Средства јавног информисања и Црква

Средства јавног информисања имају битну улогу у креирању јавног мњења. Тим поводом разговарали смо са јеромонахом Игњатијем (Шестаковим), сабратом Сретењског манастира, уредником руског сајта www.pravoslavie.ru

• Реците нам нешто о историји стварања сајта www.pravoslavie.ru и његовог рада.

 - Наш сајт настао је 1. јануара 2000. године, по Благослову Патријарха Московског и целе Русије Алексеја II, и првобитно је носио назив „Православље 2000“. Већ седам година, његов стални и главни уредник је намесник нашег братства, архимандрит Тихон Шевкунов. То је, у ствари, сајт Московског Сретењског манастира, али је од самог почетка било замишљено да он не буде чисто манастирски сајт, већ значајни интернет-пројекат, који има широки спектар мисионарских циљева и задатака. Разговор са нецрквеним лицима на њима разумљивом језику и разматрање важних друштвених проблема, био је управо један од таквих задатака. Наравно, најважнији задатак тицао се Јеванђељског благовешћа, катихизације корисника интернета и изношења мишљења Православне цркве поводом одређених питања из културе, образовања, политике и других сегмената друштвеног живота.

У оквиру нашег портала, током седам година разрађено је неколико интересантних пројеката, који су битно проширили хоризонте сајта, као на пример, пројекат „Помесне Цркве“, или „Православни календар“. У оквиру пројекта „Помесне Цркве“ постоји посебан одељак посвећен Српској цркви.

 

• Шта конкретно подразумева посао уредника?

 - Пре свега, бавим се пројектом „Помесне Цркве“, мада, могло би се рећи, и свиме оним што је повезано са животом Православља у целом свету. Бавим се прикупљањем разних материјала и широког спектра података, преводом или радом са преводиоцем, као и самим уредништвом. Често и сам понешто напишем, на пример новости. Такође радим и интервјуе.

Одређени утицај на процес мог професионалног развоја имао је завршен факултет историје на Московском Државном универзитету (Ломоносов), тачније, специјализација - историја јужних и западних Словена. Но, највеће интересовање увек је изазивала историја Српске цркве, што ме је и подстакло да напишем дипломски рад на тему „Српска Православна Црква у току Другог светског рата 1941-1945“. На универзитету сам донекле савладао српски језик и упознао историју Србије и читавог балканског региона. То знање ми је веома помогло у мом будућем раду.

Наравно, осим Српске цркве, ми се бавимо и другим православним Црквама и народима. У последње време посебно се трудимо да објавимо што је више могуће информација о Грчкој цркви, Румунији, Бугарској, Пољској. Активно сарађујемо и са студентима и асистентима универзитета који се специјализирају на грчком језику. Што се мог задатка тиче, бавим се координацијом свега тога при уређивању сајта..

 

• Које изворе користите да бисте представили живот Српске православне цркве?

 - То су, пре свега, интернет-извори СПЦ. Веома нам је драго што се последњих година појављује све више епархијских интернет-ресурса, који садрже доста корисних података. Информације тог типа су јако тражене у Русији. У данашње време постоји велики број аутора, специјалиста, једноставно људи који се баве изучавањем историје и данашњице Српске цркве, историје српске културе и државности. Управо ти људи би волели да знају још више о томе. Многи од њих чак нешто преводе, пишу чланке и објављују их у разним часописима. Већ сада је поприлично тешко испратити сав овај процес, али тема Србије је тражена у овом или оном облику, и то не само у црквеним издањима. Зато је веома важно да на сваком српском епархијском сајту постоји могућност да се нађе макар кратка историја манастира и светиња или, уопште, нека историјска информација уз добре фотографије.

На нашем сајту се редовно објављују преводи текстова из вашег часописа Српске патријаршије „Православље“, који се радо читају. То је жив пример сарадње наших Цркава.

 

• Шта је, по Вашем мишљењу, најтеже у послу интернет-редакције?

 - Мој пријатељ, Србин јеромонах, једном је упоредио рад на интернету са радом у руднику. Лично, мени се такво поређење јако допало. Оно тачно представља суштину наше професионалне делатности. У пракси, она захтева много уложеног напора, како физичког, тако и психичког; тражи правог ствараоца, што је на први поглед готово неприметно. Другим речима казано, често се види само незнатни део обављеног посла. Понекад се чини да је све то јако просто. Управо то је узрок неразумевања и олаког схватања рада на интернету, те људи мисле да је стварање озбиљног интернет-пројекта једноставно.

За рад у интернет-редакцији најважније је стрпљење и добра организација рада. У супротном, превише енергије се троши узалуд, а планирани пројекти остају недовршени.

 

• У ком правцу би се могла развијати сарадња Српске и Руске православне цркве у области информационих технологија?

 - Пре свега, што се тиче интернета, ми већ сада активно користимо новости: руски сајтови користе српске новости, а српски руске. То би се могло и даље развијати.

Моје лично мишљење је да би сад било корисно направити руске верзије епархијских сајтова СПЦ. Познато је да у последње време много руских туриста и поклоника иде у Србију, Црну Гору, Хрватску, Босну и Херцеговину. Стога би било добро када би људи имали могућност да унапред знају где се налазе храмови, светиње, манастири, како би могли да оду на богослужење, поклоне се светињама и поразговарају са православном браћом. На тај начин ће јачати наше православно јединство, о коме се тако много прича.

Технички, овај задатак се може лако обавити. У руској верзији је потребно изложити само основну информацију: кратку историју епархије, светиња, манастира, адресе. Најбољи пример такве сарадње је недавно отворена руска верзија сајта Будимљанско-Никшићке епархије. Овај догађај је имао велики одјек у руском интернету, а вест је била објављена у многим средствима јавног информисања, што само по себи говори о нивоу заинтересованости у Русији.

Нажалост, највећи проблем представља једна заједничка особина свих словенских народа. Ми често са искреном жељом започињемо нешто, али ретко када знамо да то доведемо до краја. О овоме би требало озбиљно размислити. А што се тиче техничке и материјалне стране, тај проблем је више него лако решити.

 

• Јесте ли Ви лично успели да остварите неку врсту сарадње са српском страном?

 - По милости Божјој, имао сам прилике да посетим многе српске крајеве: Косово и Метохију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Војводину и Банат, и наравно, централну Србију. Морам да признам, где год сам био, представници Српске цркве не само да су ме братски и срдачно дочекивали, већ и изражавали искрену жељу да помогну, и велику заинтересованост за развој односа наших Цркава. У своје име желим да кажем да сам после свих ових година почео да се осећам као Србин, ништа мање него што сам Рус. Нажалост, нема се једноставно довољно времена ни снаге да се уради све што би се желело.

Све у свему, што се тиче сарадње, не бих да понављам, али мислим да ми још увек потцењујемо значај масовних медија и њихову моћ. Добар, сталан и професионалан рад у овој области, од животног је значаја за Православну цркву, како Српску, тако и Руску. Поготово за учвршћење нашег јединства и многовековних братских веза наших народа и Цркава.       

монах Игњатије (Марковић)