Новости из хришћанског света:
ПРИПРЕМЕ ЗА ОПЕРАЦИЈУ
Атински архиепископ Христодул отпутовао је на Флориду, где ће му у „Џексон Меморијал Хоспитал“ у Мајамију бити пресађена јетра. Одлазак из Атине је био веома упечатљив и дирљив. Архиепископ се у пријатној атмосфери опростио од својих најближих сарадника, а пред архиепископијом, иако није било објављено време, окупљени су му упутили велики аплауз, тешко уздржавајући сузе, но пуни наде да ће се најкасније за који месец поглавар вратити опорављен. Политичари су га поздравили на аеродрому. Захвалио је свима на подршци и молитвама, истакавши да на „пут живота“ одлази „пун оптимизма“, уз речи: „Сигуран сам да ће ми Господ и овога пута помоћи!“
Влада је ставила на располагање најкомфорнији авион Ратног ваздухопловства, који је полетео са војног аеродрома „Елевстина“. У одсуству архиепископа, Црквом управља Свети синод, увек, како је речено, „савременом технологијом“, консултујући се са својим поглаваром.
У болници се за сада обављају све потребне анализе. Како у Америци има пуно прворазредних грчких лекара, многи су изјавили да се стављају бесплатно на располагање. Хирург Андреас Цакис већ је од велике помоћи. Он је, после првих анализа, рекао да су изгледи пацијента веома добри. Архиепископу је грчка заједница Мајамија такође на свакој услузи. У црквама се непрестано моли за његово здравље. Прихватио је да борави код једне породице недалеко од болнице. Не саопштава се где, како би се избегло узнемиравање. У очекивању погодног транспланта, архиепископ време проводи у шетњама, читању књига, молитви и телесним вежбама. САСЛУШАВАЊЕ ПАТРИЈАРХА
Турско државно тужилаштво у Цариграду обавестило је патријарха Вартоломеја да ће ускоро бити саслушан, пошто се установило да се он и даље „лажно представља“ као васељенски патријарх, иако је заправо, по мишљењу власти, само поглавар „мале хришћанске заједнице“ чији је статус за Турску установљен 1923. међународним Лозанским уговором. Патријаршија је упозорена да је „противзаконито“ што њоме управљају и страни грађани. Наиме, чланови Светог синода су и митрополити са Крита, Родоса, из Европе, Америке, који немају турско држављанство. Како је патријарх више пута упозораван да се не представља као што то чини, а он то наставља, речено је да би могла да му се изрекне затворска казна до годину дана. „Цариградска патријаршија, која се налази на турској територији, објект је месног права, нема законске основе да она претендује на васељенсики (светски) статус“, саопштио је цариградски Апелациони суд. Није познато да ли ће власти допустити да митрополити из иностранства, последњих дана августа, присуствују заседању Светог синода.
Поглавар Кипарске православне цркве, архиепископ Хризостом Други, недавно је спречен да званично посети Цариградску патријаршију. Турске власти су одбиле, по други пут за четири месеца, да му издају улазну визу. Он је најавио жалбу светским институцијама и Светском савету цркава.
Многе светске институције, црквене и политичке, истакле су последњих недеља и месеци, да потпуно подржавају патријарха Вартоломеја у његовој званичној титули, истичући да је она у употреби много векова.
На изненађење у Бугарској наишла је изјава архимандрита Игњатија, настојатеља бугарског подворја у Москви. Он је изјавио да нема васељенског, већ само константинопољског патријарха.
Патријарх Вартоломеј не реагује на турска ометања његовог рада. Посетио је родно острво Имброс, где се сусрео са малобројним Грцима, а дошао је и већи број клирика из северне Грчке и са Атоса, који су некада студирали на Богословској академији Халка. Патријарх је истакао да му је сада приоритет поновно отварање Халке, све друго може да сачека. МОЛИТВЕ БОГОМАТЕРИ
У Грчкој је, као и сваке године 15. августа, у целој земљи прослављен празник Успења Пресвете Богородице. Овога пута молитве су биле посебно упућене за оздрављење првојерарха Христодула и да Господ сачува Грчку од огња и суше. Од великих пожара оштећено је неколико цркава, а изгорео је и велики број сеоских кућа. Настрадали су и бројни сељани, већином старије особе које се нису снашле у веома брзом наиласку ватре. Посебна туга влада због тога што има индиција да је већина пожара подметнута.
Председник Каролос Папуљас је посетио северногрчки град Вермио, где се на празник у и око саборног храма Панагија Сумела окупи много хиљада верника. Ту долазе потомци прогнаника из Мале Азије и Понта (црноморске обале). Председник им је посветио посебну пажњу истичући велики допринос Грка Понта јелинству. Прича о њиховом страдању и егзодусу није окончана, Турска мора најзад да призна да је чинила нечувена недела.
На острву Тинос, где се чува надалеко славна и чудотворна икона Богоматере, у катедрали Евангелистрија, око митрополита кикладског Доротеја окупило се на хиљаде верника. Грчка морнарица овде је славила празник, а војници су кроз град до луке понели чудотворну икону. Присутни председник владе Караманлис истакао је да је ово у целој земљи празник љубави, наде, солидарности и људскости. Нека би Богородица помогла славној грчкој нацији да сачува своју веру и вековни пут, истакнуто је на Тиносу. НОВИ СВЕТИТЕЉИ
Свети синод Руске православне цркве, који је после неколико месеци поново заседао 21. августа, на предлог митрополита крутицко-коломенског Јувеналија, руководећег синодалном комисијом за канонизацију, прихватио је да се „Сабору новомученика и исповедника руских 20. века“, приброје имена осам подвижника, пострадалих за веру: из Архангелске епархије Антонина Брјанска (+1938); из Московске епархије: протојереји Сергије Кудрјавцев и Александар Покровски (обојица 1937), послушница Матрона Макандина (1938) и Гаврила Томина (1942); из Оптине пустиње јеромонаси Гурије Самојлов (1937) и Игњатије Даланов (1942), као и монах Викентије Никољски (1937).
Како је у Москви саопштено, од 300.000 свештенослужитеља са краја империјалног периода, две трећине је пострадало од бољшевика. До сада је канонизовано њих хиљаду и пет стотина.
На предлог митрополита смоленско-калињинградског Кирила, Свети Синод РПЦ је одлучио да се календару светитеља прикључе у новије време од Румунске цркве канонизовани: свештеномученик Теодосије Браски (спомен 22. септембар), св. Доситеј Дософтеј, митрополит молдавски (13. децембар), св. Григорије Даскелу, митрополит влашки (22. јун), преподобни Василије Појана-Мерулујски (25. април), преподобни Онуфрије Воронски (9. септембар) и преподобни Георгије Черникски (3. децембар).
На основу писма Цариградске патријаршије, којим се обавештава да су светитељима прибројани: свети Теофан Перифоријски (спомен 3. мај), преподобни Дионисије Ватопедски (31. јул), свети Јеротеј Туркијски и Стефан Први, краљ угарски (20. август), Синод РПЦ донео је одлуку да се имена ових светитеља унесу у месецослов.
Св. синод, на молбу сурошке (британске) епархије РПЦ, од 3. марта ове године, донео је одлуку да се у месецослов унесу имена древних светитеља нераздељене Цркве, просијалих у Британији и Ирској, те да се њихов спомен слави у Трећу недељу по Духовима. УЗНЕМИРЕНОСТ У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ
„Заштитни зид“, који Израел гради у дужини од преко сто километара, у циљу заштите од упада арапских терориста, узнемирио је малобројне хришћане земље. Због изградње зида, на пример, код Витлејема биће посечена стабла стара стотине година. Деца ће остати изолована од школе, која је у близини, а после градње зида биће на другој страни. Мораће да пређу више километара до прелазног пункта.
Сам Јерусалим погодио је последњих месеци појачани талас исељавања младих хришћана, који напуштају земљу, одлазећи првенствено код рођака у прекоморје. Остало је само осам хиљада хришћана, припадника десетак деноминација. У граду је 200.000 муслимана и пола милиона Јевреја.
Како је палестинска самоуправа однедавно дубоко подељена на две одвојене целине, Газу и Западну обалу, то је хришћанима из области Газе потпуно онемогућен контакт са другим деловима, пошто је уведена ригорозна изолација. Хришћанство некада славне Газе, која је у првим вековима дала више светитеља, сада сасвим нестаје. О СТАТУСУ СВЕШТЕНИКА
Кипарска православна црква ће почетком септембра размотрити материјално стање парохијског свештенства. Како приходи у бројним парохијама нису довољни, а неки свештеници имају и петоро деце, они су принуђени да се баве ванцрквеним активностима.
Нови поглавар, архиепископ Хризостом Други, и сам је јавно упитао како се очекује да свештеник са великом породицом живи са хиљаду евра месечних прихода. На највишем нивоу Цркве одлучено је да се предложи да се примања свештеника у наредних неколико година поступно знатно повећају. Прво увећање би следило већ од јануара следеће године.
Од свештеника се очекује да тада прекину све ванцрквене активности, од којих тренутно имају добит, а неки послови нису ни у складу са свештеним позивом. Обрађивањем земље клирици могу и даље да се баве, такође и за тржиште. Веронауку, сматра Црква, у будуће не треба да предају свештеници, већ вероучитељи мирјани. „Идеал је да се свештеник бави својом парохијом и ту да испуњава своја бројна задужења“, сматра првојерарх. Коме то не одговара, нека напусти парохију . УБИСТВО ИГУМАНА
Полиција града Фурманов, у Ивановској области, саопштила је да је 22. августа убијен настојатељ месног Вазнесењског храма, игуман Авенир. До злочина је дошло приликом оружане пљачке парохијског дома.
Из Московске патријаршије је саопштено да је током протеклих петнаест година убијено 28 свештенослужитеља. Страдају и неправославни. Прошле године убијен је у Кисловодску заменик месног муфтије, а пре пет година и један лутерански свештеник.
Убиства су била честа почетком деведесетих година. Први међу њима био је чувени свештеник Александар Мен, убијен од једног пијанца 1990. године. Међу страдалима су најчешће сеоски свештеници. Тројица монаха Оптинске пустиње убијена су 1993. године. Посебно зверско било је убиство младог старообредног јеромонаха Димитрија (Растегајева) 1998. године, чије су тело убице раскомадале. Злочинци су откривени после три године истраге. У последње време напади на свештенике и пљачке цркава су учесталији. На Божић ове године разбојници су у сеоском храму Алапајевске области убили свештеника Олега Ступчкина, како би украли двадесет икона. УЧЕЊЕ О СВЕТИМ ТАЈНАМА
Руска православна црква најавила је одржавање Пете међународне богословске конференције, на тему „Православно учење о црквеним тајнама“, средином новембра ове године у Москви и позвала на учествовање. Раније конференције, након 2000. године, биле су посвећене богословљу 20. века, учењу о човеку, о Цркви и есхатолошком учењу. Како је објашњено из канцеларије митрополита минског и слуцког Филарета, који руководи синодалном богословском комисијом, конференцију ће отворити патријарх Алексије. Осим пленарног рада, биће формирано неколико радних група, а предвиђен је и округли сто. У сврху припреме важне конференције о сакраментологији, на већем броју руских духовних школа, семинарија и академија одржани су семинари на ову тему. Поздравило би се учешће страних библиста, патролога, историчара литургике, канонских правника, стручњака за упоредно и догматско богословље. Пријаве се врше синодалној Богословској комисији. ИЗБОР РУМУНСКОГ ПАТРИЈАРХА
Стални Синод Румунске православне цркве одлучио је да се избор новог патријарха обави 12. септембра. Тада ће се, после Св. Литургије, у катедралном букурештанском храму Св. Спиридона окупити изборно тело које чине сви епископи, представници свештенства и мирјана свих епархија, као и делегати свих богословских факултета и богословија, укупно 107 клирика и 88 лаика. За избор, који ће се одржати у вечерњим часовима, биће потребна проста већина гласова.
Митрополит банатски Николај изјавио је да он, као и већина других архијереја, сматра да је митрополит Данило (Даниел Чоботеа) „најдостојнији кандидат“. Он је архиепископ Јашија и митрополит молдавско-буковински. Рођен је 1951. године у Добрештију, код Лугоша (Банат). Као изгледни кандидат помиње се и Теофан (Саву), митрополит Олтеније (Крајова).
Нови патријарх ће наследити патријарха Теоктиста, који се 30. јула упокојио у 92. години. Званичан узрок смрти током операције простате било је отказивање рада срца. У току је истрага, пошто има великих индиција о знатној лекарској немарности. |
