КРОЗ ХРИШЋАНСКИ СВЕТ

БОЛЕСТ АРХИЕПИСКОПА ХРИСТОДУЛА

Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј, сазнавши да је атински Архиепископ Христодул изненада оперисан, одмах је отишао у Атину. Током получасовног сусрета било је речи не само о здрављу Архиепископа, већ и о општеправославним односима.

Цела Грчка са неверицом је примила прве вести о озбиљном стању поглавара. Он се, имавши стомачне болове, пред пут у Александрију, 9. јуна подвргао прегледу и анализама. Резултати су указивали на рак у цревном систему и на изузетну хитност операције. Архиепископ је замолио да се ништа не таји, ни од њега, нити од верника и јавности. Током вишесатне операције установљено је да и јетра има канцерогене промене, без метастазе.

Лекари атинске болнице „Аретион“ саопштили су да је сада стање стабилно, али веома опасно.

Хиљаде писама упућено је болеснику, многи зову телефоном, мада знају да га не могу добити. Посетио га је и председник Каролос Папуљас, као и бројни политичари владе и опозиције. Наравно, ретко коме је омогућено да уђе у собу интензивне неге. Главни хирург Дионисис Ворос за сада не говори о изгледима опоравка и о дужини лечења. Разматра се могућност да се третман настави у Мајамију.

Свети Синод је осудио писања неких атинских дневних листова, који су почели да размишљају о следећем Архиепископу и о изгледима појединих митрополита за то место.

Архиепископ Христодул рођен је 1939. године у Ксантију. За митрополита димитријског изабран је 1974, а за Архиепископа атинског, а тиме и првојерарха, 1998. године.

ПРИЗНАЊЕ ПАТРИЈАРХА ТЕОДОРА

Грчка дипломатија постигла је изузетан успех тиме што је убедила владу Краљевине Јордан да повуче своју одлуку од 12. маја ове године, о ускраћивању признања јерусалимском Патријарху Теодору. Грчка министарка иностраних послова Дора Бакојану у Аману није штедела напоре и време, одлучила је да остане и стрпљиво преговара док не постигне жељено решење. Прибавила је све доказе да Патријарх ни тајно ни јавно не отуђује имовину Патријаршије, као његов свргнути претходник, Патријарх Иринеј. У два посебна писма влади, Патријарх је гарантовао да ће, како је примио, тако и сачувати све непокретности. Интриге су долазиле са трију страна: окружења рашчињеног Иринеја, од појединих арапских клирика Патријаршије, предвођених Архиепископом севастијским Теодосијем, као и израелских власти и неких израелских бизнисмена који су бацили око на имовину Патријаршије. Створено стање је било готово безизгледно. И након овог успеха, опасности нису прошле, очекује се „нова офанзива“. То показују и арапске демонстрације против министарке Бакојану, инспирисане и од неколицине клирика и Епископа јерусалимске патријаршије. Тражи се „крај грчке доминације“ над Патријаршијом, њено преношење у арапске руке.

У међувремену, подручје Јерусалимске патријаршије задесили су најкрвавији међупалестински сукоби. Самоуправна територија поделила се на два непријатељска дела, Газу и тзв. Западну обалу. У Гази је уведена исламска власт са шеријатским прописима и за немуслимане. Хришћанска школа је опљачкана и запаљена, посебно су паљене хришћанске књиге и ломљени крстови. Евакуисани су страни хришћани који су службовали у Гази. Међу њима је било 133 грађана Русије и 15 Молдавије. На Западној обали је основана нова палестинска влада у којој су двојица хришћана, оба из Витлејема, постали министри.

ПИСМО ЕПИСКОПА ДИОМИДА

Епископ анадирско-чукотски РПЦ Диомид (Дзјубана) обратио се 8. јуна патријарху Алексију отвореним писмом, у коме износи исте ставове као и марта месеца, који су тада чинили део једне нове књиге. Он свештеноначалију износи већи број замерки: неоправдано трпљење екуменизма и међурелигијских контаката, као и нереаговање на пороке државе и друштва. Одбацујући демократију залаже се за рестаурацију православне монархије, тражи одлучност према геј-паради, абортусу, еутаназији, наркоманији, алкохолизму, противи се вакцинацији, а ко то чини, по његовом мишљењу треба да се искључи из Цркве. Патријарх би требало да осуди глобализацију, примену кодова и другог.

Патријаршија је као и пролетос ове ставове назвала политикантским, противним канонским правилима. Иза писма стоје људи који желе смутњу у Цркви. Неке констатације су правилне, али не и методи решавања. „Званични црквени став на писмо“ је најављен. Неки медији су објавили „Богословски одговор на писмо Епископа Диомида“ од Јурија Максимова, на 24 стране, који тачку по тачку из писма износи у светлу православног учења и традиције и показује апсурдност ставова Епископа и његовог епархијског савета. Иако се писмо означава „скандалом“, на њега ће се смирено одговорити из више углова, јер је Епископ могао да створи утисак да РПЦ не исповеда више „ничим неповређено Православље“.

У писму се помиње подршка Архиепископа владивосточно-приморског Венијамина, који то демантује, као и Епископа хустско-виноградовског Иполита, који се још није изјаснио.

БЛАГОСЛОВ ВОЈНОЈ АВИЈАЦИЈИ

Сто педесет свештенослужитеља учествовало је у освећењу стратешког бомбардера Ту-95 МС Ратног ваздухопловства Русије у граду Солци, Новгородска област, где се налази једна од већих база авијације и центар за обуку пилота и падобранаца. Свештенослужитељи су Новгородску област надлетели авионом, како би је благословили Богородичном иконом „Знаменије“.

Тих дана је у Москви одржан по пети пут сверуски сабор војних духовника на коме је било 150 учесника из 67 епархија. Осим православних, позвани су и јеврејски, муслимански и будистички духовници из Русије, такозване традиционалне верске заједнице. Обратили су им се Митрополит крутицко-коломенски Јувеналије и губернатор Московске области Борис Громов.

РАЗВОД ЦРКВЕНОГ БРАКА

Готово све бугарске митрополије последњих месеци добијају знатно увећан број молби за поништавање брака склопљеног у цркви. Захтеви нису само бројни у Софији, већ поготово у удаљеним крајевима. Највише се разводе млади парови, један од њих само месец дана након склапања. Процедура је за сада прилично једноставна и бесплатна, плаћа се такса од десет лева (пет евра), подноси се црквени венчани лист и доказ да је брак и грађански прекинут.

Представници патријаршије, као и митрополија, истичу да је могуће у храму венчати се и други, и трећи пут, а четврти у само изузетно ретким случајевима и околностима, а такву дозволу може да да надлежни митрополит (у Бугарској су све дијецезе у рангу митрополија, а Епископи су без епархија и имају статус викара).

РИЛСКИ МАНАСТИР

У Бугарској је велика пажња посвећена освећењу обновљеног музеја манастира светог Јована (Ивана) Рилског, духовног центра земље, у којем се чува велики број докумената, предмета и икона. Турски ферман о привилегијама поседа потиче из 12. века, а писан је глагољицом. Музеј има најсавременије електричне, безбедносне и климатске уређаје. Биће отворен сваког дана без изузетка, од 8.30 до 16.30 часова. Прошле године је било 70000 посетилаца.

Пушење је на комплексу светиње строго забрањено, по одлуци манастирског сабора, потписаној од игумана, адријанопољског Епископа Евлогија. Ово се образлаже чувањем здравља, хигијене и заштите од пожара. На видна места постављене су табле о забрани. Сабор је такође прописао како посетиоци треба да буду одевени, не тражи се покривање главе жена, већ пристојна покривеност тела припадника оба пола.

Манастир се налази 120 километара од Софије, на надморској висини од 1150 метара. Основан је пре 10. века, а увек је имао више стотина монашких келија. Библиотека има 250 рукописних и 9000 старих штампаних књига. Истиче се да се ту Бог слави већ десет векова само на црквенословенском, чак и онда кад је делом, током турске владавине, цео Балкан имао само Епископе Грке. Свако се подсећа на речи Чудотворца: за верника је најважније да поштује Божје заповести, да живи по законима Господњим. Посебно среброљубље  човека удаљава од духовности.

КИПАР - ВАТИКАН - МОСКВА

Поглавар Кипарске православне цркве, Архиепископ Нове Јустинијане, Хризостом Други, први је првојерарх ове Цркве који је током 16 векова званично посетио Ватикан, где је боравио недељу дана, сусревши се са папом Венедиктом Шеснаестим, кардиналом Каспером и другим кардиналима који предводе разне конгрегације. Посетио је и Напуљ, а у Риму је сусрео италијанског премијера Романа Продија. На папском универзитету Урбанијана примио је почасни докторат из мисиологије. У најави из Никозије је речено да је један од главних циљева посете да се припреми што скорији сусрет московског Патријарха Алексеја и папе, на  трећем месту, на пример Кипру, „стопама апостола Павла“. Приближавање хришћанског Истока и Запада је веома потребно „макар у малим, али континуираним корацима“. Архиепископ је рекао да он са руским патријархом има посебно добре односе и да ће га ускоро посетити. Кардинал Каспер је саопштио да постоје изгледи да до сусрета дође током следећих годину дана, ако то услови у Руској цркви допусте. Ватикан је пре годину дана послао Москви нацрт заједничке изјаве, каже кардинал, у којој су изнети ставови о питањима која руска страна увек истиче као међусобне проблеме, а то су прозелитизам и унијатство. Одговор на ово још се чека. У Русији се ових дана помиње да заправо из Ватикана још нема задовољавајућих ставова по ова два питања.

Москва је реаговала тако што је представник Патријаршије изјавио да посредовање између ње и папе није потребно, да постоје устаљени канали њихових контаката и о оваквом сусрету се не размишља сада („врло је рано говорити о томе“), иако се он не искључује. Нецелисходно је да се око овога ангажује трећа страна. Сусрет не зависи од односа и расположења унутар Руске цркве, већ од тога да ли би он био квалитетно припремљен, плодоносан, или само представа за медије. Кипар у Москви никада није разматран као место сусрета.

У заједничком кипарско-ватиканском саопштењу призивају се светске религије на дијалог, тражи се неприкосновеност верских објеката и уважавање човековог живота.

Архиепископ Хризостом Други ће од 13. јула боравити недељу дана у Русији.

АНГЛИКАНСКА ЦРКВА

Нови британски премијер Гордон Браун, који је службу преузео 27. јуна, обзнанио је да се влада више неће, као до сада, питати за сагласност при именовању нових англиканских Епископа. „Црква ће имати потпуну независност, такође и када бира свога поглавара“, рекао је премијер. „Црква Енглеске“ је неодвојена од државе, монарх је њен поглавар, а кентерберијски Архиепископ је духовни поглавар. При именовању Епископа важнијих епархија одлучујуће је било да ли је и влада сагласна са предлогом јерархије.

Браун је син англиканског свештеника. Тони Блер, његов претходник, последњих дана своје власти, побринуо се за велику нелагоду међу англиканцима. Он је ожењен католкињом која је њихово четворо деце крстила у својој цркви. Током јуна било је много недемантованих вести да ће Блер прећи у Римокатоличку цркву и да га за то већ годинама припрема католички свештеник британске авијације Џон Валш. Наводно, са овом намером је био упознат и претходни папа. Крајем јуна Блер је примљен од папе, након чега им се придружио и католички примас Енглеске, кардинал Кормек. Из овога се закључује да се радило о питању преласка, али да ће то јавно бити обзнањено касније. Озбиљни медији су писали да се не ради о убеђеном вернику. Познати су његови иступи празноверја, на пример када је имао важан политички дан, увек је „за срећу“ носио исте ципеле, и тако већ 18 година. Англиканска црква се нада да ће сада отпочети нова ера и за њу, премијер ће бити са „пристојним верским васпитањем и понашањем“ и неће желети да се меша у црквена питања.