Прву српску болницу основао је 1207. године у манастиру Студеница први српски архиепископ Свети Сава. Болница у историји европске медицине има посебно место, јер је представљала идеалан спој византијских узора, пре свега александријске школе, италијанске и француске медицинске школе. Она је у то време била медицинска установа у правом смислу речи, јер у Западној Европи тада нису постојале болнице, већ склоништа за смештај сиромашних болесника. У преношењу знања велику улогу су имали лекари италијанског порекла који су живели и радили у Србији.
После оснивања студеничке, болнице су основали српски владар Стефан III Урош Немањић у манастиру Дечани на Косову и Метохији, цар Душан у манастиру Свети Арханђели код Призрена, кнез Лазар у манастиру Раваница и деспот Стефан Лазаревић у Београду. Ван граница средњовековне Србије краљ Милутин је основао две болнице - у Продромовом манастиру у Цариграду и у манастиру Светих Арханђела у Јерусалиму. Болнице су имале и специјалистичка одељења за лечење од рана или повреда, дисајних тегоба, за оболеле до епилепсије, болести очију… Оснивање болница у Србији имало је веома велики значај како за становништво тако и за сузбијање тада веома популарних у целој Европи, разноразних празноверја, сујеверја, бајања и врачања што је наносило штету болесним особама.
Тако су у Студеници, а касније и у другим местима грађене и духовне болнице у којима се лечило тело, али и душа, јер су уз болеснике били и монаси који су их учили вери. Такође, према типицима које је написао Свети Сава, постојали су и прописи из комуналне хигијене, оснивани су карантини за сузбијање заразних болести, установе за заштиту лепрозних болесника и сиротишта за напуштену децу.
Подсећамо, Студеница је сврстана у најзначајније светске споменике културе, што је 1986. године и званично потврђено одлуком УНЕСКО-а о њеном упису у Листу светске културне баштине. МОЛЕБАН ЗА ЗДРАВЉЕ
Осам векова од оснивања прве српске болнице обележено је у манастиру Студеница молитвом за здравље грађана Србије, а потом и свечаном академијом у манастирској гостопримници Светог Саве. Молебан у студеничкој цркви Успења Пресвете Богодорице служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Хризостом са братством манастира. Молитва је служена пред отвореним кивотима са моштима Свете Анастасије и Светог Симона, мајке и брата Саве Немањића, који је оснивач студеничке болнице. Поред многобројних верника, молебану посвећеном успомени на оснивача српске медицине и напретку данашње медицине у Србији присуствовали и министри здравља, вера и капиталних инвестиција - проф. др Томица Милосављевић, Радомир Наумов и Велимир Илић.
На свечаној академији поводом јубилеја, госте је у име премијера Србије Војислава Коштунице поздравио министар Наумов. Подсетивши на прве кораке српске медицине и српске државе, министар вера је рекао да смо и данас сведоци напора да се организује српска држава и црква. „Данас смо у искушењу да државу сачувамо и то управо на оним просторима где су били почеци њеног стварања“, рекао је Наумов. Он је додао да смо и сведоци државног труда да се осавремени наша медицина.
„Манастир Студеница је споменик не само српске, већ и европске културе и медицине“, рекао је министар здравља проф. др Томица Милосављевић нагласивши да је данашња српска медицина заснована на делима првих прегалаца студеничке болнице. Министар здравља је подсетио да и данас важе начела Светог Саве о потреби и значају духовног и телесног здравља становника Србије.
После Свечане академије у трпезарији Светог Саве, отворена је изложба сачуваних предмета и инсутрумената који су коришћени у манастирским болницама средњевековне Србије.
На Војно-медицинској академији у Београду одржана је Међународна конференција „Вера и здравље“ којом је заокружено обележавање осам векова од настанка прве српске болнице. На конференцији су одржали предавања проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, генерал - мајор Миодраг Јевтић, начелник ВМА, Епископ јегарски др Порфирије, протојереј проф. др Љубивоје Стојановић, проф. др Миодраг Стојковић, Рабин Исак Асијел, проф. др Весна Бјеговић и протојереј др Војислав Билбија. |
