У великој дворани Коларчеве народне задужбине у Београду, 3. маја је одржана Свечана академија поводом прославе 125-годишњице Сарајевске богословије.
У присуству Високопреосвећених митрополита: Загребачко-љубљанског Јована и Дабробосанског Николаја и преосвећених епископа: Зворничко-тузланског Василија, Сремског Василија, Епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке и администратора Епархије западноамеричке Лонгина, Врањског Пахомија, Милешевског Филарета, Викарног Епископа хвостанског Атанасија, Викарног Епископа хумског Максима, протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића, главног секретара Светог архијерејског синода Српске православне цркве, протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, декана Академије Српске православне цркве за уметности и консервацију и старешине цркве Ружице на Калемегдану и протојереја-ставрофора Петра Лукића, старешине Саборне цркве у Београду, протојереја-ставрофора Јеремије Старовлаха, и многих других свештеника и угледних гостију, програм Свечане академије је почео у 20 часова.
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај је у поздравној беседи, између осталог, рекао да је неопходна вера у Васкрслог Бога да би човек делао, стварао и живео. Најбитније је да у вери човек остане непоколебан, па ће онда и плод његове вере бити вечан. Наша вера нам је помогла да Богословија у Сарајеву доживи овај велики јубилеј. Затим је Високопреосвећени Митрополит представио све учеснике програма и зажелео да Црквено-просветни завод, који обележава овај значајан јубилеј, потраје још дуго.
Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, на челу са диригентом мр Радетом Радовићем, отпевао је Стихиру Светом Стефану Дечанском, глас 1. Хиландарски неумски запис (транскрибовао Д. Стефановић), Во Царствији Твојем, С. В. Рахмањинов, и Тропаре ПО НЕПОРОЧНИМ (Англескиј собор), С. В. Рахмањинов.
После ових мелодија протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић је беседио на тему 125 година Сарајевске богословије. На почетку беседе, проф. Пузовић је истакао историјски тренутак у коме је стварана Сарајевска богословија, а као главну личност издвојио је Митрополита Саву Косановића који се, и код власти и у Цркви, трудио да овај црквено-просветни завод заживи. Проф. Пузовић је затим хронолошки описао развој Сарајевске богословије од краја XIX века до данас. У модерном добу посебно је истакао залагање и труд Митрополита дабробосанског Николаја који је од државе издејствовао простор у коме ће радити и Академија и Богословија, а затим и у Светом архијерејском сабору покренуо идеју да Академија буде проглашена за Православни Богословски факултет, који је као такав признао и Универзитет у Источном Сарајеву.
После надахнуте беседе проф. Предрага Пузовића, уследио је занимљив и добро конципиран културно-уметнички програм. |
