Арх. Георгије, Игуман Свештеног Манастира Преподобног Григорија, Света Гора

Православни началници и екуменисти, пријатељски настројени и учтиви према папи римском, не би изазивали озбиљно узнемирење савести великог броја православних када би уследиле неке од наговештених измена од стране Ватикана. Промене се, међутим, не примећују. Напротив, унија уистину ојачава, примат (првенство) и непогрешивост се изјављују од стране Папе слободно и неумесно, а дипломатија Ватикана ради све што може да подстакне сједињење са православнима сагласно духу Ферарско-Флорентинског сабора и Другог Ватиканског концила, који су позивали „отцепљену браћу“ православне да се врате у папску цркву, јер само заједница са наследником Петра обезбеђује пуну и истиниту црквеност. опширније »

Документ који је усвојила заједничка међународна комисија за теолошки дијалог између Православне и Римокатоличке Цркве

УВОД 1. „Да и они сви једно буду, као што си Ти, Оче, у мени и ја сам у Теби, нека и сви једно буду у нама да свијет вјерује да си ме Ти послао“ (Јн 17, 21). опширније »

Разговор са шефом делегације Московске Патријаршије у Равени Епископом бечким и аустријским Иларионом

Конфликт између Московске и Цариградске Патријаршије, до којег је дошло током задњег заседања Мешовите православно-католичке богословске комисије наставља да се продубљује (распламсава) иако је од октобарског сусрета у Равени прошло више од месец дана. Делегација Московске Патријаршије је напустила једно од првих заседања комисије због неслагања да у њеном раду примају ушечшће представници тако зване „Естонске апостолске Цркве“ основане 1996. године од стране Цариградске Патријаршије на канонској територији Руске Цркве. На краја заседања учесници заседања су без представника Руске Цркве усвојили коначни документ који дефинише њихов заједнички поглед на природу власти у Васеленској Цркви. Изјава Московске Патријаршије у којој се наводи да усвојени документ у Равени не може се сматрати легитимним без потписа највеће Помесне Цркве била је одбачена члановима комисије како са православне тако и са католичке стране. опширније »

Зашто постимо? У чему је смисао поста - и са духовног становишта, и са становишта телесног уздржања?

Ако се обратимо изворима, видећемо да је још у старозаветним временима пост чинио један од основних елемената подвижничког (аскетског) живота. Људи су постили у знак покајања, постили су Израиљеви пророци и учитељи пред излазак на проповед и служење. Постили су и цареви и обичан народ да би се помирили са Богом, да би се покајали и да би посредством уздржања показали Богу своју љубав. опширније »