На дан када се српски народ и Српска православна црква сећају спаљивања моштију Светога Саве на Врачару, своју велику и важну годишњицу обележила је београдска Богословија која носи светитељево име.
Светосавска академија организована под називом „Ускликнимо с љубављу“, окупила је у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду стотине поштовалаца ове значајне установе, међу којима су најпоноснији на овај велики јубилеј били бивши и садашњи професори и ученици. Одавно престоница није на једном месту видела толико свештеника, пристиглих из свих епархија СПЦ, чак и са других континената, који су се са љубављу присећали својих богословских година.
Ректор Богословије Светог Саве протојереј-ставрофор проф. др Драган Протић, одржао је поздравни говор, пожелевши добродошлицу свим гостима, међу којима и Епископу аустралијско-новозеландском Милутину, високим представницима Војске Србије и Црне Горе, државних и академских институција, колегама професорима, бившим и садашњим ученицима. Ректор Протић је нагласио да је за Богословијом Светог Саве још једна успешна година, у име наставничког савета похвалио и наградио најуспешније ученике. Иначе, у Богословији је тренутно 120 ученика, највише из Србије и Републике Српске, али и из неколико европских земаља. Сви они дошли су у ову елитну школу по благослову надлежних епископа, после положеног пријемног испита. Професор Протић, ректор од 2001. године, и сам је ученик београдске Богословије, као и многи српски архијереји. Он посебно истиче да су последњих година услови рада и живота у интернату Богословије знатно бољи, захваљујући у највећој мери подршци Министарства вера републике Србије. Београдска Богословија данас има богату професорску библиотеку са више од 20 000 наслова, капелу, амбуланту, ТВ салу, савремену ђачку читаоницу, иконографску и информатичку секцију.
Славна историја
Прву богословију у Србији основао је Доситеј Обрадовић, у складу са просветитељским амбицијама тога доба. Игуман манастира Фенек Вићентије (Ракић) био је управитељ Богословије која је радила само три године, због пропасти устанка 1813. године. У Крагујевцу, у Кнежевом конаку, 1836. године митрополит Петар (Јовановић) отворио је Клерикалну школу, па се датум њеног оснивања прихвата као „рођендан“ Богословије Светог Саве. Школовање у Богословији трајало је најпре једну, затим две, па три, а 1844. године донета је одлука да богословско школовање траје четири године. Први професори били су синђел Гаврило (Поповић), касније епископ шабачки, и Ликоген (Михајловић) из Далмације. У засебној згради београдске Богословије, 1883. године Митрополит Михаило је отворио друго одељење, као посебну установу, у којој су се школовали махом младићи из српских покрајина под турском влашћу. У кратком периоду од шест година на челу Богословије били су и Теодосије Мраовић и Никодим Милаш, а за време друге управе Митрополита Михаила, 1896. године школа је понела данашње име - Богословија Светог Саве. Реформа свих српских богословија извршена је 1920. године, па је тада Богословија премештена у Сремске Карловце, а школовање продужено на пет година. Од 1928. школовање је продужено на шест година, али је Богословија Светог Саве престала да ради на почетку Другог светског рата.
У манастиру Раковица 1949. године обновљен је рад Богословије. Од 1950. школовање траје пет година, а 1957. године школа је пресељена у нову зграду, јединствено архитектонско дело чувеног Александра Дерока.
Ученици и наставници
У 170 година дугој историји Богословије Светог Саве стотине је имена угледних предавача и ученика, а међу њима неколико је оних који су имали велики утицај на историју Срба.
Наставници које памти не само Богословија, већ и национална историја, били су Никодим Милаш, Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић, Војислав Илић, ава Јустин Поповић, Епископ далматински др Иринеј (Ђорђевић), Епископ шумадијски академик др Сава (Вуковић), академик Димитрије Богдановић, академик др Димитрије Стефановић, блаженопочивши Епископ жички Стефан (Боца), Митрополит дабробосански Николај (Мрђа), професор Владан Поповић, професор Властимир Ђорић. На Богословији су редовно предавали и професори Београдског универзитета, а многи од угледних предавача оставили су траг не само у српском богословљу, већ и у европској науци и уметности. Ректори ове значајне установе били су и прота Стева Веселиновић, Епископ горњокарловачки Симеон (Злоковић), Епископ шабачко-ваљевски Јован (Велимировић), протојереји Душан Кашић и Душан Дачић. Даровити ученици Богословије Светог Саве извршили су значајан, а поједини и пресудан утицај на српско богословље и историју Српске православне цркве: Његова Светост блаженопочивши Патријарх српски Герман, Свети Владика Николај (Велимировић), Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), Епископ Атанасије (Јевтић), Епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), Митрополит загребачко-љубљански Јован (Павловић), Епископ шумадијски Јован (Младеновић), Епископ нишки Иринеј (Гавриловић), Епископ аустралијско-новозеландски Милутин (Кнежевић), блаженопочивши Епископ тимочки Милутин (Стојадиновић), Епископ браничевски Игњатије (Мидић), Епископ дукљански Јован (Пурић), Епископ хумски Максим (Васиљевић), Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић). Немогуће је набројати све који су у историји дужој од век и по себе приложили црквеној просвети, изучавању и напретку богословља.
Лепота богословља
У богатом програму свечаног обележавања великог јубилеја београдске Богословије доминирали су њени ученици, пре свих Хор под вођством диригента Милана Милијановића, али и талентовани рецитатори. Наступили су и уметнички ансамбл Војске СЦГ „Станислав Бинички“ и дечији хор „Растко“ при Храму Светог Саве. У згради Богословије отворена је изложба радова ученика чланова иконописачке секције. Први пут је изложено седамнаест икона, а посебну пажњу неколико стотина гостију привукле су иконе ученика који су у Богословији иконописали и пре тридесетак година.
Светосавску беседу поводом 170 година од оснивања, одржао је професор Богословије Горан Раденковић, присетивши се, пре свега, пресудних тренутака из прошлости ове, не само црквене, већ и важне националне установе.
|
