KROZ HRIŠĆANSKI SVET

Novosti iz hrišćanskog sveta:

BOLEST ARHIEPISKOPA HRISTODULA
Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej, saznavši da je atinski Arhiepiskop Hristodul iznenada operisan, odmah je otišao u Atinu. Tokom polučasovnog susreta bilo je reči ne samo o zdravlju Arhiepiskopa, već i o opštepravoslavnim odnosima.
Cela Grčka sa nevericom je primila prve vesti o ozbiljnom stanju poglavara. On se, imavši stomačne bolove, pred put u Aleksandriju, 9. juna podvrgao pregledu i analizama. Rezultati su ukazivali na rak u crevnom sistemu i na izuzetnu hitnost operacije. Arhiepiskop je zamolio da se ništa ne taji, ni od njega, niti od vernika i javnosti. Tokom višesatne operacije ustanovljeno je da i jetra ima kancerogene promene, bez metastaze.
Lekari atinske bolnice „Aretion“ saopštili su da je sada stanje stabilno, ali veoma opasno.
Hiljade pisama upućeno je bolesniku, mnogi zovu telefonom, mada znaju da ga ne mogu dobiti. Posetio ga je i predsednik Karolos Papuljas, kao i brojni političari vlade i opozicije. Naravno, retko kome je omogućeno da uđe u sobu intenzivne nege. Glavni hirurg Dionisis Voros za sada ne govori o izgledima oporavka i o dužini lečenja. Razmatra se mogućnost da se tretman nastavi u Majamiju.
Sveti Sinod je osudio pisanja nekih atinskih dnevnih listova, koji su počeli da razmišljaju o sledećem Arhiepiskopu i o izgledima pojedinih mitropolita za to mesto.
Arhiepiskop Hristodul rođen je 1939. godine u Ksantiju. Za mitropolita dimitrijskog izabran je 1974, a za Arhiepiskopa atinskog, a time i prvojerarha, 1998. godine.

PRIZNANjE PATRIJARHA TEODORA
Grčka diplomatija postigla je izuzetan uspeh time što je ubedila vladu Kraljevine Jordan da povuče svoju odluku od 12. maja ove godine, o uskraćivanju priznanja jerusalimskom Patrijarhu Teodoru. Grčka ministarka inostranih poslova Dora Bakojanu u Amanu nije štedela napore i vreme, odlučila je da ostane i strpljivo pregovara dok ne postigne željeno rešenje. Pribavila je sve dokaze da Patrijarh ni tajno ni javno ne otuđuje imovinu Patrijaršije, kao njegov svrgnuti prethodnik, Patrijarh Irinej. U dva posebna pisma vladi, Patrijarh je garantovao da će, kako je primio, tako i sačuvati sve nepokretnosti. Intrige su dolazile sa triju strana: okruženja raščinjenog Irineja, od pojedinih arapskih klirika Patrijaršije, predvođenih Arhiepiskopom sevastijskim Teodosijem, kao i izraelskih vlasti i nekih izraelskih biznismena koji su bacili oko na imovinu Patrijaršije. Stvoreno stanje je bilo gotovo bezizgledno. I nakon ovog uspeha, opasnosti nisu prošle, očekuje se „nova ofanziva“. To pokazuju i arapske demonstracije protiv ministarke Bakojanu, inspirisane i od nekolicine klirika i Episkopa jerusalimske patrijaršije. Traži se „kraj grčke dominacije“ nad Patrijaršijom, njeno prenošenje u arapske ruke.
U međuvremenu, područje Jerusalimske patrijaršije zadesili su najkrvaviji međupalestinski sukobi. Samoupravna teritorija podelila se na dva neprijateljska dela, Gazu i tzv. Zapadnu obalu. U Gazi je uvedena islamska vlast sa šerijatskim propisima i za nemuslimane. Hrišćanska škola je opljačkana i zapaljena, posebno su paljene hrišćanske knjige i lomljeni krstovi. Evakuisani su strani hrišćani koji su službovali u Gazi. Među njima je bilo 133 građana Rusije i 15 Moldavije. Na Zapadnoj obali je osnovana nova palestinska vlada u kojoj su dvojica hrišćana, oba iz Vitlejema, postali ministri.

PISMO EPISKOPA DIOMIDA
Episkop anadirsko-čukotski RPC Diomid (Dzjubana) obratio se 8. juna patrijarhu Aleksiju otvorenim pismom, u kome iznosi iste stavove kao i marta meseca, koji su tada činili deo jedne nove knjige. On sveštenonačaliju iznosi veći broj zamerki: neopravdano trpljenje ekumenizma i međureligijskih kontakata, kao i nereagovanje na poroke države i društva. Odbacujući demokratiju zalaže se za restauraciju pravoslavne monarhije, traži odlučnost prema gej-paradi, abortusu, eutanaziji, narkomaniji, alkoholizmu, protivi se vakcinaciji, a ko to čini, po njegovom mišljenju treba da se isključi iz Crkve. Patrijarh bi trebalo da osudi globalizaciju, primenu kodova i drugog.
Patrijaršija je kao i proletos ove stavove nazvala politikantskim, protivnim kanonskim pravilima. Iza pisma stoje ljudi koji žele smutnju u Crkvi. Neke konstatacije su pravilne, ali ne i metodi rešavanja. „Zvanični crkveni stav na pismo“ je najavljen. Neki mediji su objavili „Bogoslovski odgovor na pismo Episkopa Diomida“ od Jurija Maksimova, na 24 strane, koji tačku po tačku iz pisma iznosi u svetlu pravoslavnog učenja i tradicije i pokazuje apsurdnost stavova Episkopa i njegovog eparhijskog saveta. Iako se pismo označava „skandalom“, na njega će se smireno odgovoriti iz više uglova, jer je Episkop mogao da stvori utisak da RPC ne ispoveda više „ničim nepovređeno Pravoslavlje“.
U pismu se pominje podrška Arhiepiskopa vladivostočno-primorskog Venijamina, koji to demantuje, kao i Episkopa hustsko-vinogradovskog Ipolita, koji se još nije izjasnio.

BLAGOSLOV VOJNOJ AVIJACIJI
Sto pedeset sveštenoslužitelja učestvovalo je u osvećenju strateškog bombardera Tu-95 MS Ratnog vazduhoplovstva Rusije u gradu Solci, Novgorodska oblast, gde se nalazi jedna od većih baza avijacije i centar za obuku pilota i padobranaca. Sveštenoslužitelji su Novgorodsku oblast nadleteli avionom, kako bi je blagoslovili Bogorodičnom ikonom „Znamenije“.
Tih dana je u Moskvi održan po peti put sveruski sabor vojnih duhovnika na kome je bilo 150 učesnika iz 67 eparhija. Osim pravoslavnih, pozvani su i jevrejski, muslimanski i budistički duhovnici iz Rusije, takozvane tradicionalne verske zajednice. Obratili su im se Mitropolit kruticko-kolomenski Juvenalije i gubernator Moskovske oblasti Boris Gromov.

RAZVOD CRKVENOG BRAKA
Gotovo sve bugarske mitropolije poslednjih meseci dobijaju znatno uvećan broj molbi za poništavanje braka sklopljenog u crkvi. Zahtevi nisu samo brojni u Sofiji, već pogotovo u udaljenim krajevima. Najviše se razvode mladi parovi, jedan od njih samo mesec dana nakon sklapanja. Procedura je za sada prilično jednostavna i besplatna, plaća se taksa od deset leva (pet evra), podnosi se crkveni venčani list i dokaz da je brak i građanski prekinut.
Predstavnici patrijaršije, kao i mitropolija, ističu da je moguće u hramu venčati se i drugi, i treći put, a četvrti u samo izuzetno retkim slučajevima i okolnostima, a takvu dozvolu može da da nadležni mitropolit (u Bugarskoj su sve dijeceze u rangu mitropolija, a Episkopi su bez eparhija i imaju status vikara).
Do pre više godina Crkva nije razvodila brak. Sada dolazi do njegovog profanisanja, parovi stupaju pred oltar da prime Svetu tajnu potpuno nepripremljeni, a sveštenici ih uopšte ne podučavaju. U bračnim krizama ne treba da se obrate advokatu, već svešteniku, kako bi u veri i ljubavi pokušali da održe zajednicu. Pažnju je izazvao slučaj mladog teologa, koji je pri kraju studija u Moskvi, Todora Karazozova. On je u zemlji poznat, jer učestvuje u lokalnoj verziji skandaloznog „Velikog brata“, a brat-blizanac je arhimandrita Ignatija, koji vodi bugarsko podvorje u Moskvi. On je dobio crkveni razvod i odmah se oženio Tatarkom, koja je prešla u Pravoslavlje. Karazozov u javnim nastupima rado govori o narazrušivosti braka i citira Sv. Jovana Zalatoustog, da se u braku sve može oprostiti, samo ne preljuba. Ako te izneveri, i potom se pokaje, dobićeš venac na nebu, to je kao mučeništvo. Vernici se ipak pomalo čude lekcijama ovoga „brata“.

RILSKI MANASTIR
U Bugarskoj je velika pažnja posvećena osvećenju obnovljenog muzeja manastira svetog Jovana (Ivana) Rilskog, duhovnog centra zemlje, u kojem se čuva veliki broj dokumenata, predmeta i ikona. Turski ferman o privilegijama poseda potiče iz 12. veka, a pisan je glagoljicom. Muzej ima najsavremenije električne, bezbednosne i klimatske uređaje. Biće otvoren svakog dana bez izuzetka, od 8.30 do 16.30 časova. Prošle godine je bilo 70000 posetilaca.
Pušenje je na kompleksu svetinje strogo zabranjeno, po odluci manastirskog sabora, potpisanoj od igumana, adrijanopoljskog Episkopa Evlogija. Ovo se obrazlaže čuvanjem zdravlja, higijene i zaštite od požara. Na vidna mesta postavljene su table o zabrani. Sabor je takođe propisao kako posetioci treba da budu odeveni, ne traži se pokrivanje glave žena, već pristojna pokrivenost tela pripadnika oba pola.
Manastir se nalazi 120 kilometara od Sofije, na nadmorskoj visini od 1150 metara. Osnovan je pre 10. veka, a uvek je imao više stotina monaških kelija. Biblioteka ima 250 rukopisnih i 9000 starih štampanih knjiga. Ističe se da se tu Bog slavi već deset vekova samo na crkvenoslovenskom, čak i onda kad je delom, tokom turske vladavine, ceo Balkan imao samo Episkope Grke. Svako se podseća na reči Čudotvorca: za vernika je najvažnije da poštuje Božje zapovesti, da živi po zakonima Gospodnjim. Posebno srebroljublje  čoveka udaljava od duhovnosti.

KIPAR - VATIKAN - MOSKVA
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve, Arhiepiskop Nove Justinijane, Hrizostom Drugi, prvi je prvojerarh ove Crkve koji je tokom 16 vekova zvanično posetio Vatikan, gde je boravio nedelju dana, susrevši se sa papom Venediktom Šesnaestim, kardinalom Kasperom i drugim kardinalima koji predvode razne kongregacije. Posetio je i Napulj, a u Rimu je susreo italijanskog premijera Romana Prodija. Na papskom univerzitetu Urbanijana primio je počasni doktorat iz misiologije. U najavi iz Nikozije je rečeno da je jedan od glavnih ciljeva posete da se pripremi što skoriji susret moskovskog Patrijarha Alekseja i pape, na  trećem mestu, na primer Kipru, „stopama apostola Pavla“. Približavanje hrišćanskog Istoka i Zapada je veoma potrebno „makar u malim, ali kontinuiranim koracima“. Arhiepiskop je rekao da on sa ruskim patrijarhom ima posebno dobre odnose i da će ga uskoro posetiti. Kardinal Kasper je saopštio da postoje izgledi da do susreta dođe tokom sledećih godinu dana, ako to uslovi u Ruskoj crkvi dopuste. Vatikan je pre godinu dana poslao Moskvi nacrt zajedničke izjave, kaže kardinal, u kojoj su izneti stavovi o pitanjima koja ruska strana uvek ističe kao međusobne probleme, a to su prozelitizam i unijatstvo. Odgovor na ovo još se čeka. U Rusiji se ovih dana pominje da zapravo iz Vatikana još nema zadovoljavajućih stavova po ova dva pitanja.
Moskva je reagovala tako što je predstavnik Patrijaršije izjavio da posredovanje između nje i pape nije potrebno, da postoje ustaljeni kanali njihovih kontakata i o ovakvom susretu se ne razmišlja sada („vrlo je rano govoriti o tome“), iako se on ne isključuje. Necelishodno je da se oko ovoga angažuje treća strana. Susret ne zavisi od odnosa i raspoloženja unutar Ruske crkve, već od toga da li bi on bio kvalitetno pripremljen, plodonosan, ili samo predstava za medije. Kipar u Moskvi nikada nije razmatran kao mesto susreta.
U zajedničkom kiparsko-vatikanskom saopštenju prizivaju se svetske religije na dijalog, traži se neprikosnovenost verskih objekata i uvažavanje čovekovog života.
Arhiepiskop Hrizostom Drugi će od 13. jula boraviti nedelju dana u Rusiji.

ANGLIKANSKA CRKVA
Novi britanski premijer Gordon Braun, koji je službu preuzeo 27. juna, obznanio je da se vlada više neće, kao do sada, pitati za saglasnost pri imenovanju novih anglikanskih Episkopa. „Crkva će imati potpunu nezavisnost, takođe i kada bira svoga poglavara“, rekao je premijer. „Crkva Engleske“ je neodvojena od države, monarh je njen poglavar, a kenterberijski Arhiepiskop je duhovni poglavar. Pri imenovanju Episkopa važnijih eparhija odlučujuće je bilo da li je i vlada saglasna sa predlogom jerarhije.
Braun je sin anglikanskog sveštenika. Toni Bler, njegov prethodnik, poslednjih dana svoje vlasti, pobrinuo se za veliku nelagodu među anglikancima. On je oženjen katolkinjom koja je njihovo četvoro dece krstila u svojoj crkvi. Tokom juna bilo je mnogo nedemantovanih vesti da će Bler preći u Rimokatoličku crkvu i da ga za to već godinama priprema katolički sveštenik britanske avijacije Džon Valš. Navodno, sa ovom namerom je bio upoznat i prethodni papa. Krajem juna Bler je primljen od pape, nakon čega im se pridružio i katolički primas Engleske, kardinal Kormek. Iz ovoga se zaključuje da se radilo o pitanju prelaska, ali da će to javno biti obznanjeno kasnije. Ozbiljni mediji su pisali da se ne radi o ubeđenom verniku. Poznati su njegovi istupi praznoverja, na primer kada je imao važan politički dan, uvek je „za sreću“ nosio iste cipele, i tako već 18 godina. Anglikanska crkva se nada da će sada otpočeti nova era i za nju, premijer će biti sa „pristojnim verskim vaspitanjem i ponašanjem“ i neće želeti da se meša u crkvena pitanja.