpska Pravoslavna Crkva u toku Drugog svetskog rata 1941-1945“. Na univerzitetu sam donekle savladao srpski jezik i upoznao istoriju Srbije i čitavog balkanskog regiona. To znanje mi je veoma pomoglo u mom budućem radu.

Naravno, osim Srpske crkve, mi se bavimo i drugim pravoslavnim Crkvama i narodima. U poslednje vreme posebno se trudimo da objavimo što je više moguće informacija o Grčkoj crkvi, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj. Aktivno sarađujemo i sa studentima i asistentima univerziteta koji se specijaliziraju na grčkom jeziku. Što se mog zadatka tiče, bavim se koordinacijom svega toga pri uređivanju sajta..

 

• Koje izvore koristite da biste predstavili život Srpske pravoslavne crkve?

 - To su, pre svega, internet-izvori SPC. Veoma nam je drago što se poslednjih godina pojavljuje sve više eparhijskih internet-resursa, koji sadrže dosta korisnih podataka. Informacije tog tipa su jako tražene u Rusiji. U današnje vreme postoji veliki broj autora, specijalista, jednostavno ljudi koji se bave izučavanjem istorije i današnjice Srpske crkve, istorije srpske kulture i državnosti. Upravo ti ljudi bi voleli da znaju još više o tome. Mnogi od njih čak nešto prevode, pišu članke i objavljuju ih u raznim časopisima. Već sada je poprilično teško ispratiti sav ovaj proces, ali tema Srbije je tražena u ovom ili onom obliku, i to ne samo u crkvenim izdanjima. Zato je veoma važno da na svakom srpskom eparhijskom sajtu postoji mogućnost da se nađe makar kratka istorija manastira i svetinja ili, uopšte, neka istorijska informacija uz dobre fotografije.

Na našem sajtu se redovno objavljuju prevodi tekstova iz vašeg časopisa Srpske patrijaršije „Pravoslavlje“, koji se rado čitaju. To je živ primer saradnje naših Crkava.

 

• Šta je, po Vašem mišljenju, najteže u poslu internet-redakcije?

 - Moj prijatelj, Srbin jeromonah, jednom je uporedio rad na internetu sa radom u rudniku. Lično, meni se takvo poređenje jako dopalo. Ono tačno predstavlja suštinu naše profesionalne delatnosti. U praksi, ona zahteva mnogo uloženog napora, kako fizičkog, tako i psihičkog; traži pravog stvaraoca, što je na prvi pogled gotovo neprimetno. Drugim rečima kazano, često se vidi samo neznatni deo obavljenog posla. Ponekad se čini da je sve to jako prosto. Upravo to je uzrok nerazumevanja i olakog shvatanja rada na internetu, te ljudi misle da je stvaranje ozbiljnog internet-projekta jednostavno.

Za rad u internet-redakciji najvažnije je strpljenje i dobra organizacija rada. U suprotnom, previše energije se troši uzalud, a planirani projekti ostaju nedovršeni.

 

• U kom pravcu bi se mogla razvijati saradnja Srpske i Ruske pravoslavne crkve u oblasti informacionih tehnologija?

 - Pre svega, što se tiče interneta, mi već sada aktivno koristimo novosti: ruski sajtovi koriste srpske novosti, a srpski ruske. To bi se moglo i dalje razvijati.

Moje lično mišljenje je da bi sad bilo korisno napraviti ruske verzije eparhijskih sajtova SPC. Poznato je da u poslednje vreme mnogo ruskih turista i poklonika ide u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu. Stoga bi bilo dobro kada bi ljudi imali mogućnost da unapred znaju gde se nalaze hramovi, svetinje, manastiri, kako bi mogli da odu na bogosluženje, poklone se svetinjama i porazgovaraju sa pravoslavnom braćom. Na taj način će jačati naše pravoslavno jedinstvo, o kome se tako mnogo priča.

Tehnički, ovaj zadatak se može lako obaviti. U ruskoj verziji je potrebno izložiti samo osnovnu informaciju: kratku istoriju eparhije, svetinja, manastira, adrese. Najbolji primer takve saradnje je nedavno otvorena ruska verzija sajta Budimljansko-Nikšićke eparhije. Ovaj događaj je imao veliki odjek u ruskom internetu, a vest je bila objavljena u mnogim sredstvima javnog informisanja, što samo po sebi govori o nivou zainteresovanosti u Rusiji.

Nažalost, najveći problem predstavlja jedna zajednička osobina svih slovenskih naroda. Mi često sa iskrenom željom započinjemo nešto, ali retko kada znamo da to dovedemo do kraja. O ovome bi trebalo ozbiljno razmisliti. A što se tiče tehničke i materijalne strane, taj problem je više nego lako rešiti.

 

• Jeste li Vi lično uspeli da ostvarite neku vrstu saradnje sa srpskom stranom?

 - Po milosti Božjoj, imao sam prilike da posetim mnoge srpske krajeve: Kosovo i Metohiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Vojvodinu i Banat, i naravno, centralnu Srbiju. Moram da priznam, gde god sam bio, predstavnici Srpske crkve ne samo da su me bratski i srdačno dočekivali, već i izražavali iskrenu želju da pomognu, i veliku zainteresovanost za razvoj odnosa naših Crkava. U svoje ime želim da kažem da sam posle svih ovih godina počeo da se osećam kao Srbin, ništa manje nego što sam Rus. Nažalost, nema se jednostavno dovoljno vremena ni snage da se uradi sve što bi se želelo.

Sve u svemu, što se tiče saradnje, ne bih da ponavljam, ali mislim da mi još uvek potcenjujemo značaj masovnih medija i njihovu moć. Dobar, stalan i profesionalan rad u ovoj oblasti, od životnog je značaja za Pravoslavnu crkvu, kako Srpsku, tako i Rusku. Pogotovo za učvršćenje našeg jedinstva i mnogovekovnih bratskih veza naših naroda i Crkava.       

monah Ignjatije (Marković)