Pravoslavlje i informacione tehnologije

„Blagorazumna upotreba pojmova i stvari rađa celomudrenost, ljubav i znanje, a nerazumna raspusnost, mržnju i neznanje.“ (Sv. Maksim Ispovednik, 1. glava trećeg stoslova o ljubavi, delo iz VII veka)

„Bog pomaže čoveku da dospe do takvih izuma; i đavo se njima koristi, pa zar je dopušteno da se mi hrišćani njima
ne koristimo?“
(Svetogorski starac Porfirije Kavsokalivit, odgovarajući na pitanje o upotrebi savremenih tehnologija - razgovor vođen krajem XX veka)

Ova kratka uvodna retrospektiva unekoliko daje odgovor na prvi deo mog izlaganja koji obrađuje odnos Crkve i informacionih tehnologija. Istočna Crkva nema ni konformistički ni konfrontacioni stav prema informacionim tehnologijama. Tačnije, ona ih meri merilom Hrista za svaki konkretan slučaj njihove upotrebe. Stav koji pri tom zauzima mogli bismo da okarakterišemo kao kritički, ali u smislu plodne kritičke sinteze, a ne neplodnog kriticizma. Informacione tehnologije se, stoga, ne prihvataju ili odbijaju kao takve, već se ukazuje na njihovu pravilnu odnosno pogrešnu upotrebu, ali ne sa tehničkog aspekta. Crkva u tom pogledu ne želi da parira stručnim institucijama, niti je to njeno prizvanje - ona govori iz sotiriološke perspektive koja u centar stavlja čoveka i njegovo spasenje, ostavljajući tehničke, ergonomske i ekonomske aspekte za razmatranje stručnjacima iz datih oblasti. Njen pogled na ovu problematiku polazi iz antropološkog aspekta, jer su implikacije koje informacione tehnologije donose u okruženje modernog čoveka ogromne i utiču na transformaciju komunikacije, načina života i pogleda na svet oko sebe.

SMISLENO KORIŠĆENjE
O afirmativnom delu kritičkog stava prema informacionim tehnologijama dovoljno govori veliki broj internet sajtova, multimedijalnih izdanja i računarskih aplikacija sa hrišćanskom tematikom. Bilo da su u pitanju institucionalni projekti, poput prenosa teksta Svetog Pisma u elektronski oblik, ili pak pojedinačni trudovi, poput računarske pripreme za štampu parohijskog biltena ili administriranja hramovnog sajta, jasno je da Crkva korišćenjem informacionih tehnologija daje neku vrstu posrednog blagoslova za njihovo smisleno korišćenje. Kada je potrebno, taj vid blagoslova može biti neposredan, otvoren i direktan, kao u slučaju obraćanja patrijarha moskovskog i cele Rusije Aleksija Drugog svim korisnicima interneta 1997. godine. To obraćanje, sa druge strane, dalo je podstreka za širu debatu o načinu korišćenja interneta kao misionarskog sredstva. Jedna od najbitnijih ideja koja je proistekla jeste realizacija eventualnog autonomnog informacionog prostora na internetu, neke vrste informacione oaze ali i informacionog autoputa prema drugim NjEB stranicama pravoslavne tematike. Verovatno je to uticalo na nastanak portala na adresi hristianstvo.ru koji su pre nekoliko godina pokrenula upravo naša braća pravoslavni Rusi, i koji je danas dostupan na preko 20 svetskih jezika, uključujući i srpski. Ovaj portal ispunjava sve preduslove da postane svepravoslavni.
Prva stvar koju treba imati na umu kada se diskutuje na temu savremene misije uz upotrebu informacionih tehnologija, jeste činjenica da time što ćemo nekome pomoći da upozna Pravoslavlje čitanjem elektronskih materijala ili učestvovanjem u internet diskusijama, stvar nije rešena niti dovedena do kraja. Naprotiv, postoji mogućnost da time praktično ništa nije ni urađeno, osim što je neko „dodatno informisan“. Stavljanjem akcenta na prost prenos informacija može doći i do relativizovanja evanđelske poruke, koja postaje jedna mnogih od informacija i svođenja Crkve na elektronski servis. Ono što bi moderni misionari trebalo da čine, jeste da pozivaju zainteresovane sagovornike na učešće u Istini, a ne samo informisanje o njoj. Konkretno, sve misionarske aktivnosti pomoću informacionih tehnologija (televizijske i radio emisije, pravoslavni sajtovi, učešće na religijskim forumima, privatna elektronska korespondencija...) treba da u svom sadržaju imaju poziv na učešće u liturgijskom životu u Hristu, što je jedini ispravan i celovit put bogopoznanja.
Informacione tehnologije u tom pogledu Crkva koristi i treba da koristi, ali u isto vreme krunišući njihovu upotrebu pozivom na primanje pravog znanja, koje se dobija ličnim učešćem u liturgijskom životu. U tom pogledu je možda više nego igde prisutan Filipov poziv Natanailu sa početka Jovanovog Evanđelja: „Dođi i vidi!“, jer spoljašnja informacija bez doživljaja života u Hristu ne daje puno. Stoga je poziv „Dođi i vidi!“ ono što treba da karakteriše afirmativni odnos Crkve prema korišćenju informacionih tehnologija za potrebe svoje misije.

ELEKTRONSKO NARUŠAVANjE PRIVATNOSTI
Osim šansi koje su pred nama, čekaju nas i informacioni izazovi izrazito negativne konotacije. Problemi elektronskog narušavanja privatnosti i bezbednosti pojedinca postaju sve aktuelniji. Već danas možemo govoriti o postojanju globalnog sistema za praćenje i nadzor elektronskih komunikacija. Sve su izraženije težnje za uvođenje totalne identifikacije građana, koja otvara veliki broj etičkih, pravnih i bezbednosnih pitanja, pogotovo u slučaju korišćenja biočipova neodvojivih od ljudskog tela. Pod terorističkom pretnjom svet polako klizi u novu vrstu totalitarizma, u kome informacione tehnologije postaju osnovni supstrat. Time koncept informacionog društva ubrzano doživljava svoju krajnje devijantnu formu u vidu informaciono kontrolisanog društva, što nosi ogromne posledice na slobodu. Već nekoliko decenija u svetu je otvoren širok front, na kome se sa jedne strane nalaze vlade nekih zemalja, multinacionalne korporacije kojima je profit jedina svetinja, i militantni krugovi, dok su sa druge strane NVO koje se bore za elektronsku privatnost građana, pojedine akademske institucije i intelektualci kojima savest nije spaljena. Nije potrebno reći da je ova druga strana spolja neuporedivo slabija, ali je paradoksalno da njihova borba daje rezultate. Toj slabijoj strani se u poslednjoj deceniji sve češće priključuje i Crkva, prepoznajući njenu borbu kao borbu za elementarnu slobodu ličnosti.
Drugi ključni informacioni izazov na koji Crkva mora dati odlučan odgovor jeste ideja svojevrsne modernističke eshatologije koja se polako otkriva u prognozama najpoznatijih svetskih futurologa, koji poručuju da će u narednim decenijama smrt biti savladana tako što će sadržaj ljudskog mozga biti prebačen u memoriju računara. Uporedo sa time, trendom nekritičke pandigitalizacije okruženja pokušava se stvaranje što ugodnije virtuelne realnosti koja treba da supstituiše čovekovu metafizičku žeđ za Bogom. Ključ za suočavanje sa ovim ideološkim izazovima je u aktuelizaciji onoga što je davno zamrlo u umu savremenog hrišćanina, a to je postojana eshatološka svest koju su imali hrišćani prvih vekova, za koje je svako liturgijsko sabranje bilo eshatološki događaj, a ne svojevrsna komemoracija bez egzistencijalnih posledica, kako to percipiraju mnogi sekularizovani hrišćani. Upravo je elementarni nedostatak te svesti doveo modernog sekularizovanog hrišćanina do neugodnog položaja da zavisi od tehnologije i da, u nedostatku predukusa eshatona, stvara neku vrstu virtuelnog carstva nebeskog.

ZAKLjUČAK
Na kraju, jasno je da po pitanju odnosa religije i informacionih tehnologija razgovor moramo voditi ne samo u domenu korisničkih zahteva, performansi i trendova, već i u jednom drugom pogledu koji obuhvata razmatranje antropoloških pitanja u novom kontekstu. Jedino tako ćemo doći do pravih odgovora, celovitih, a ne površnih. To i jeste zadatak pravoslavnih hrišćana u 21. veku, koji treba uspešno da potvrde svoj vekovni etos i daju plodan kritički stav prema civilizacijskim tekovinama savremenog sveta u koje, spadaju i informacione tehnologije.     
Istorijske paralele religije i nauke
U Galeriji SANU, 15. avgusta, u organizaciji Društva za informatiku Srbije, organizovan je okrugli sto pod nazivom „Religija i informacione tehnologije“. Ovaj događaj je pobudio veliku pažnju građana, stručne javnosti i medija, s obzirom na zanimljivu temu.

Okrugli sto je otvorio informatički stručnjak Nikola Marković, predsednik DIS-a, koji je ujedno bio i moderator skupa. Prvi uvodničar bio je prof. dr Božidar Radenković sa FON-a, jedan od najvećih srpskih stručnjaka iz oblasti internet komunikacija. On je u tridesedominutnom izlaganju pokazao nesvakidašnji spoj znanja iz oblasti informatike, teologije, umetnosti i književnosti. Iznete ideje o dodirnim tačkama informaciono-komunikacionih tehnologija i teologije bile su sasvim orginalne. Inače, profesor Radenković je slično predavanje održao i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu pre nekoliko godina.
Prezviter mr Aleksandar Đakovac je govorio o odnosu Crkve i informacionih tehnologija, pre svega po pitanju interneta. U svom izlaganju je nabrojao pozitivne i negativne strane internet komunikacija, ukazujući da se Crkva opire svakoj vrsti informacione manipulacije, ali da u isto vreme podržava savesno korišćenje ovog medijuma. Prezviter Đakovac se osvrnuo i na delatnost raznih raskolničkih i sektaških grupacija na internetu koje se zaodevaju pravoslavnom verom, navodeći potencijalne načine razobličavanja takvih delatnosti. Na kraju, naveo je da informacione tehnologije same po sebi nisu ni dobre ni zle, već da je takav način njihove upotrebe.
Prof. dr Milan Tuba sa PMF-a je govorio o istorijskim paralelama odnosa religije i nauke, koje je za početak izlaganja strogo razgraničio, da bi sličan princip primenio i na odnos religije i tehnologije. Profesor Tuba je primetio da informacione tehnologije samo ubrzavaju nešto što je vekovima već bilo poznato, ali da time otvaraju neke nove mogućnosti, zbog čega treba imati kritički pristup. Problem zloupotrebe i borbe protiv zloupotrebe informacionih tehnologija je pre svega video u ličnosti odnosno konkretnom čoveku, koji danas očito nema snage da se bori protiv zla, a ne u tehnologiji kao takvoj. Profesor se osvrnuo i na skorašnju borbu Crkve i dela akademskih i NVO krugova protiv nekritičkog korišćenja tehnologije. Inače, profesor Milan Tuba je prvi srpski autor koji je napisao tekst protiv totalitarnog korišćenja tehnologije (pre ravno 13 godina), anticipirajući današnje stanje i izazove.
Politikolog Aleksandar Pavić, predsednik udruženja „Za život bez žiga“, govorio je o pozitivnoj ulozi Crkve u borbi protiv tehnološkog totalitarizma u svetu i Srbiji. Kao primer gde je Srpska crkva izvojevala civilizacijsku pobedu koja je imala odjeka u celom svetu, naveo je mogućnost da čipovi u novim ličnim kartama budu na dobrovoljnoj osnovi. Pavić je naveo više primera u svetu gde se establišment zaodeva religijom, kao u Americi, a da naginje ka totalitarnim tehnološkim rešenjima kojima se Hrišćanstvo protivi.
U ime redakcije Pravoslavlja skupu se obratio Oliver Subotić, čije autorizovano izlaganje prenosimo u nastavku.