Свет књига

СРПСКИ СВЕТАЧНИК

Недавно је из штампе у издању књижевног друштва „Словенско Слово“ изашла књига Српски Светачник, аутора Невена З. Плећевића. Ово дело богословско-историјског карактера, бави се проучавањем животописа Срба светитеља, светињама и чудотворним иконама Српске Православне Цркве.

Седам вешто укомпонованих поглавља настоје да читаоца упознају са животописима српских светитеља, како оних званично уписаних у календар православне цркве, тако и других још увек званично непрослављених од стране Светог архијерејског сабора.

Једна од особености овог дела је у томе што по први пут имамо сабрана имена светитеља пореклом Срба, који су светошћу засијали у неком од других православних народа, као и хагиографске податке оних личности чије се свештено поштовање тек рађа у срцима православних хришћана. Читаво једно поглавље посвећено је споменима светитеља чија имена нису сачувана, а о којима сведоче безбројна света знамења њиховог молитвеног заступништва пред Богом.

У низу јединствености овог дела стоји и поглавље које се бави утихнулим култовима светих у Српској православној цркви, описујући житија оних личности које су некада поштоване као светитељске, а чији свештени спомени нису одржани и сачувани до данашњег дана.

Веома су занимљива последња два поглавља посвећена светињама и чудотворним иконама Српске православне цркве, које су изнете по азбучном реду епархија, односно храмова и манастира у њима, описујући светиње, као и историјска сведочанства, док су иконе изложене азбучним редом према њиховим именима са кратким освртом на њихово пројављивање и чудесна знамења.

Иако је својом садржином ово дело готово намењено верујућим православним хришћанима, као и богословима и историчарима, због јасне и веома добро распоређене грађе може бити привлачно врло широком кругу читалачке публике, јер не само да обилује богатим описима, већ је и обогаћено бројним иконама и фотографијама. Од првог поглавља Животописи српских светитеља, затим другог Свештено поштовање у календар неуписаних, а Богом прослављених светитеља, трећег На гласу светости, преко четвртог Спомени светитеља чија имена нису сачувана и петог Угашено поштовање светих у Српској православној цркви, до последњих шестог Светиње српских цркава и манастира и седмог Чудотворне иконе у Српској православној цркви, умножавају се неисцрпна сазнања о нашим сународницима светитељима. Кроз 280 житија, 151-ог манастира и 82 чудотворне иконе склапа се мозаик наше вишевековне богате и страдалне историје.

Дело је издато у луксузном тврдом повезу, са илустрацијама у боји (већи формат), као и у меком повезу са црнобелим илустрацијама (мањи формат).

Јелена Теодосић

Како приличи служити ђакону са Архијерејем

протосинђел Сергије Карановић

Ових дана из штампе је изашла нова књига аутора протосинђела Сергија Карановића, сабрата манастира Рмња у Мартин Броду, а поводом 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог, под насловом „Како приличи служити ђакону са архијерејем“. Ова књига доноси одговоре на многа практична питања из православне литургике о служби и улози ђакона на Архијерејској Литургији и представља жељу аутора да помогне новорукоположеним ђаконима и онима који се спремају за рукоположење како да служе Литургију са Архијерејем.

Будући да се Архијерејска Литургија у неким стварима разликује од Литургије коју служи сам јереј, она захтијева и посебну припрему као и добро познавање литургике и саме Литургије.

Ово дјело помоћи ће нашим кандидатима за рукоположење у чин ђакона, као и новорукоположеним ђаконима, да икону Царства Небеског током службе са Архијерејем прикажу у њеном најбољем виду. Дугогодишње ђаконско искуство аутора, и прије тога, његово активно учешће на свим богослужењима, многима ће бити од користи, јер искуство повезано са добрим знањем, које се преноси и овим путем, показује колику ревност за свечаним богослужењима аутор има. Књига ће сигурно обогатити и нашу литературу практичне литургике.

игуман Софроније Никић

Преображење

часопис Епархије осечкопољске и барањске

Преображење, часопис Епархије осечкопољске и барањске број 9. посвећен је Божићу. и уз бројне божићне теме, доноси посланицу Његовог Проесвештенства Епископа Лукијана, духовне садржаје и вести из Епархије осечкопољске и барањске.

У уводној речи, главни уредник часописа протојереј Предраг Азап, истиче потребу размишљања о духовним променама и циљевима сваког хришћанина.

Ово је време када већина људи своди „рачун“ о прошлој години и прави неке нове планове за наредни период.

Део Божићне посланица Епископа Лукијана упућене верницима Источне Славоније, Барање и Западног Срема:

- Покажимо љубав према ближњима, помозимо им у невољи, нахранимо гладне, напојмо жедне, обуцимо наге, посетимо болесне, јер чинећи другима добро - Христу Господу чинимо и за себе вечно благо стичемо. По речима Његовим: „Кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25, 40).

Не заборавимо у својим молитвама Господу, не само ближње своје, него и оне који су нам до скора били ближњи, суседи, па и непријатеље. Помолимо се Господу за свога духовног пастира, за власт, да је Премудри умудри како би управљала по законима, првенствено Божјим, па потом овоземаљским, људским. Сетимо се у молитви наше браће у расејању, на многострадалном Косову и Метохији. Нека и њих озари радост Новорођеног Спаситеља да у миру и сваком добру проведу ове велике празнике.

Отачник, часопис за светоотачку праксу и теорију

Часопис за светоотачку праксу и теорију - Отачник, представља јединствени издавачки подухват у области црквено-теолошке штампе.

Концентрисан на патролошке /светоотачке/ литерарне саставе, он даје немерљив допринос српској богословској мисли, који се одражава и на културу Срба.

Преводом светоотачких текстова и студија еминентних светких истраживача из подручију теолошко-философске мисли, као и публиковање радова домаћих теолога, афирмише се квалитетана богословка мисао у Србији и подиже свест ортодоксних верника на један виши ниво.

Тема овог /дво/броја је „Исихазам Григорија Синаита“. Преподобни Григорије Синаит је један од најзаслужнијих за реафирмисати и географски ширење (посебно ка словенским земљама) исихазама.

Његов рад, нарочити за време боравка у Парорији, која се налазила на граници Бугарске и Византије, ће пресудно утицати на развој српске православне духовности. Наиме, група пароријских ученика Григорија Синаита ће, бежећи пред налетима Османлија, прећи у Србију и са собом донети исихастичку мисао, која је бити покретачка снага словенске интелектуалне ренесансе.

Списи Преподобног Григорија су врло рано, већ крајем XIV века, превођена на старословенски језик и била веома читана у средњовековној Србији, управо у оно доба када је она била у стању опште неизвесности. Турци су великом брзином напредовали ка Западу, византијско Царство је пропало, словенске земље су, такође, једна за другом почеле да се распадају.

Ужасно политичко стање, на један парадоксалан начин се, посредством исихазма, рефлектује на духовни живот Срба који у то време, како ће показати историја, доживљава свој врхунац. Стога је поновно афирмисање ортодоксног исихазма од огромног значаја да уздизање данашњег верског и уопште културног живота у Србији.

мр Зоран Јелисавчић