Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

Carigradski patrijaršija

Carigradski patrijarh Vartolomej će 6. marta posetiti Vatikan. Povod je 90-godišnjica osnivanja Papskog orijentalnog instituta (PIO), koji je pre više godina patrijarhu dodelio počasni doktorat.

Ovaj institut osnovan je 1917. od pape Venedikta Petnaestog, radi unapređenja odnosa sa hrišćanskim Istokom. Na njemu je do sada studiralo 6.000 studenata, a 500 ih je potom doktoriralo. Godišnje ima do 400 studenata iz četrdesetak zemalja. Poseduje od 1929. godine biblioteku koja sada broji 180.000 knjiga iz raznih oblasti, zbirka Balkana je takođe obimna. Izdaju se časopisi i knjige. Patrijarh Vartolomej je, posle bogoslovskih studija u više mesta, na PIO neko vreme boravio studijski.

Patrijaršiju je uznemirila vest da je crkva Sv. Đorđa u carigradskoj četvrti Edirnekapi (Jedrenska kapija), uz dozvolu vlasti, pretvorena u čajdžinicu sa salonom za bilijar. Hram je 1991. oduzet, sa obrazloženjem da parohija nema dovoljno članova. Oduzeta je i zgrada crkvene osnovne škole pored hrama.

 

Aleksandrijska patrijaršija

U Keniji, gde vlada stanje slično građanskom ratu, posle nedavnih predsedničkih izbora ima mnogo ubijenih, raseljenih i izbeglih. Arhiepiskop Aleksandrijske patrijaršije za Keniju i okolne zemlje, Makarije, naložio je, uz saglasnost patrijarha Teodora, da se celokupne zalihe hrane, odeće i drugih potrepština razdele narodu. To je prilično ublažilo tragediju. Očekuje se da iz Aleksandrije, sa Kipra i iz Grčke hitno stignu isporuke pomoći.

U nemirima je stradalo i pravoslavno stanovništvo. U gradu Kiberi ostali su bez svojih domova, ali Crkva im je našla smeštaj, pa dvadesetak porodica spava u sabornoj crkvi Svetog Đorđa. Sveštenici više okolnih mesta su takođe bez krova nad glavom. Oni su sa porodicama sada u bogosloviji u Najrobiju, koja, iako blizu područja sukoba, nije postradala. U nemirima je poginulo 600 lica, a na desetine hiljada je u zbegu.

Generalni sekretar Svetskog saveta crkava, metodista Samuel Kobia, Kenijac, zahvalio je Patrijaršiji na angažovanju. On napominje da sukob nije etnički, ni verski, već isključivo politički.

 

Osuda „pokajnog akta“

Patrijarh moskovski Aleksije osudio je obavljanje „Čina svenarodnog pokajanja“, u kome, između ostalog, stoji opšte kajanje zbog nedovoljnog proslavljanja novomučenika ruskih kao i Carske porodice Romanovih. Tekst ovog akta Crkva nikada nije odobrila. Patrijarh ističe da je ovaj obred nedopustiv i da u njemu ne smeju da učestvuju ni sveštenici (jer će u protivnom biti raščinjeni), ni mirjani.

U poslednje vreme se ovo dešava sve češće, a mnogi vernici nisu znali da li je učestvovanje dopustivo. Crkva smatra da u tome ima i „agitacionog karaktera“. Pokretači i zagovornici ovaj čin porede sa onim iz 1607, kada je tadašnji patrijarh to činio na kraju takozvanog „smutnog vremena“, no to je tada bio poziv na kajanje za lične, a ne opšte grehe. Patrijarh Aleksije naglašava da je ova komparacija nedopustiva.

Pomenutim obredom se vernici pozivaju, takođe, da ne uzimaju dokumenta u koje im je unet kodiran lični broj (INN).

 

Novi svetitelji

Na poslednjem zasedanju Svetoga sinoda u Moskvi, doneta je odluka o pribrajanju svetim novomučenicima i ispovednicima ruskim: đakona Sergija (Cvetkova), ubijenog 1938; monahinje Germogene (Kadomcove), postradale 1942; monaha Optine pustinje Agapita (Taube) +1936; i četvorice protojereja iz čeljabinsko-čuvaške oblasti: Dimitrija Voskresenskog, Mihaila Samsonova, Arkadija Dobronravova i Vasilija Pokrovskog, postradalih 1933-1942. O ovome će biti obaveštene sve pomesne pravoslavne Crkve.

Ruska crkva uvršćuje u kalendar i od strane Carigradske patrijaršije novokanonizovanu braću Evmenija i Partenija (Gotinske), s tim da se molitveno pominju 10. (23) jula. Rođeni su u Picidiji na Kritu. Razlika između njih je bila 17 godina. Kao monasi su živeli  pustinožiteljski  na Asteruskoj gori. Prepodobni Partenije se prestavio 1905, a brat mu 1920. Verujući narod Krita ih poštuje kao čudotvorce.

 

Sv. Jovan Kronštatski

Cela ova godina biće u Rusiji posvećena molitvenom sećanju na svetog i pravednog oca Jovana Kronštatskog, kao priprema za jubilej stote godišnjice prestavljenja ovog velikog pastira i čudotvorca, koji pada 2. januara 2009. Njegove mošti se čuvaju u manastiru Svetoga Jovana Rilskog, čije ime Svetitelj nosi.

Na njegov ovogodišnji praznik, 2. januara, u manastiru se okupilo nekoliko hiljada vernika. Hiljade čudesa zabeleženo je u Rusiji i po svetu njegovim hodatajstvom, a ni danas ne prestaju da se dešavaju. Još za vreme života smatran je velikim svetiteljem, a odmah po upokojenju počeli su da mu se mole za pomoć. Sveta Gora će ovu godišnjicu takođe svečano obeležiti, jer se podseća da je još 1932, podosta pre kanonizacije (koja je bila 1964.) sastavljen i služen Akatist svetitelju, sa molitvom da spase Rusiju od bezbožnika.

 

Pravoslavno -islamski dijalog

Ruska pravoslavna crkva nastavlja teološki dijalog sa šiitskim islamom, koji je otpočeo 1997. Mešovita komisija zaseda svake druge godine. Ovaj, šesti susret, održaće se u Moskvi sredinom marta ove godine na temu „Učenje o Bogu i čoveku u Pravoslavlju i islamu“. Prethodni je održan u Teheranu, a domaćin je bio  hodž-ol-islam Muhamed Araki. U ruskoj delegaciji će biti šest predstavnika,  predvodiće ih episkop bakinsko-prikaspijski Aleksandar.

Dijalog između Moskve i Teherana do sada je visoko ocenjen i doprinosi međureligijskom razumevanju. On ima pozitivan odjek na međuverske odnose i u samoj Rusiji. Patrijaršija priprema opširan odgovor na pismo 138 islamskih vođa sveta, koje je oktobra prošle godine upućeno vodećim hrišćanskim velikodostojnicima, pa tako i poglavarima svih pravoslavnih Crkava. U Moskvi se naglašava da je pismo u tonu dobre volje i sa pozitivnom ocenom o razvoju hrišćansko-islamskog dijaloga. Dijalog vodi i ka tome da se u islamu uklone zablude da Hristovi sledbenici veruju u tri boga, već u jednog,  trojedinog, i  da se klanjaju idolima.

 

Proterivanje sveštenika

Vlasti Republike Moldavije naredile su četvorici sveštenika i jednoj monahinji, svima poreklom iz Rumunije, da odmah napuste zemlju, pošto žive i rade bez dozvole boravka. Oni su u službi Bukureštanske patrijaršije, odnosno nekanonski osnovane Besarapske mitropolije, koja  crkvenopravno neregularno postoji na kanonskoj teritoriji Moldavske pravoslavne crkve, autonomne u okviru Moskovske patrijaršije, koja ima 1250 parohija. Kako je Evropski sud u Strazburu naredio Moldaviji da registruje ovu mitropoliju, proterani sveštenici su najavili da će se tamo žaliti. Crkva i vlada u Bukureštu stale su na stranu proteranih, protestvujući zbog ovog akta. Moldavci ipak insistiraju na tome da oni nisu Rumuni, kako ih Bukurešt prisvaja.

Moskovska patrijaršija je nedavno oštro osudila nekanonsko osnivanje triju rumunskih eparhija u Moldaviji.

 

Novi zakoni Bugarske

Najviši državni funkcioner za verska pitanja, direktor Direkcije za vere, poznati teolog Ivan Želev, izjavio je da se pripremaju zakonske dopune, kojima će se regulisati dušebrižnički rad sveštenstva u zatvorima, bolnicama i kasarnama. Međutim,   Ministarstvo pravosuđa je iznelo da takav zakon nije potreban, pošto sa Crkvom postoji  ugovor kojim se dopušta da 13 sveštenika, koliko je traženo, širom zemlje obilazi zatvore. Glavna zatvorska uprava je saopštila da ne vidi potrebu za gomilanje propisa, pošto ni sada nema smetnji, niti će ih biti. Malo je verujućih ljudi među osuđenicima, no ako zatraže, sveštenik je dolazio. Direktor sofijskog zatvora kaže da su se samo jedan ili dvojica ubica pokajali. I Ministarstvo zdravlja napominje da sveštenici mogu da na traženje bolesnika dođu, a neke bolnice imaju i kapele.

 

Teološka polemika

Sv. Sinod Bugarske pravoslavne crkve zatražio je pismeno razjašnjenje od  tiveriopoljskog episkopa Tihona, vikara srednjoevropskog mitropolita Simeona, u vezi sa njegovim intervjuom datim jednom sofijskom dnevniku, u kom je on rekao da novorođenče dobija dušu u trenutku rađanja i prvim udisajem vazduha, tj. kad stiče prvu sposobnost nezavisnog života od majčinog.

Ova izjava arhijereja je u suprotnosti sa pravoslavnim učenjem, pa se od njega traži da objasni svoje bogoslovlje i veroispovest. Po tom tumačenju bi izgledalo da abortus nije greh, što je u javnosti naišlo na čuđenje. Jer Crkva u pobačaju ne vidi samo greh, već i ubistvo čoveka. U crkvenoj javnosti se smatra da je episkop zapravo trebalo da objasni zašto je crkva protiv abortusa. Stav da dete dobija dušu u momentu rađanja, apsolutno je tuđ svetootačkom predanju i sabornoj veri Crkve.

 

Kapela u parlamentu

Kapela, posvećena Blagovestima, osvećena je od strane patrijarha gruzijskog Ilije Drugog na kompleksu parlamenta. Ideja je pokrenuta pre nekoliko godina. Sagrađena je prilozima poslanika i službenika parlamenta. Država ima nameru da sa Crkvom neguje tesne odnose, dokaz tome je i postojanje posebnog ugovora, koji nazivaju konkordatom.

Iz državnog budžeta dato je Crkvi prošle godine 2,5 miliona dolara, dok je za ovu izdvojeno gotovo šest miliona. Crkvi će uskoro biti vraćeno  28  objekata, čak je i zgrada parlamenta nekadašnje crkveno vlasništvo.

Osvećenje je bila prilika da celokupan državni vrh patrijarhu čestita jubilej 30-godišnjice intronizacije.

 

Novi dekan

Sveto-Sergijevski pravoslavni institut u Parizu za svog novog dekana izabrao je protojereja Nikolu Crnokraka. Rektor ovog Instituta je formalno arhiepiskop komanski Gavrilo, koji ujedno rukovodi i ruskim egzarhatom za Zapadnu Evropu, Carigradske patrijaršije.

Kako se zvanično navodi, protojerej Crnokrak rođen je 1951. u tadašnjoj Jugoslaviji, na prostoru Hrvatske. Teologiju je studirao u Beogradu, a potom u Parizu. Od 1981. predaje Novi zavet. Sveštenik je postao četiri godine kasnije, a sada je i starešina serafimovske parohije u Parizu.

 

Finsko pravoslavlje

Kao autonomna pravoslavna crkva u okviru Carigradske Vaseljenske patrijaršije, Finska pravoslavna arhiepiskopija ima, kako je saopštila, 60.000 vernika u tri eparhije: karelskoj, helsinškoj i uluskijskoj, kao i 24 parohije i dva manastira. Poglavar nosi titulu arhiepiskopa Karelije i cele Finske. Koristi se gregorijanski kalendar. Posle Evangelističko-luteranske crkve, ona je najveća u zemlji. Sveštenstvo se obrazuje na univerzitetu Joensu, koje na Bogoslovskom fakultetu ima odsek za Pravoslavlje. U ovom gradu deluje i bogoslovija. Pri poznatom Valaamskom manastiru postoji „narodni pravoslavni univerzitet“, koji tokom godine priređuje brojne obrazovne kurseve za klir i mirjane. Tu se izučava i ikonografija. Veronauka se predaje u osnovnim školama i u gimnazijama.

Pravoslavlje je u Finskoj prisutno od 12. veka. U 19. veku veći deo zemlje je u sastavu ruske carevine. Prva eparhija, sa sedištem u Viborgu, osnovana je 1892. Finska postaje nezavisna 1917. Patrijarh Tihon pravoslavlju ove zemlje daje autonomiju,  a 1923. finska Crkva prelazi pod omofor Konstantinopolja.