Бајалица, јога, реики терапија, ајур веде...

Прославили смо Светог Саву. Храмови Српске православне цркве на свим меридијанима поново су били уточишта за бегунце (макар на један дан) из суровог миљеа овосветских брига; уточишта у којима смо уживали у ангелоликим гласићима наших највећих овоземних ходатајственика пред Господом. Нека ми на овим речима не замере архијереји и моја браћа-саслужитељи пред олтаром, али сигурно нисам једини који је осећао како својим гласом уноси несклад у „Ускликнимо с љубављу“ које звучи небески једино онда када га произносе они које нам је Господ поставио као узор ако желимо да уђемо у Његово Царство: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском. И који прими једно такво дете у моје име, мене прима“ (Мт 18,3-5). опширније »