Novo čudo u Mednoj

Boraveći u Srbiji, a na povratku iz Banja Luke, poznati svetski antropolog prof. dr Srboljub Živanović posetio je Mednu, na poziv Episkopa bihaćko-petrovačkog Hrizostoma. O čudesnim otkrićima koja su se desila na ovom području već smo pisali u Pravoslavlju, ali novinu predstavljaju upravo antropološka istraživanja zahvaljujući kojima je otkriveni još jedan, četvrti skelet, baš onako kako je Petra Topić i govorila.

Da podsetimo: Petar Topić iz Medne kod Mrkonjić Grada obavestio je episkopa Hrizostoma da njegova sestra Petra već više godina ima „viđenja“ da se mošti sveštenomučenika nalaze nedaleko od crkve u Mednoj, da joj se navodno javljaju i mole je da o tome obavesti sveštenika i vladiku. Ni brat ni sveštenik nisu verovali ovoj priči, ali su ipak obavestili episkopa Hrizostoma. Vladika ni sam nije mogao poverovati, jer se episkopima mnogi obraćaju sa raznim pričama i viđenjima čiju je istinitost teško utvrditi. Nakon tri godine, episkop je odlučio da ipak proveri priču Petre Topić. Čim se zakopalo na mestu na koje je ona ukazala, pojavili su se skeleti. Njeno predviđanje je bilo da će prvo biti nađena tri, a zatim i četvrti skelet. Međutim, otkopana su samo tri skeleta koja su preneta u crkvu Rođenja Presvete Bogorodice u Mednoj, gde su ležala u ćivotu do dana pregleda.
Akademik prof. dr Srboljub Živanović, direktor Evropskog instituta za proučavanje drevnih Slovena u Londonu, jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka na polju antropologije, pridružio se svojoj mlađoj koleginici dr Danijeli Đonić iz Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, u istraživanjima na pronađenim skeletima. Po njegovom povratku u Beograd, a pre odlaska u London, razgovarali smo o novootkrivenim moštima.

- Istovremeno sa otkrićem skeleta sveštenomučenika, episkop Hrizostom je tražio od Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika Republike Srpske da pošalje arheologa da pregleda to mesto, Crkvište. Mesec dana pre vršenja naše ekspertize, već na samom početku, pronađeni su ostaci turske keramike i još nešto malo srednjovekovnih nalaza. Međutim, kada se otvorilo još nekoliko sondi, utvrđeno je da se tu nekada nalazila crkva. Celo to mesto se nalazi na padini brega i stotinama godina nanosi zemlje prekrivali su tu crkvu koja je nesumnjivo izgorela, jer su nađeni tragovi nagorelog drveta. Prosto rečeno, crkva je potonula 6-7 metara u dubinu.
Arheolog koji je vršio ta istraživanja, dr Aleksandar Ratković, pronašao je ostatke drveta, što govori da je crkva bila od drveta. Takođe, našao je i nekoliko kamenova iz njenog temelja i jedan „tunel“ koji vodi u dubinu i može da ukaže gde se nalazi sama crkva. Za sada se arheološki radovi prekinuti, ali će uskoro, kada se smiri teren i dobiju nova sredstva, biti nastavljeni.
Na tom mestu pronađeno je i crkveno groblje sa posmrtnim ostacima onih koji su tu bili sahranjeni, i nađen je jedan kameni krst kakav se postavljao kao nadgrobni spomenik u srednjem veku, i na njemu postoji upisana 1711. godina. To su bila predznanja koja smo mi dobili od arheologa i od onih koji su radili na tom terenu.

- Već na početku svog istraživanja, utvrdili ste da umesto tri, kako se do tada verovalo, u ćivotu zapravo leži četiri skeleta?
- Mi smo odmah razdvojili skelete i videli da je, umesto tri skeleta, kako se prvo verovalo, u stvari pronađeno četiri, jer nisu bile prepoznate kosti svih skeleta, tako da je predviđanje Petre Topić da će prvo biti pronađena tri, a potom i četvrti skelet, bilo tačno.
Antropološka obrada utvrdila je muški pol sva četiri skeleta, nisu nađeni tragovi nekih ozbiljnih oboljenja i povreda, sem na jednoj lobanji na kojoj se vidi povreda čvrstim predmetom koji je površinski oštetio kosti lobanje i ostavio jedno malo udubljenje. Na drugoj lobanji, koja je izgleda ležala ispod jednog ogromnog drveta, koren je napravio postmortalne promene koje nisu patološke prirode.
 Za tri sveštenomučenika utvrđena su imena: Avakum, Mardarije i Serafim. Oni su pronađeni 11. oktobra 2006. Četvrti je identifikovan 26. maja 2007. godine, i mi smo mu dali radno ime Marko, jer ne znamo kako se zove.
Što se tiče skeleta nađenih na groblju, nama je rečeno da je nađeno 5 skeleta: jedan dečji, jedan ženski i tri muška, i rečeno nam je da je ta žena bila izuzetno velikih dimenzija. Kada smo obradili skelete, utvrdili smo da se radi o 4 a ne o 5 skeleta. Jedan je bio dečji, a ostala 3 muška između 40 i 50 godina. Taj „jako veliki skelet“ nije bio ženski i nije bio toliko veliki, visina mu je bila 183 centimetra. Važno je reći da su to skeleti s početka 18. veka.

- Zna li se odakle oni tu i kako su stradali?
- Postoji više teorija. Mi smo utvrdili da su stradali u drugoj polovini 15. veka, znatno ranije nego skeleti na groblju. Turci su osvojili ove krajeve posle 1460. godine. Izgleda da su sveštenomučenici bili monasi u manastiru pa su ih Turci ubili, ili su možda izbegli iz Hercegovine i tu se sklonili, pa su ih Turci uhvatili.

- Može li da se pretpostavi kako su monasi stradali?
- Sada je teško reći, jer na skeletima nema ni znakova preloma, ni oboljenja, ni povreda. Znamo i to da su svi bili u zrelom životnom dobu, oko 50, 60 godina.
Utvrđivanje starosti skeleta je vršeno pomoću dva metoda. Jedan je originalni metod dr Danijele Đonić, što je zapravo bilo i tema njenog magistarskog rada. Vrši se pomoću modela i vrlo je precizan, nedavno je ušao i u međunarodnu upotrebu. Drugi je moj metod od pre pola veka, pa smo upoređivali rezultate i interesantno je da su se u potpunosti poklopili.

- Kako ste utvrdili da su monasi stradali mučeničkom smrću?
- Prvo, na osnovu svedočenja Petre Topić, a zatim i golim okom se vidi da se radi o moštima. Dovoljno je da uporedite njihove skelete sa skeletima izvađenim iz groblja koji su ležali na istom terenu. Veruje se, a i vidi se, da je Bog učinio čudo da sveštenomučenicima sačuva telo na drugačiji način.