Pravoslavlje - lek protiv intelektualnog mekdonaldsa

Nikita Sergejevič Mihalkov, glumac i režiser, još kao student pojavio se u filmu svoga brata, takođe poznatog reditelja Andreja Končalovskog. Uporedo sa glumačkom, gradio je i rediteljsku karijeru, a svetsku afirmaciju Mihalkov stiče filmom „Oči čornie“, u kome je glavnu ulogu tumačio Marčelo Mastrojani, za ovu rolu nagrađen u Kanu. Njegova naredna ostvarenja doneće mu svetsku slavu i najvrednije filmske nagrade: Zlatnog lava za film Urga, Oskara za najbolji strani film i Glavnu nagradu u Kanu za Varljivo sunce, Rusku državnu nagradu za Sibirskog berberina. Njegov najnoviji film, 12, nedavno je nominovan za Oskara, a Mihalkov, za sve one ljubitelje Varljivog sunca, radi na drugom delu ovog filma.

Takođe, ne treba zaboraviti ni njegovu glumačku karijeru, koju je nastavio uporedo sa rediteljskim uspesima.

Ali, svi ovi podaci ostaju šture činjenice pred onim čudesnim svetom koji očekujemo sa svakim novim pokretanjem filmske trake vođene veštom rukom ovog autora, u kome možemo da prepoznamo onaj autentičan filmski jezik i jedinstveni vizuelni identitet kojima odiše ruski film. Zato je Nikitu Mihalkova tako srdačno dočekala publika u prepunom amfiteatru Pravnog fakulteta, zahvalna studentskom udruženju Nomokanon i Društvu srpsko-ruskog prijateljstva koji su joj tu mogućnost pružili. Bila je to prilika, da posle brojnih pitanja i završetka tribine, ruskog umetnika zamolimo za kratke komentare i za naš list.

• I novinari u srpskim medijima i publika na tribini često su Vam postavljali pitanja o aktuelnoj društvenoj situaciji u Srbiji i na Balkanu. Da li je to odraz burnih zbivanja koja vekovima karakterišu ove prostore?

Meni se čini da je Balkan uvek bio vulkan Evrope, to je energetska tačka koja sve vreme pulsira. Na njemu su pomešane sve religije i kulture iako to geografski nije veliki prostor. Povrh svega, tu su pomešani krv i temperament i zato je potrebno biti oprezan na Balkanu. Mislim da ste u pravu, da je na Balkanu uvek bila koncentrisana velika količina interesa. Ali činjenica da je neko zaintresovan za Balkan, još uvek ne znači da je on zainteresovan i za sudbinu samih ljudi na Balkanu. I tu jeste problem.

• Koliko je Vama kao umetniku zanimljiva ta raznolikost i živospisnost Balkana?

Ne želim da budem neiskren ili formalan, Balkan mi je zaista zanimljiv. Ali ta zainteresovanost mora da bude ozbiljno motivisana kako bi mogla da bude uspešno pretočena u neko umetničko delo. Ne bih mogao da snimim film o Balkanu i da se pritom pretvaram da sam ja unutar tog Balkana. To bi bio profesionalni film, ali film bez srca.

Ako ste gledali moj film Urga, ja sam tamo specijalno uveo lik vozača koji je sve događaje posmatrao mojim očima.

Dakle, to bi mogao biti film vezan za Balkan ali iz prizme ruskog čoveka. Ali, to bi onda svejedno bio ruski film.

• Sveti Vladika Nikolaj Srpski govorio je da Srbija treba da nađe svoje mesto iznad Istoka i Zapada. Jeste li skloni da svoje filmove vidite tu, iznad Istoka i Zapada?

Nije na meni da o tome govorim. Moje je da snimim film, a kritičari će već reći šta sam ja njime hteo da kažem.

• Postoji li nit koju je moguće pratiti u istoriji ruskog filma, u njegovom vizuelnom identitetu i pravoslavnom senzibilitetu, koja spaja današnje i nekadašnje reditelje?

Čini mi se da ruski film danas počinje da dobija neku unurašnju energiju. I važno je da današnji režiseri shvataju da je važno ne samo kako će nešto da kažu već i šta treba da kažu. I još nešto je važno, a to je da se ti filmovi zasnivaju na temeljima nacije. Ne govorim da bi to trebalo da budu folklorni filmovi. Mi ne možemo da snimamo kao Amerikanci u tehničkom smislu, ali ono što mi možemo, ne mogu drugi. Zato to i treba da radimo na naš način.

I potpuno sam uveren da samo ono što je duboko nacionalno, može da postane internacionalno.

• Šta Nikita Mihalkov misli: O intelektualnom i političkom mekdonaldsu

Kada nam pokazuju novosti na televiziji i kada pokušavaju da nam objasne šta svet želi od nas, pitamo se šta taj svet toliko zanima, o čemu se tu radi? Znate, kada bi im Srbin, Hrvat, Bugarin izgovorili po rečenicu, mislite li da bi oni znali ko je od njih ko? Ali svet nas ubeđuje kako je zabrinut položajem Albanaca itd. Nemam ja ništa protiv njih, ali mi shvatamo da tu nije reč o borbi za slobodu ličnosti, to nije borba za, to je borba protiv, borba protiv pravoslavlja. To je borba protiv pravoslavlja jer pravoslavlje predstavlja jedinu snagu koja realno može da se suprotstavi intelektualnom i političkom mekdonaldsu. Nemam ja ništa ni protiv Mekdonaldsa, to je jeftino, možete dobro da se najedete, mada nije ukusno. Ali ne smete pretvarati svet u jedan zajednički intelektualni i politički mekdonalds.

Ja govorim kao umetnik ne kao političar, zato ja govorim ono što osećam. Nemoguće je razgovarati sa ljudima ako ne razumete odakle su rodom, ko su oni, gde su rođeni, kakva im je kultura, u šta veruju... Npr. princip: ti si mene udario, ja ću tebe udariti još jače je prirodan princip, zar ne? Ali taj princip je prirodan u određenoj civilizaciji, kao što je negde prirodno da možete imati 8 žena jer tamo veruju u nešto drugo, tamo razmišljaju na drugi način. Zato, kada čovek ubije avionom one ljude u Njujorku, to je užasno, ali njegova majka dobija čestitke, jer je njen sin napravio podvig. Nenalaženje zajedničkog jezika između tih različitih civilizacija ne može dovesti ni do kakavog dijaloga osim sile.

Ako te neko pita šta ima kod tebe, kako si, a ti počneš da mu pričaš: pa znaš, imam neki problem, pa ovo pa ono, on će reći: šta ti je, pa nisam te zbog toga pitao, ti treba samo da kažeš dobro je i dosta. Ja tebi ne govorim o svojim problemima.

Tako dolazimo do zaključka da je inteligentan čovek onaj koga zapravo ne zanima kako se oseća drugi čovek. I dokle ćemo tako stići? Problem je u tome što iza tog nepostojanja želje da neko vreme potrošimo na drugog čoveka, mi primenjujemo klišee. A to upravo jeste mekdonalds.

• O ujedinjenoj Evropi

Ponekad pomislim da oni misle ako se ujedini 15 staraca da će se dobiti jedan mladić. A na kraju ispadne, jedan bogati i dobro stojeći, ali ipak dom penzionera.

• O Putinu

Znate šta kažu protivnici Putina? „Imao je sreće, dolare od nafte, pa kakva je tu zasluga Putina? Da je bio neko drugi, isto bi bilo.“
Ali, znate, Bog je tu postavio Putina a ne nekog drugog.
Život se promenio u Rusiji. Naravno, nije baš sve kako treba ali postavlja se pitanje šta je glavno? To je ono što ne može da se odglumi - dostojanstvo.

• O Kosovu i Metohiji

Mislim da sada Srbiju posmatra čitav svet. Svi je gledaju na drugačiji način, ali ipak gledaju. Zato što Srbija danas predstavlja granicu. Ili se svet može deliti u mirnodopsko vreme, ili ne može. I svet čeka na to. Samo, mnogi, nažalost, ne shvataju da ako se donese ta odluka da je moguće deliti svet, to se na Kosovu neće zaustaviti i to neće biti kraj. Zato što postoji Abhazija, Baskija i mnogo toga. Predlog da se svet podeli na primeru Kosova, pokušavajući da se u osnovi napravi ključ za Evropu ovde na Blakanu, to znači loše poznavanje istorije, jer su upravo ovde na Balkanu počinjali najstrašniji ratovi.

I u tom smislu, ove devojčice (Kosovski božuri, prim.aut.) večeras nisu pokazale neki amaterski umetnički program, nego realni, živi i vrlo važan duh pravoslavlja.

• O nedavnoj nominaciji za Oskara

Ovo je bila radost za mene, mada je bilo neočekivano. Film 12 je potpuno ruski film, o životu u Rusiji, o našim problemima, i nisam se nadao da će i van Rusije biti razumljiv. Mogu da kažem da je Rusiji taj film veoma potreban jer je to film koji govori da čovek nije sredstvo već cilj, što je za nas sve danas ogroman problem.

• O filmu Ostrvo

To je izuzetan film. Ponekad pomislim da ni Pavle Lungin nije svestan kako je dobar film napravio. Gospod kaže: Preko tebe, preko tvojih ruku, ja ću poslati ovaj film narodu.
A kakva je razlika u tome preko koga On razgovara sa nama?

• O budućnosti filma kao medija

Kako se oseća trgovac koji prodaje duvan, a zna da je štetno pušiti? Menjaće se tehnologija, nosioci filma, najstrašnije što se može dogoditi je da ćete moći da preko interneta pristupite originalu, da ga menjate kako želite a neće biti nikakve zaštite autorskih prava.

Jasno mi je sve to, ali to je kao da slavuju kažete da ne peva. On će ipak pevati. I ja ću pevati dok budem mogao da pevam.

• O smislu

Ja, da vam pravo kažem, ne volim turiste. Oni idu i fotografišu i onda misle: ako su mnogo putovali, mnogo znaju. Kada sam bio u stepi, snimao Urgu, u onoj beskrajnoj stepi, samo sam se plašio: Bože, ako sada naiđe autobus pun švedskih turista! I svaki ima nekoliko kreditnih kartica, tri mobilna telefona, poznaju predsednike, kraljeve...

A tamo, negde u daljini, u stepi, pastir na konju.. pastir koji nigde nije bio.. jer, nije on taj koji trči po svetu, nego se svet vrti oko njega... i nema ni kreditne kartice, nema ni mobilni telefon, ne zna ni kralja ni predsednika... ali na pitanja o ljubavi, porodici, prijateljima, životu, smrti - on ipak zna odgovor.