Његовом Блаженству при хиротонији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи горњокарловачки Герасим (у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Павла и Светог архијерејског синода СПЦ), далматински Фотије, полошко-кумановски Јоаким и брегалнички и Местобљуститељ битољски Марко.
Богослужењу су присуствовали свештеници, монаси и верници из Русије, Грчке и Србије, као и мноштво верних из свих крајева БЈР Македоније.
Новорукоположени епископ Давид, у својој приступној беседи је рекао:
„Ваше Блаженство, у пориву за слободу, никада нисам престао да слушам речи Ваше приступне епископске беседе, да ћете ‘до задњег даха радити на јединству како помесне, тако и Цркве у целој васељени’. Јединство је дано Цркви као непроменљива вредност, те све бива призвано ка том јединству, ка јединству као путу, по коме Црква путује према слави будућег Царства. Свако ко љубоморно не чува јединство Цркве, које је њена суштина, који га не љуби, или - што је најгоре - постаје његов непријатељ, у себи носи веома тешку одговорност! Захвалан сам неизмерно што добијам могућност и одговорност да Вам, као епископ, будем сарадник на овом страшном и достохвалном месту, унутар нашег распетог народа и у овом очигледно голготском часу, приклањајући се Вашем надахнутом ‘до задњег даха’, јер за разлику од схоластичког призвука, који је присутан код многих при исказивању таквих израза, код Вас, због Вашег у пракси исцељивања раскола, преко страдања и саможртвене љубави, исказ ‘до задњег даха’, просијава у свој његовој сили.
Срдачно сам захвалан и Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу и Преосвештеном Епископу горњокарловачком г. Герасиму, који је, у својству изасланика Свјатејшег Патријарха Павла и Светог архијерејског синода Српске православне цркве, видљиви доказ њихове родитељске љубави и беспоштедне бриге за Цркву Божју у нашој земљи. Захвалан сам и Архијерејима: Преосвећеном Епископу далматинском г. Фотију, Преосвећеном Епископу полошко кумановском г. Јоакиму и Преосвећеном Епископу брегалничком и Местобљуститељу битолском г. Марку... захвалан сам свој Цркви православној која се подвизава на земљи и торжествује на небесима, а без које сам и сам ништа.
Биографија Епископа Давида
Епископ стобски Давид рођен је 27. јула 1972. године у Скопљу, где је завршио основну и средњу школу. Студирао је на Институту за класичне науке у Скопљу. Радио је на пољу културе: био је уредник новина, објавио је неколико збирки поезије, био је сарадник редакције за културу Македонске телевизије. Последњу годину студија напушта и 1995. одлази у манастир где се наредне године и замонашио. |
Одмах бива рукоположен за јерођакона, а 1997. године рукоположен је за јеромонаха. За игумана је произведен 1999. године. Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована студира богословске науке на Аристотеловом универзитету у Солуну. Први је секретар Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије и уредник званичне Интернет презентације Охридске Архиепископије и часописа Архиепископије „Саборност“.
За Епископа стобског изабран је на седници Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије 29. јуна 2006. године, али је због политички мотивисаног утамничења Архиепископа Јована хиротонија била до ових дана одложена.
Служба која ми се поверава, има за циљ, као што сам исповедао, обожење несазданом благодаћу Триличносног Бога, које је немогуће изван Евхаристије Цркве, увек, а, разуме се, и сада. За нас је важна и садашњост у којој се показује да су помесне Евхаристије победиле вештачки наметнуто заточеништво у политичким границама, карактеристично за националшовинизам и комунизам у прошла два века. Епископ је иницијатор свих харизми, како наглашава наш Блажењејши Архиепископ. Његов учитељ, Митрополит апокалиптичне пергамске цркве, предочава и основну посвећеност епископске службе, наглашавајући да епископ није само видљива глава евхаристијског сабрања, него и једини у Цркви предаватељ свештенства, а тиме и изразитељ, и чувар канонског јединства, нераскидиво повезаног са Литургијом, јер она у простору и времену изражава јединство Цркве Божје. Ту Литургију ћу служити, и том сабрању ћу служити, подобно епископима стобијским, истим онима који су, као учесници васељенских сабора, устајали у одбрану чистоте православне вере и јединства Цркве.
Да ли је потребно да изложим због чега наглашавам поменуто? Управо зато, јер је у наше време, које одликују остаци богоборачког комунизма, још увек свежа крв бесмртних мужева који су своје мученичке кости уградили у темеље Цркве. Тако, епископство је Голгота, кажу савремени свештеномученици, јер епископ мора Христа Бога да стави испред свог живота.
Ваше Блаженство, подражавајући Вас у љубави, дозволите да Вам сада још једном упутим овај родитељски позив: да народ који још пребива у душегубном простору раскола, преко преумљења пређе у земљу вечности, у Цркву изграђену на темељима Крви Христове. Додао бих, да ако неког позивамо код нас, онда га позивамо на крст, сматрајући крст као највећу и једину славу за нас“, рекао је нови архипастир у својој беседи.
извор: Инфо Охридска Архиепископија |
