Боравећи у Србији, а на повратку из Бања Луке, познати светски антрополог проф. др Србољуб Живановић посетио је Медну, на позив Епископа бихаћко-петровачког Хризостома. О чудесним открићима која су се десила на овом подручју већ смо писали у Православљу, али новину представљају управо антрополошка истраживања захваљујући којима је откривени још један, четврти скелет, баш онако како је Петра Топић и говорила.
Да подсетимо: Петар Топић из Медне код Мркоњић Града обавестио је епископа Хризостома да његова сестра Петра већ више година има „виђења“ да се мошти свештеномученика налазе недалеко од цркве у Медној, да јој се наводно јављају и моле је да о томе обавести свештеника и владику. Ни брат ни свештеник нису веровали овој причи, али су ипак обавестили епископа Хризостома. Владика ни сам није могао поверовати, јер се епископима многи обраћају са разним причама и виђењима чију је истинитост тешко утврдити. Након три године, епископ је одлучио да ипак провери причу Петре Топић. Чим се закопало на месту на које је она указала, појавили су се скелети. Њено предвиђање је било да ће прво бити нађена три, а затим и четврти скелет. Међутим, откопана су само три скелета која су пренета у цркву Рођења Пресвете Богородице у Медној, где су лежала у ћивоту до дана прегледа.
Академик проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону, један од најпризнатијих светских стручњака на пољу антропологије, придружио се својој млађој колегиници др Данијели Ђонић из Лабораторије за антропологију Медицинског факултета у Београду, у истраживањима на пронађеним скелетима. По његовом повратку у Београд, а пре одласка у Лондон, разговарали смо о новооткривеним моштима.
- Истовремено са открићем скелета свештеномученика, епископ Хризостом је тражио од Завода за заштиту културно-историјских споменика Републике Српске да пошаље археолога да прегледа то место, Црквиште. Месец дана пре вршења наше експертизе, већ на самом почетку, пронађени су остаци турске керамике и још нешто мало средњовековних налаза. Међутим, када се отворило још неколико сонди, утврђено је да се ту некада налазила црква. Цело то место се налази на падини брега и стотинама година наноси земље прекривали су ту цркву која је несумњиво изгорела, јер су нађени трагови нагорелог дрвета. Просто речено, црква је потонула 6-7 метара у дубину.
Археолог који је вршио та истраживања, др Александар Ратковић, пронашао је остатке дрвета, што говори да је црква била од дрвета. Такође, нашао је и неколико каменова из њеног темеља и један „тунел“ који води у дубину и може да укаже где се налази сама црква. За сада се археолошки радови прекинути, али ће ускоро, када се смири терен и добију нова средства, бити настављени.
На том месту пронађено је и црквено гробље са посмртним остацима оних који су ту били сахрањени, и нађен је један камени крст какав се постављао као надгробни споменик у средњем веку, и на њему постоји уписана 1711. |
година. То су била предзнања која смо ми добили од археолога и од оних који су радили на том терену.
- Већ на почетку свог истраживања, утврдили сте да уместо три, како се до тада веровало, у ћивоту заправо лежи четири скелета?
- Ми смо одмах раздвојили скелете и видели да је, уместо три скелета, како се прво веровало, у ствари пронађено четири, јер нису биле препознате кости свих скелета, тако да је предвиђање Петре Топић да ће прво бити пронађена три, а потом и четврти скелет, било тачно.
Антрополошка обрада утврдила је мушки пол сва четири скелета, нису нађени трагови неких озбиљних обољења и повреда, сем на једној лобањи на којој се види повреда чврстим предметом који је површински оштетио кости лобање и оставио једно мало удубљење. На другој лобањи, која је изгледа лежала испод једног огромног дрвета, корен је направио постморталне промене које нису патолошке природе.
За три свештеномученика утврђена су имена: Авакум, Мардарије и Серафим. Они су пронађени 11. октобра 2006. Четврти је идентификован 26. маја 2007. године, и ми смо му дали радно име Марко, јер не знамо како се зове.
Што се тиче скелета нађених на гробљу, нама је речено да је нађено 5 скелета: један дечји, један женски и три мушка, и речено нам је да је та жена била изузетно великих димензија. Када смо обрадили скелете, утврдили смо да се ради о 4 а не о 5 скелета. Један је био дечји, а остала 3 мушка између 40 и 50 година. Тај „јако велики скелет“ није био женски и није био толико велики, висина му је била 183 центиметра. Важно је рећи да су то скелети с почетка 18. века.
- Зна ли се одакле они ту и како су страдали?
- Постоји више теорија. Ми смо утврдили да су страдали у другој половини 15. века, знатно раније него скелети на гробљу. Турци су освојили ове крајеве после 1460. године. Изгледа да су свештеномученици били монаси у манастиру па су их Турци убили, или су можда избегли из Херцеговине и ту се склонили, па су их Турци ухватили.
- Може ли да се претпостави како су монаси страдали?
- Сада је тешко рећи, јер на скелетима нема ни знакова прелома, ни обољења, ни повреда. Знамо и то да су сви били у зрелом животном добу, око 50, 60 година.
Утврђивање старости скелета је вршено помоћу два метода. Један је оригинални метод др Данијеле Ђонић, што је заправо било и тема њеног магистарског рада. Врши се помоћу модела и врло је прецизан, недавно је ушао и у међународну употребу. Други је мој метод од пре пола века, па смо упоређивали резултате и интересантно је да су се у потпуности поклопили.
- Како сте утврдили да су монаси страдали мученичком смрћу?
- Прво, на основу сведочења Петре Топић, а затим и голим оком се види да се ради о моштима. Довољно је да упоредите њихове скелете са скелетима извађеним из гробља који су лежали на истом терену. Верује се, а и види се, да је Бог учинио чудо да свештеномученицима сачува тело на другачији начин. |
