Новости из хришћанског света:
Цариградски патријаршија Цариградски патријарх Вартоломеј ће
6. марта посетити Ватикан.
Повод је
90-годишњица оснивања Папског оријенталног института
(ПИО), који је пре више година патријарху доделио почасни докторат. Овај институт основан је
1917. од папе Венедикта Петнаестог,
ради унапређења односа са хришћанским Истоком.
На њему је до сада студирало 6.000 студената, а 500 их је потом докторирало. Годишње има до 400 студената из четрдесетак земаља.
Поседује од
1929. године библиотеку која сада броји
180.000 књига из разних области,
збирка Балкана је такође обимна.
Издају се часописи и књиге.
Патријарх Вартоломеј је,
после богословских студија у више места,
на ПИО неко време боравио студијски. Патријаршију је узнемирила вест да је црква Св.
Ђорђа у цариградској четврти Едирнекапи
(Једренска капија),
уз дозволу власти, претворена у чајджиницу са салоном за билијар.
Храм је 1991. одузет,
са образложењем да парохија нема довољно чланова.
Одузета је и зграда црквене основне школе поред храма. Александријска патријаршија У Кенији,
где
влада стање слично грађанском рату,
после недавних председничких избора има много убијених,
расељених и избеглих.
Архиепископ Александријске патријаршије за Кенију и околне земље,
Макарије, наложио је, уз сагласност патријарха Теодора,
да се целокупне
залихе хране,
одеће и других потрепштина разделе народу.
То је прилично ублажило трагедију. Очекује се да из Александрије, са Кипра и из Грчке хитно стигну испоруке помоћи. У немирима је страдало и православно становништво.
У граду Кибери остали су без својих домова, али Црква им је нашла смештај, па двадесетак породица спава у саборној цркви Светог Ђорђа.
Свештеници више околних места су такође без крова над главом.
Они
су са породицама сада у богословији у Најробију,
која, иако близу подручја сукоба, није пострадала. У немирима је погинуло 600 лица, а на десетине хиљада је у збегу. Генерални секретар Светског савета цркава,
методиста Самуел Кобиа,
Кенијац, захвалио је Патријаршији на ангажовању.
Он напомиње да сукоб није етнички, ни верски, већ искључиво
политички. Осуда
„покајног акта“ Патријарх московски Алексије осудио је обављање
„Чина свенародног покајања“,
у коме, између осталог, стоји опште кајање због недовољног прослављања новомученика руских као и Царске породице Романових.
Текст овог акта Црква никада није одобрила.
Патријарх истиче да је овај обред недопустив и да у њему не смеју да учествују ни свештеници
(јер ће у противном бити рашчињени),
ни мирјани. У последње време се ово дешава све чешће,
а многи верници нису знали да ли је учествовање допустиво.
Црква сматра да у томе има и
„агитационог карактера“.
Покретачи и заговорници овај чин пореде са оним из
1607, када је тадашњи патријарх то чинио на крају такозваног
„смутног времена“,
но то је тада био позив на кајање за личне, а не опште грехе. Патријарх Алексије наглашава
да је ова компарација недопустива. Поменутим обредом се верници позивају,
такође, да не узимају документа
у које им је унет кодиран лични број
(ИНН). Нови светитељи На последњем заседању Светога синода у Москви,
донета је одлука о прибрајању светим новомученицима и исповедницима руским:
ђакона Сергија
(Цветкова), убијеног 1938; монахиње Гермогене (Кадомцове), пострадале 1942; монаха Оптине пустиње Агапита (Таубе) +1936; и четворице
протојереја из чељабинско-чувашке области: Димитрија Воскресенског, Михаила Самсонова, Аркадија Добронравова и Василија Покровског,
пострадалих
1933-1942. О овоме ће бити обавештене све помесне православне Цркве. Руска црква увршћује у календар и од стране Цариградске патријаршије новоканонизовану браћу Евменија и Партенија
(Готинске), с тим да се молитвено
помињу 10.
(23) јула. Рођени су у Пицидији на Криту. Разлика између њих је била 17 година. Као монаси су живели пустиножитељски на Астеруској гори.
Преподобни Партеније се преставио
1905, а брат му
1920. Верујући народ Крита их поштује као чудотворце. Св.
Јован Кронштатски Цела ова година биће у Русији посвећена молитвеном сећању на светог и праведног оца Јована Кронштатског,
као
припрема за јубилеј стоте годишњице престављења овог великог пастира и чудотворца,
који пада
2. јануара 2009. Његове мошти се чувају у манастиру
Светога Јована Рилског,
чије име Светитељ носи. На његов овогодишњи празник,
2. јануара, у манастиру
се окупило неколико хиљада верника.
Хиљаде чудеса забележено је у Русији и по свету његовим ходатајством,
а ни данас не престају да се дешавају. Још за време живота сматран је великим светитељем, а одмах по упокојењу
почели су да му се моле за помоћ.
Света Гора ће ову годишњицу такође свечано обележити,
јер
се подсећа да је још
1932, подоста пре канонизације
(која је била
1964.) састављен и служен Акатист светитељу,
са молитвом да спасе Русију од безбожника. Православно
-исламски дијалог Руска православна црква наставља теолошки дијалог са шиитским исламом,
који је отпочео
1997. Мешовита комисија заседа сваке друге године.
Овај, шести сусрет, одржаће се у Москви средином марта ове године на тему „Учење о Богу и човеку у Православљу и исламу“.
Претходни је одржан у Техерану,
а домаћин је био хоџ-ол-ислам Мухамед Араки. У руској делегацији ће бити шест представника, предводиће их епископ бакинско-прикаспијски Александар. Дијалог између Москве и Техерана до сада је високо оцењен и доприноси међурелигијском разумевању.
Он има позитиван
одјек на међуверске односе и у самој Русији.
Патријаршија припрема опширан одговор на писмо
138 исламских вођа света,
које је октобра прошле године упућено водећим хришћанским великодостојницима,
па тако и поглаварима свих православних Цркава.
У Москви се наглашава
да је писмо у тону добре воље и са позитивном оценом о развоју хришћанско-исламског
дијалога. Дијалог води и ка томе да се у исламу уклоне заблуде да Христови следбеници верују у три бога,
већ
у једног, тројединог, и да се клањају идолима. Протеривање свештеника Власти Републике Молдавије наредиле су четворици свештеника и једној монахињи,
свима пореклом из Румуније,
да одмах напусте земљу, пошто живе и раде без дозволе боравка. Они су у служби Букурештанске патријаршије,
односно неканонски основане Бесарапске митрополије,
која црквеноправно нерегуларно постоји на канонској
територији Молдавске православне цркве,
аутономне у оквиру Московске патријаршије,
која има
1250 парохија. Како је Европски суд у Стразбуру
наредио Молдавији да региструје ову митрополију,
протерани свештеници су најавили да ће се тамо жалити.
Црква и влада у Букурешту стале су на страну протераних,
протествујући због овог акта.
Молдавци ипак инсистирају на томе да они нису Румуни,
како их Букурешт присваја. Московска патријаршија је недавно оштро осудила неканонско оснивање трију румунских епархија у Молдавији.
Нови закони Бугарске Највиши државни функционер за верска питања,
директор Дирекције за вере,
познати теолог Иван Желев,
изјавио је да се припремају законске допуне,
којима ће се регулисати душебрижнички рад свештенства у затворима,
болницама и касарнама.
Међутим, Министарство правосуђа је изнело да такав закон није потребан, пошто са Црквом постоји уговор којим се допушта да 13 свештеника, колико је тражено, широм земље обилази затворе. Главна затворска
управа је саопштила да не види потребу за гомилање прописа,
пошто ни сада нема сметњи,
нити ће их бити.
Мало је верујућих људи међу осуђеницима,
но ако затраже, свештеник је долазио. Директор софијског
затвора каже да су се само један или двојица убица покајали.
И Министарство здравља напомиње да свештеници могу да на тражење болесника дођу,
а неке болнице имају и капеле. Теолошка полемика
Св.
Синод Бугарске православне цркве затражио је писмено разјашњење од тивериопољског епископа Тихона, викара средњоевропског митрополита Симеона,
у вези са његовим интервјуом датим једном софијском дневнику,
у ком је он рекао да новорођенче добија душу у тренутку рађања и првим удисајем ваздуха,
тј. кад стиче прву способност независног живота од мајчиног.
Ова изјава архијереја је у супротности са православним учењем,
па се од њега тражи да објасни своје богословље и вероисповест.
По том тумачењу би изгледало
да абортус није грех,
што
је у јавности наишло на чуђење.
Јер
Црква у побачају не види само грех,
већ
и убиство човека.
У црквеној јавности се сматра да је епископ заправо требало да објасни зашто је црква против абортуса. Став да дете добија душу у моменту рађања, апсолутно је туђ светоотачком предању и саборној вери Цркве.
Капела у парламенту Капела,
посвећена Благовестима,
освећена је од стране патријарха грузијског Илије Другог на комплексу парламента.
Идеја је покренута пре неколико година.
Саграђена је прилозима посланика и службеника парламента.
Држава има намеру да са Црквом негује тесне односе,
доказ томе је и постојање посебног уговора,
који називају конкордатом. Из државног буджета дато је Цркви прошле године
2,5 милиона долара,
док
је за ову издвојено готово шест милиона.
Цркви ће ускоро бити враћено 28 објеката, чак је и зграда парламента некадашње црквено власништво. Освећење је била прилика да целокупан државни врх патријарху честита јубилеј
30-годишњице интронизације. Нови декан Свето-Сергијевски православни институт у Паризу за свог новог декана изабрао је протојереја Николу Црнокрака. Ректор овог Института је формално архиепископ комански Гаврило, који уједно руководи и руским егзархатом за Западну Европу, Цариградске патријаршије. Како се званично наводи, протојереј Црнокрак рођен је 1951. у тадашњој Југославији, на простору Хрватске. Теологију је студирао у Београду, а потом у Паризу. Од 1981. предаје Нови завет. Свештеник је постао четири године касније, а сада је и старешина серафимовске парохије у Паризу. Финско православље Као аутономна православна црква у оквиру Цариградске Васељенске патријаршије, Финска православна архиепископија има, како је саопштила, 60.000 верника у три епархије: карелској, хелсиншкој и улускијској, као и 24 парохије и два манастира. Поглавар носи титулу архиепископа Карелије и целе Финске. Користи се грегоријански календар. После Евангелистичко-лутеранске цркве, она је највећа у земљи. Свештенство се образује на универзитету Јоенсу, које на Богословском факултету има одсек за Православље. У овом граду делује и богословија. При познатом Валаамском манастиру постоји „народни православни универзитет“, који током године приређује бројне образовне курсеве за клир и мирјане. Ту се изучава и иконографија. Веронаука се предаје у основним школама и у гимназијама. Православље је у Финској присутно од 12. века. У 19. веку већи део земље је у саставу руске царевине. Прва епархија, са седиштем у Виборгу, основана је 1892. Финска постаје независна 1917. Патријарх Тихон православљу ове земље даје аутономију, а 1923. финска Црква прелази под омофор Константинопоља. |
