Русија, Белорусија, Украјина... После путешествија по непрегледним просторима које настањују наша источна браћа по вери и крви, велика светиња, Божјом милошћу, походи и српску престоницу. У октобру ове године десница светог Јована Претече и Крститеља Господњег биће изложена у храму Светог Саве на Врачару, када ће се на страдални Београд и све оне који благослов траже обилно излити Божји благослов. Током читавог боравка у Београду, рука под коју је, пре два миленијума, сам Бог и Господ Исус Христос приклонио главу, биће доступна верницима који буду желели да се пред њом поклоне и помоле. опширније »

Академик Владета Јеротић је специјализирао неуропсихијатрију на Медицинском факултету у Београду, а у Швајцарској и Француској психотерапију. Више деценија био је шеф Психотерапеутског одељења болнице „Драгиша Мишовић“ у Београду, а од 1985. до 2005. године предавао је као професор по позиву Пастирску психологију и медицину на Православном богословском факултету у Београду. Широј јавности познат је по обимној и плодној публицистичкој делатности из граничних области религије, психотерапије, философије и психијатрије. Шта питати аутора готово 40-так објављених књига; психотерапеута и психијатра иза кога је 40 година активног бављења вечним загонеткама људског живота; и најзад професора пастирске психологије и медицине који је две деценије био у живом дијалогу са својим студентима о многим православно-теолошким проблемима, осмишљавајући сасвим нов предмет у околностима сиромашних и недовољних знања из православне хришћанске антропологије и знања и умећа из области савремене дубинске психологије, психијатрије и психотерапије?! Постоје ли питања која му нису упућена и одговори које нисмо очекивали?! Овај разговор за „Православље“ замишљен је управо тако. опширније »

Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић) Епископ моравички Антоније (Пантелић) опширније »

Двадесет четвртог августа ове године навршиће се 92 године откако су аустроугарске власти Тузле објесиле козлучког свештеника Петра Лазаревића у војном западном логору „Слатина“, само зато што је био Србин, православац, и што је неизмјерно волио свој народ и Србију. Тим поводом преносимо аутентично писање листа Српска црква из 1919. и 1920. године. опширније »

Вазнесенска црква смештена у самом срцу Београда, подигнута је 1863. године и првобитно намењена за богослужбене потребе војске. Привремена шатор - црква се убрзо показала као неадекватно решење, тако да су се црквене и политичке власти сложиле да овом крају Београда треба подарити нову цркву која би задовољила и потребе војске и цивилног становништва. Цркву је 1863. године подигао митрополит Михајло уз сагласност кнеза Михаила Обреновића и посветио Вазнесењу Христовом. У врло кратком времену, за свега две године, израсла је црква у самом градском језгру према плановима Павла Станишића и Јована Ристића, а грађевинске радове су извели Јосип Шток и Фернанд Стеванов. опширније »

Повратак Срба у Хрватску, и послије готово 11 година од успостављања мира, још увијек је отежан. Према подацима хрватског Министарства мора, туризма, саобраћаја и развоја - Канцеларија за повратнике, прогнанике и избјеглице, од 1995. године регистровано је више од 120.000 повратника српске националности, а од почетка ове године својим кућама вратило се око хиљаду Срба. Међутим, у избјегличким удружењима тврде да се у Хрватску заиста вратило око 70.000 Срба. опширније »

Чланак је потписан од стране госп. Немање Зарића. Тема која се ту обрађује је врло актуелна и не интересује само теоретичаре, него и практичаре - лекаре који треба да раде са пацијентима. Чланак је теоријске природе, али знамо да се скоро свака теорија увек касније одражава на практично стање ствари, дакле на обичан живот. опширније »

Моба се у Соко граду одржава по шести пут. У међувремену, постављен је и сајт њњњ.моба.орг.yу преко кога се потенцијални учесници могу пријавити. Ове године у Соко граду су млади из Шведске, Енглеске, Швајцарске, Немачке, Македоније, Србије, а очекује се долазак и њихових вршњака из Румуније и Белорусије. опширније »

Нема државног и народног препорода без духовне обнове. Али, шта је духовна обнова? Како се до ње долази, како се ствара, може ли се предвидети, или се она просто деси? У најкраћем, духовна овнова је откривање, прихватање и плодотворно потврђивање свог духовног идентитета, док је народни и државни препород делатно спровођење духовне обнове. Источник или темељ духовне обнове је, свакако, ванвременска и ванпросторна категорија, док је државна и народна обнова временска и просторна и њени појавни облици зависе од историјског контекста у којем се спроводи духовна обнова. опширније »

Утисак недеље је једна од најконтроверзнијих и најгледанијих емисија у Србији. Поклоници talk show емисија деле се на оне који ову емисију не пропуштају и оне који је сматрају достојном ако не презира, а оно бар игнорације. опширније »

Глобална расправа о експериментисању са стем ћелијама, репродуктивном и терапеутском клонирању све се више разбуктава, нарочито након што је председник САД Џорџ Буш ставио вето на закон о државном финансирању оваквих експеримената. Протеклих дана сви медији, како страни, тако и домаћи, били су препуни реакција различитих интересних група на одлуку америчког председника. Док су, са једне стране, про-лифе групе углавном славиле ову одлуку као велику победу, заговорници Културе смрти и један број погрешно усмерених научника су сматрали да је председник Буш у великој мери зауставио даљи напредак ове сасвим нове гране медицине. Чини се, ипак, да домаћи медији нису на најјаснији начин пренели одлуку председника САД, односно њену суштину. опширније »

У кризним временима, каква су ова наша већ више од 15 година, људи покушавају да саставе крај са крајем не би ли некако успели да се прехране и да створе минимум услова за живот својим најближима. Наравно да у таквој ситуацији нико није срећан и да је питање које сви постављамо - докле више!? опширније »

Апсолвенти Првославног богословског факултета у Београду су од 4. до 14. јула боравили у Италији и према изврсно осмишљеном програму обишли кључна места ове хришћанске земље: Трст, Венецију, Милано, Фиренцу, Асизи, Равену, Рим и Бари. опширније »

Основни „аргумент“ и „крунски доказ“ заосталости, конзервативизма, антимодерности и недемократичности Српске православне цркве за којим се посеже у дирљивим еманципаторским тирадама нашег „демократског“ и „проевропског“ јавног мнења, гласи: негирање и поништење драгоцених цивилизацијских тековина оличених у људским правима и слободама. опширније »

Драги Бог је створио човјека као мушко и женско и зато је предвидио Свети Сакрамент женидбе гдје се љубав изражава на посебан начин. Кроз брак којега благослови драги Бог, муж и жена имају прилику у љубави сурађивати с Богом у стварању нових људи. Они се требају с поштовањем односити према том великом Божјем повјерењу и према дару плодности који су од њега добили. Не може се бити паметнији од драгог Бога и чинити добро нападајући оне животне принципе које нам је дао Бог у својим заповједима. опширније »

Биограф краља Милутина у попису његових задужбина не помиње рад у Жичи, а наводи градњу у манастиру Студеници: „У месту званом Студеница у дому Пресвете Богородице сазда цркву на име светих праведника Јоакима и Ане“. На почетку 14. века Жича није ни катедрала ни манастир. У Оснивачкој повељи за гробну цркву краља Милутина, манастир Бањску, где се налази списак епископа и игумана, Жича није поменута ни као седиште епископа, ни као манастир чији би старешина требало да се ту нађе. У то време су обављени извесни радови на осликавању цркве Светих апостола у Пећи, али ни ту нису били ангажовани најбољи мајстори. Ако се краљ тако односио према активном седишту архиепископије, онда не чуди његово понашање према манастиру Жичи. опширније »

Новости и актуелности из хришћанског света опширније »

Није истина да смо народ који лако и брзо заборавља. Истина је само да би то жарко желели они који су за собом оставили тамне трагове и који сада, гоњени страхом, посежу за лажним аутобиографијама: „Не знаш ти, пријатељу, шта сам ја све претрпео у време наопаке владавине!“ Тако данас започињу причу о себи лажови и преваранти, дојучерашњи доушници, батинаши, тамничари, мучитељи, убице... опширније »