Pesmom i blagodarnošću za Patrijarha Pavla

Tradicionalni dobrotvorni novogodišnji koncert, koji Saborna crkva u Beogradu svake godine priređuje u Narodnom pozorištu, ove godine je održan u znaku velikih i značajnih jubileja. Na praznik Sv. Vasilija Velikog, ovaj koncert duhovnog i narodnog stvaralaštva je, sa velikom radošću i izuzetnom čašću, posvećen Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Gospodinu Pavlu, budući da se navršilo čitavih pola veka njegove arhijerejske i 17 godina patrijaraške službe.

Ujedno, ovo je bila prilika da i hor Prvog beogradskog pevačkog društva, koji je pod najvišim pokroviteljstvom Njegove Svetosti, svečano obeleži svojih 155 godina neprekidnog rada i stvaralaštva.

Reči prvojerarha

Svečanosti su prisustvovali g.g. Episkopi lipljanski Teodosije i hvostanski Atanasije, ambasador Ruske Federacije Aleksander Aleksejev, ukrajinski ambasador Anatolij Olinik, predstavnici ambasade Švedske, ministar vera Republike Srbije Radomir Naumov, v. d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, guverner Narodne banke Srbije Radomir Jelašić, princeza Linda Karađorđević, saradnici „Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra“, brojne ugledne zvanice, kao i donatori i dobrotvori Saborne crkve. Među potonjima počasno mesto zauzima prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka, jedan od najvećih dobrotvora Saborne crkve i, svakako, najveći zadužbinar Prvog beogradskog pevačkog društva, uz Maksu Ćatovića iz produkcijske kuće „Komuna“.

Program koncerta sačinili su protojerej-stavrofor Petar Lukić i bratstvo Saborne crkve, dok je režija i scenografija poverena Narodnom pozorištu i reditelju Božidaru Đuroviću. Medijski pokrovitelji ovogodišnje svečanosti bili su TV „Avala“ i TV „Pink“, beležeći izuzetno veliku gledanost programa, kako u zemlji, tako i u dijaspori.

Veče je bilo prožeto onim svečanim, molitvenim i radosnim prinosom, ispunjenim ljubavlju i duhom reči apostolskih: „Ispunjavajte se Duhom, /.../ pevajući i pojući Gospodu u srcu svome, zahvaljujući svagda za sve Bogu i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista“. Svi koji su dali svoj doprinos ovoj istinski bogonadahnutoj svečanosti, bili su vođeni željom da se, u spoju pesme, reči, muzike, igre i slike, prenese onaj duh ljubavi i sabornosti koji vazda širi Srpstvom naš arhipastir, patrijarh Pavle, da se još jednom pomene ono na šta neprekidno poziva - na čovečnost, bratoljublje, sabornost, očuvanje kosmetskih svetinja i Predanja, na onaj čisti i pravi jevanđeljski život kojim naš prvojerarh i sam živi.

„Niko nas pre rođenja, znamo to, nije pitao hoćemo li se roditi u ovom ili onom narodu, od ovih ili onih roditelja, u ovom ili onom duhovnom ambijentu. Mi za sve to niti imamo zasluge niti krivice. No, da li ćemo živeti i postupati kao ljudi ili kao neljudi, to, verujte, zavisi od nas. To i jeste jedino što nam daje cenu i u očima svih ljudi dobre volje. Budimo, dakle, uvek i svuda ljudi, da nas - kao ljude - prizna za svoje Bog, a prepoznaju i upoznaju savremenici“ - poručivao je patrijarh Pavle srpskom narodu. Ove reči, kao i ostale odabrane tekstove i duhovne poruke Njegove Svetosti, kazivao je tokom koncerta glumac Nebojša Dugalić, dok su se na velikom platnu smenjivale projekcije lika patrijarha Pavla i događaja u kojima je učestvovao. Ova kazivanja su se vanredno stapala sa patrijarhovim likom, dajući snažan i živ utisak da je on zaista bio prisutan među nama te večeri, kao što je neprolaznost njegovih dela i reči za sve nas sazdala onaj „dom duhovni“ o kome je govorio apostol Petar.

Nakon pozdravne reči i novogodišnje poruke Njegove Svetosti, koju je pročitao starešina Saborne crkve prota Petar Lukić, hor Prvog beogradskog pevačkog društva se, rukovođen dirigentom gđom Svetlanom Vilić, molitveno obraćao Svevišnjem pesmama: „Slava vo višnjih Bogu“, „Agios o Teos“ i „Tebe Boga hvalim“, vrhuneći u „Molitvi Davidovoj“, sa solistom Marčelom Lukić. Mokranjčeva „Osma rukovet“ pronela je autentični kosmetski duh, vezujući ovu pesmu sa rečima patrijarha Pavla: „Oblast Raško-prizrenske eparhije tokom vekova bila je središna zemlja našeg narodnog i crkvenog života. Ona je to ostala i posle svih razaranja osvajača, jer se na njoj nalazi deo najznačajnijeg dostignuća crkvenog graditeljstva, slikarstva i pismenosti do kojih je srpski narod, tokom svog istorijskog postojanja, došao... Jer, valja razmisliti: šta bi srpski narod bio bez ovih svojih zadužbina i pred sobom i pred svetom? Zavetna postojbina srpske zemlje, Kosovo je naš dug i pred Bogom i pred ovim napaćenim narodom koji, kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva ovde svetinje, ne samo Srba, već čitavog prosvećenog čovečanstva“.

Duh svetosavski

Među izvođačima bili su i Ljuba Dimitrijević sa grupom „Slatka frula“, svirajući stare srpske pesme i melodije iz istočne Srbije, violončelistkinja Tanja Jeremić sa briljantnom i autentičnom izvedbom raznovrsnih muzičkih žanrova, Bora Dugić, koji je otvorio srca mnogih osećajnošću i izražajnošću svojih tonova frule, Snežana i Boban Kopunović, operski pevač Oliver Njego koji je, uz klavirsku pratnju g. Nikole Rackova, uneo duh ruskih pesama. Na kraju, ansambl „Kolo“ igrom je objedinio ritmove Šumadije, Vojvodine, Krajina, Crne Gore i Kosmeta.

U ovim teškim, potresnim i dramatičnim godinama za srpski narod, tokom kojih nas duhovno i u Hristu predvodi patrijarh Pavle, sve do današnjeg trenutka, kada se suočavamo sa najbolnijim pitanjem - opstanka našeg naroda, njegovih svetinja, tradicije i duhovnosti - pitanjem očuvanja Kosmeta, reči Njegove Svetosti, kazivane ove večeri, bile su putokaz i opomena svima nama: „Budućnost srpskog naroda - ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i svuda gde se nalazi - zavisiće od toga da li se on drži svega onoga što je sveto i čestito, čovečno i jevanđeljsko. I sadašnjost i budućnost mogu se izgrađivati samo na Istini. A Istina, za nas hrišćane, ne može biti samo veza ideja ili odnosa stvari. Istina je ličnost, živa ličnost Sina Božjeg, koji je ujedno pravi Sin čovečji. Konkretno, bude li sa Hristom, naš narod će preživeti i opstati svuda, pa i na Kosovu i Metohiji; odbaci li Hrista, nestaće ga iz Knjige živih na nebu i na zemlji“.

Na kraju koncerta, prota Petar Lukić se obratio svima da u novogodišnjoj radosti, kao i svakog narednog dana, moleći se i za Patrijarha srpskog G. Pavla, ne zaboravimo da se saborno molimo i jedni za druge, za one koji stradaju i pate, za stare i nemoćne, za usamljene, za sve kojima je potrebna pomoć i uteha, ljubav i nada. Time nastavljamo duh pravoslavni i svetosavski, time darujemo zahvalnost i uzdarje našim svetim precima i duhovnim vođama, koji u nas i naša dela gledaju sa nadom neprekidno kroz dveri večnosti.

Ivana Radovanović