SVET KNjIGE

Novosti iz sveta knjige:

SVEŠTENOMUČENIK JOVAN RAPAJIĆ - ŽIVOT I DELO
Duhovni centar
Svetog Vladike Nikolaja Žičkog
Kraljevo, 2007.

Sredinom ove godine, Duhovni centar Svetog Vladike Nikolaja Žičkog u Kraljevu objavio je knjigu o sveštenomučeniku Jovanu Rapajiću (1910-1945) u kojoj su sabrani za sada svi dostupni svetiteljevi autorski tekstovi, kao i najznačajniji biografski podaci. Zbornik su priredili arhimandrit Jovan Radosavljević i Negoslav Jovančević
Pre ove knjige o sinđelu Jovanu Rapajiću, kao pravoslavnom piscu i uredniku crkvenih glasila, jednom od predvodnika Bogomoljačkog pokreta pred Drugi svetski rat i svešteniku u vrtlogu građanskog rata u Jugoslaviji od 1941. do 1945. godine, već se pisalo u poslednjih deset-dvanaest godina.
Kako se do sada o ocu Jovanu Rapajiću najviše pisalo u vezi sa njegovom mučeničkom smrću i o aktivnostima tokom Drugog svetskog rata, priređivači ove knjige nastojali su da mnogo veći prostor posvete ostalim aspektima njegovog delovanja: bogoslovsko - publicističkom u crkvenoj periodici i misionarsko - pastirskom u okrilju Bogomoljačkog pokreta. Tako se u najvećem delu Zbornika nalaze radovi iz časopisa i publikacija u kojima je sarađivao, a do kojih se u ovom trenutku moglo doći. I za sada, u ovoj knjizi se nalazi najpotpunija zbirka Rapajićevih tekstova sa preciznom atribucijom gde su prvobitno objavljeni, a koji su razvrstani prema uobičajenoj metodologiji, na članke, izveštaje, polemike, osvrte i ocene, prikaze i beleške. Priređivači priznaju da ozbiljnija istraživanja od njihovih mogu pronaći još sveštenomučenikovih dela, na primer nepotpisanih u kragujevačkom Misionaru koji je uređivao od 1936. do 1941. godine.
U predgovoru knjige, koji je naslovljen O nužnosti upoznavanja sa delom svetog Jovana Rapajića, arhimandrit Jovan Radosavljević i Negoslav Jovančević o motivima za priređivanje knjige kažu i ovo: „Nesumnjivo je da je sveti Jovan Rapajić, pišući u Svetosavlju, Putu, Hrišćanskom delu, Misionaru, značajno obogatio naše bogoslovlje. Bez potrebe da njegove ideje vrednujemo i ocenjujemo, slobodni smo da ukažemo da su pitanja koja on otvara pre šest-sedam decenija i danas aktuelna među našim teolozima. Do razrešenja otvorenih dilema lakše je doći ako se poznaju Rapajićeva naznačenja. I zbog toga se priređuje ova knjiga.“
Priređivači se u predgovoru zadržavaju na višestrukoj bliskosti oca Jovana i Svetog Vladike Nikolaja Žičkog koji je o svom mlađem saradniku, nadživevši ga, zapisao: „Rapajić je bio čovek veoma načitan, fine inteligentnosti, nesalomljive volje, kristalne čestitosti; veliki besednik.“ U kontekstu ove ocene završava se i uvodni deo knjige Sveštenomučenik Jovan Rapajić - život i delo: „Ako se, na osnovu čitanja dela Svetog Jovana, ocena vladike Nikolaja potvrdi, verujemo da će u našoj Crkvi biti više onih koji će, kao sveti Jovan Rapajić, nastojati da budu načitani, nesalomljive volje, kristalne čestitosti, veliki besednici ...“
Sigurno je da ključni Rapajićevi tekstovi (O miru svetskom i trajnom, O mužanskom umu i detinjem srcu, Antropološke i istorijske analize, Sudbina Evrope... ), kao nosioci teološko-filozofskih ideja autora, zaslužuju da naročito budu preporučeni čitaocima i stručnoj javnosti, ovom prilikom ističemo potrebu da se naročita pažnja posveti stavovima iz poglavlja Osvrti i Reagovanja u kojima se prepoznaje prava autorova crkvenost, odnosno kako čovek od ovog sveta, Crkvu koja nije od sveta, ali se ostvaruje u svetu - brani od necrkvenih nasrtaja.
R. K.

ZEMLjA JUNAKA I MUČENIKA
Protojerej Aleksandar Sredojević,
Muzej SPC, Beograd 2007.

Ovo je jedna u nizu knjiga koje nam ovaj prilježni i, nadasve, angažovani crkveni poslenik, istoričar, pruža u ruke; posle dela kao što su Pravoslavlje u Mačvi (1247-1521) (1997); Srbi u svetlu Nebeske liturgije Svetog Nikolaja Srpskog (2004); Gerasim Đorđević, episkop šabački (1831-1839) i njegovo doba (2004); Pravoslavni apologeta. Sećanje na dr Lazara Milina (2005), a da ne govorimo o stručnim člancima i osvrtima u Glasniku Srpske patrijaršije, Hrišćanskoj misli, Pravoslavlju, Svetosavskom zvoncu, Srpskom Sionu, Novoj Iskri i Glasu Svetog Trifuna.
Delo je koncizno, pisano lakim stilom i lepim jezikom. Reklo bi se da je istorijska čitanka, koja zahvata tri stoleća srpske crkveno-narodne istorije, počev sa obnovom Pećke patrijaršije i u njenom hodu do sredine 19. veka. Kao čitalac imao sam utisak da je preda mnom lepeza naše povesti. I piščev recenzent, dr Radomir Popović slično ističe kako je pisac „dobro povezao političke i vojne prilike i okvire položaja srpskog naroda u trovekovnoj borbi za slobodu. Drama narodnih ustanaka i buna... obrađena je lepim i živopisnim jezikom pripovedača, a istovremeno dobrog znalca i događaja i ljudi i okolnosti.“ U daljem vrednovanju svome, prof. Popović ističe da pisac pripada poletnim istoričarima... kojima istorija nije samo nauka, nego je i nešto više od toga - sami život! I zaista, prota Aleksandar svedoči svoju veru pravoslavnu na svakom mestu i u svakoj prilici, pismeno i usmeno, shodno zapovesti sv. ap. Pavla da pastir mora propovedati u vreme i u nevreme (sr. 2 Tim. 4,2).
Izloživši osnovne podatke o obnovi Pećke patrijaršije 1557. g., autor prikazuje istoriju ustanaka porobljenog naroda, Veliku seobu 1690, kao i seobe u Habzburško carstvo i seobe iz njega u Rusiju u 18. veku, da bi se dalje posvetio posledicama ukidanja Patrijaršije 1766. i vaskrsu države srpske 1804. i dalje do sticanja autonomije 1830. g.
Knjiga je lepo ilustrovana, a uz to je i tehnički prigodna za čitanje u svakoj prilici. Preporučujemo je za dalje obrazovanje i vaspitavanje na temeljima osveštane tradicije srpskog naroda.
R. Rakić

Sveti Jovan Rapajić, Pismo novinaru iz Škotske
Bogomoljačko shvatanje čuda
Gospoda Isusa Hrista

Trojica naših bogomoljaca koje ste Vi sa dr Karingtonom videli na saboru u Divostinu pre tri meseca, ispisali su čudesa Gospoda našeg Isusa Hrista, i objasnili ih na svoj prost način. Uzimam slobodu da vam uz ovo pismo pošaljem njihov sastav. Dozvolite da i ja dodam nekoliko svojih reči, pa makar u suštini ponovio ponešto od onoga što su ova tri brata napisali. Koliko da se uverite, da je vera naših seljaka što i vera našeg klira; jedna ista sveta vera pravoslavna.
Da bi ljudima olakšao veru u sebe, Gospod Isus tvorio je mnoga čudesa. Sam je On rekao bednim ljudima: „Ako ne vidite znake (čudesa), vi ne verujte“.
Jevrejima je govorio: „Ako meni ne verujete, djelima (čudesima) mojim vjerujte“. Jer znao je Gospod - a to znanje primio je i Njegov apostol, da „Jevreji znake (čudesa) ištu, a Jelini mudrost traže“. Istorija Grka jeste istorija filosofiranja, a istorija Jevreja, jeste istorija čudesa. Kada su Ga pitali: „Šta ćemo činiti da bi radili djela Božija“, On je dao ovaj neočekivani odgovor: „Ovo je djelo Božje: da vjerujete Onoga koga On posla“.
To je dakle osnovni i neminovni uslov čovečijeg spasenja; verovati u Isusa Hrista; verovati u Njega kao od Boga obećanog i od proroka prorečenog Mesiju, Sina Božjeg i Sina Čovečijeg, i Iskupitelja, Preporoditelja, Obnovitelja, Očistitelja, Osvetitelja, Izmiritelja, Iscelitelja, Vaskrsitelja, Vaznesitelja i Sudiju. Ovo je dakle glavno „djelo Božje“ - da verujemo u Njega - a sve drugo, bar što se nas tiče, proističe iz ovoga, kao što bilje i cveće raste samo kad kiša padne i sunce ogrije. Da tu veru utvrdi u ljudima, tome su služila čudesna dela Hristova. Ovako držimo mi. Ovako su držali vaši škotski i engleski preci kroz ceo jedan milenijum, i duže. Ali među protestantima našeg vremena mnogi - da ne kažem vrlo mnogi - prestali su da veruju u čudesa Hristova. Sablaznila ih čudesa filosofije i nauke, dve slabe trske koje niti hlada daju niti za dušu koristan plod donose. Otuda i moderna vika na zapadu, da se jevanđelska čudesa upute u carstvo bajki i legendi, a Hristos stavi u red humanista i moralista. Međutim, takav Hristos nikad nije postojao. Niti je takav Hristos, humanist, moralist, leporek (kao neko drugo izdanje Sokrata), bio potreban bolesnom, umirućem i mrtvom čovečanstvu.
Čovečanstvu je bio potreban samo onaj i onakav Hristos kakav se javio svetu, to jest Bog prerušen u Čoveka, Hristos Čudotvorac, „silan u djelu i u rječi“. Želim Vam svako dobro.